Izvor: KMnovine.com, 20.Sep.2021, 16:59
Predrag Jakšić: Pametni logori
Predrag Jakšić: Pametni logori Pre neki dan (13, 15. i 17. septembra) održana je javna rasprava o Nacrtu zakona u unutrašnjim poslovima koji omogućava policiji korišćenje softvera za automatsku detekciju lica na osnovu biometrijskih karakteristika, a što pretpostavlja i korišćenje (za početak) preko 8.000 različitih vrsta kamera.
Piše: Predrag Jakšić
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Kažem, održana je, a svejedno je i da nije. Javna rasprava u našoj okupiranoj državi ne postoji. Kao i sve ostalo što sadašnje vlasti kontrolišu pretvoreno je u formu koja ne znači ništa. Tako i javna rasprava o ovako bitnim stvarima koje duboko zadiru u pitanje ljudskih prava prolazi kao da je i nema (koliko je uopšte ljudi i znalo za ovu javnu raspravu). Tri javne rasprave, u tri dana, svaki dan u drugom gradu (Niš, Novi Sad, Beograd) nisu ništa drugo do novo igranje vlastodržaca sa legalnošću zakonodavnih procedura. No, šta je ovde zaista bitno?
Kamere koje vam snimaju lice na mestima koja iz bezbedonosnih, državnih i, razume se, precizno zakonom utvrđenih razloga (kao što su to granični prelazi ili neki vojni objekti) nisu ograničena za javnost (kao što su ulice, pre svega), nisu ništa drugo do kršenje ljudskih prava. Niko nema pravo da vas snima, identifikuje i skladišti podatke o vama dok se šetate ulicom. Zašto bi neko to imao pravo, pa bio to i MUP Srbije? Razlozi koji se navode, kao što je onaj da se time sprečavaju potencijalna krivična dela, sam je po sebi besmislen. Naime, tako se svako gaženje i gušenje ljudskih prava može pravdati nekom apstraktnom „predostrožnošću“.
Jer ukoliko vi nekoga ugrožavate (a snimajući nekoