Izvor: KMnovine.com, 26.Dec.2020, 12:47
Predrag Jakšić: Prijateljska vatra
Predrag Jakšić: Prijateljska vatra "Prijateljska vatra, s jedne strane, ista je kao i neprijateljska (ubija vas potpuno isto), s druge je daleko opasnija od neprijateljske jer vi ne znate da ste i sami meta „prijatelja“ i ne branite se."
Piše: Predrag Jakšić
Izraz „stradao od prijateljske vatre“ koristi se uglavnom u vojnom, militarističkom diskursu, kada dođe do pogibije ili kakve tragične situacije nastale >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << ne na strani neprijatelja i ne od strane neprijatelja, već kada strana u sukobu izazove tu situaciju na svojoj strani sopstvenim dejstvom, sopstvenom „vatrom“. Najčešće su to situacije kada artiljerija ili avijacija podbaci ili prebaci cilj i pogodi vojnike sopstvene vojske. Takve situacije su česte i u metežu koji nastaje u sukobu „prsa u prsa“, posebno kada je vidljivost loša i kada dođe do prekida komandnog lanca što izazove dezorganizovanost, dezorijentisanost i mešanje vojnih linija. No, većinom je sve to samo stvar opravdanja. Stradali u prijateljskoj vatri su stradali za cilj postavljen od strane stratega akcije. Kako je bitan cilj, a ne put do njega, razlika između stradalih od prijateljske ili neprijateljske vatre se briše. Nevažna je.
Predrag Jakšić / Foto: KM novine
Ono što ove dve „vatre“ razlikuje, ili bi to trebalo tako da bude, jeste umišljaj. Neprijateljska vatra umišljajno hoće da vas zbriše, dok se prijateljskoj vatri vaše stradanje dešava kao omaška. No, umišljaj je posebno pitanje i nekada, mada jako retko, umišljaj kod prijateljske vatre zaista ne postoji, ali gotovo uvek kada nema diretknog umišljaja (koji je karakterističan za neprijateljsku vatru) evenutalni umišljaj je pristutan, pa se u promilima mere situacije kada nema ni njega. Uvek je zato, kod stradanja od prijateljske vatre, na stolu situacija – „ako se desi, neka se desi, pristajemo na to“ jer je, ponovimo, bitan cilj a ne cena u tvojim ili neprijateljskim redovima. Takođe, umišljaj je bitan i kada izgleda da on ne postoji i kada izgleda je u pitanju „čista“ prijateljska vatra, no to samo tako izgleda. I ovde dolazimo do onoga što je bitno za ovaj tekst – koliko uopšte „prijateljska vatra“ postoji, bilo da ovaj izraz posmatramo metaforički, bilo da ga posmatramo bukvalno?
S obzirom da znamo da mediji, uzmimo njih za primer, rade isključivo na promociji, propagiranju i postizanju tačno određenog cilja (koji god on u određenoj situaciji konkretno bio), a ne na objektivnom informisanju ili produhovljenju svojih korisnika, jasno je da je medijska vatra uvek neprijateljska a, u današnjem medijskom svetu, posebno kada izgleda kao prijateljska i kada se za nju kaže da je prijateljska. I pod dejstvom prijateljske i pod dejstvom neprijateljske vatre svejedno ćeš završiti mrtvi, bez ozbira šta to „mrtav“ znači u konkretnom slučaju – opljačkan, prevaren, zamajan, ponižen, zaglupljen, sluđen, bolestan, obogaljen ili zaista mrtav. Ipak, postoji jedna velika razlika između ove dve vatre, pa je tako prijateljska vatra, s jedne strane, ista kao i neprijateljska (ubija vas potpuno isto), s druge je daleko opasnija od neprijateljske jer vi ne znate da ste i sami meta „prijatelja“ i ne branite se. I to je suština svega. Spustiti gard i otvoriti vrata. Uvek je tako i bilo, no u današnjem totalitarnom svetu posebno, najveće zlo dolazi upravo od „prijateljske vatre“ jer je to vatra koja je po globalističkom diskursu tu da vam donese „dobro“, „napredak“ i da vas „promeni za vaše dobro“. Zato se prijateljska vatra danas mnogo češće koristi od neprijateljske jer su rezultati bolji: žrtve su brojnije (posebno što često ni ne znaju da su žrtve), trošak je neuporedivo manji, cilj se ostvari brže i s obzrirom da je „izbegnuto najgore“ rezultat je dugoročnije garantovan, i na kraju, može pre da se krenuti „dalje“ ka novim ciljevima. Neprijateljska vatra je tu samo kao podsetnik da sve to može da bude drugačije i da je dobro što prijateljska vatra postoji jer bismo inače „mogli mnogo gore da prođemo“. Prijateljska vatra je zato idealno sredstvo za pravdanje kukavičluka, oportunizma, sebičluka, gluposti i izdaje pojedinaca, grupe, zajednice ili čitavih naroda.
Ovaj odnos „između dve vatre“, od kojih je ona prijateljska tobože „benigna“, u policijskoj praksi se primenjuje kroz igru „dobrog i lošeg policajca“, i to posebno kada treba iznuditi priznanje nevinom zatočeniku. U toj igri kraj je uglavnom uvek isti: onaj loši viče na vas, šamara vas i maltretira, a onaj dobri vam uz osmeh na kraju ubrizga smrtonosnu injekciju dok mu se vi zahvaljujete na pažnji i uljudnosti. U srpskoj sadašnjici jedno pitanje je dominantna meta u ovoj igri „između dve vatre“ – pitanje Kosova i Metohije. Hoće li nas neprijateljska vatra „ponovo bombardovati“ sve dok ne priznamo da naše nije naše ili ćemo sami „potpaliti“ prijateljsku vatru i priznati „lepo i kulturno“ da naše nije naše? To su opcije koje su na medijskom i političkom stolu Srbije. Retki su mediji i politički činioci u našoj zemlji koji ne igraju ovu igru i koji su zaista branik principa i istine, jer oko principa i istine ne može biti kompromisa jer tada ne bi bili ni principa, ni istina. U tom kontekstu su nam, u predizbornoj galami proteklih meseci, medijski i servirane ličnosti Trampa kao američke „prijateljske“ i Bajdena kao američke „neprijateljske“ vatra, da bi nam nakon Bajdenovog penjanja na vlast kao „pravu neprijateljsku vatru“ iz ormara, da ne kažemo iz poluiskopane rake,
izvadili penzionerku Madlin Olbrajt jer uz nju čak i Bajden može barem malo da deluje kao „prijateljskija“ vatra. U kontekstu toga su i izjave i postupci raznih predstavnka marginalnih plaćeničkih NVO po Srbiji koje kao neprijateljska vatra govore o prioritetnom prinuđivanju srpskog naroda da prizna nezavisno Kosovo i o „lomljenju kičme“ Srbiji, sve ne bi li postupci i dogovori koje je potpisao predsednik Srbije oko „postepene“, „etapne“ izdaje Kosova i Metohije delovale kao „prijateljska vatra“ koja izaziva i poneku „kolateralnu štetu“ ali je nešto što je „neizbežno“ i nešto što je ipak „prijatnije“ i „prihvatljivije“ od onoga što čini neprijateljska vatra. A suština je sledeća – kao država, kao narod, kao zajednica, kao ljudi priznanjem Kosova kao nezavisne države vršimo kolektivno i individulano samoubistvo. Stoga se i skriva činjenica da je Amerika neprijatelj Srbije (i ne samo Srbije), i svaki američki predsednik, i svaka američka administracija isto je tako neprijatelj Srbije, a zbog čega je prijateljska vatra daleko opasnija od neprijateljske za koju bismo se spremili unapred i na koju bismo odgovorili „vatrom“ bez uzmicanja i dvoumljenja. Jer, dok je tako bilo Amerika nije imala nikakve šanse, a i nije samo Srbija primer toga.
Drugo pitanje na kom se jasno vidi ova igra između dve vatre, pitanje koje nije samo srpsko već svetsko pitanje, jeste pitanje vakcinacije. U trenutku kada je jasno da će sprovođenje obavezne, prisilne vakcinacije čitavih populacija određenih država, i potencijalno čitavog sveta, ići veoma teško, gotovo da će biti nemoguće, pojavili su se, tobože nasuprot neprijateljskoj vatri zagovornika prisilne vakcinacije, lažni borci protiv vakcinacije. To su uglavnom mejnstrim sumnjači u vakcine, i oni se trude da zbune a ne da osveste javnost. Stoga se i priča o jednoj, drugoj, trećoj, petoj vakcini, o tome „koja je bolja“ i iz koje je države, o procedurama i testovima koji „moraju biti bolji“, o tome da postoje „nesporno dobre“ vakcine koje su u prošlosti „iskorenile“ određene bolesti i one za koje se „ne zna baš sve“, sa kojima moramo biti oprezni i slično. I dok ova vakcinaška igra
između dve vatre traje, zaboravlja se ono što je bitno – sama vakcina. Od vakcine (bilo koje) umire se i razboljeva bez obzira koliko je mali ili veliki taj procenat (jer za onoga ko oboli ili umre taj procenat je 100%), i žrtve vakcine su u globalističkoj današnjici žrtve „prijateljske vatre“ i kao takve nisu važne. Ali ni tu nije kraja, u ovoj igri između dve vatre rasprava se i vode oko svega ostalog ali ne i oko osnovnog pitanja – prava svakog čoveka da sam odluči šta će da unese u svoje telo bez obzira da li će ga ta odluka spasiti, izlečiti, ubiti ili neće proizvesti ama baš nikakvo dejstvo na njega. To je pravo svakog i ono ne može biti otuđeno pravom drugoga, pravom društva, pravom države. I upravo zbog izbegavanja ovog ključnog pitanja, ne slučajno, dolazimo do već pomenute situacije u kojoj vas, preteći vam, loš policajac šamara sa „neproverenom vakcinom“ u svojoj ruci, a onaj dobri i prijatni vam „zbog dobrobiti svih“ ubrizgava dozu „nesporno dobre“ vakcine u venu ubijajući zauvek vaše pravo na slobodu izbora, vaše pravo da živote u slobodi. Prijateljska vatra je sve zbrisala, tu je jedino još neprijatelj.
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ: Predrag Jakšić: Ljudska sloboda više nikada neće biti vraćena na stepen pre Korona virusa - KM NovinePredrag Jakšić: Ljudska sloboda više nikada neće biti vraćena na stepen pre Korona virusa #KoronaVirus #Virus #Covid_19 #Predrag #Jakšić #SLoboda #Pravo #Diktatura Kriptorijalitiju i jeste osnovni cilj skretanje pažnje. Vidimo da postoji dosta različitih pretpostavljenih scenarija koji ukazuju na to šta je stvarni cilje svega.
PROČITAJTE JOŠ: KM intervju: Predrag Jakšić - Postavljanjem prioriteta razotkrićemo ko nas laže o KiM - KM NovineKM intervju: Predrag Jakšić - Postavljanjem prioriteta razotkrićemo ko nas laže o KiM Začetnik teorije o kripto - rijalitiju, dramaturg i reditelj Predrag Jakšić, gost je KM intervjua koji nam otkriva kako da vidimo stvari koje se odigravaju tik ispred naših očiju a zamaskirane su lažnom "realnošću".
PROČITAJTE JOŠ: Predrag Jakšić: Hrišćanstvo kao Džuboks - KM NovinePročitao sam tekst svoje stare prijateljice, objavljen na jednom mejnstrim sajtu, u kom ona, smatrajući sebe vernikom i hrišćaninom, iznosi stav da bi volela da budući srpski patrijarh bude mlad. Ne bih reagovao da je takst napisao neki provereni drugosrbijanac, autošovinista, agresivni bogoborac ili NVO plaćenik, no nju znam kao finu i pristojnu osobu, dobronamernu.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2020 :: Hvala na interesovanju
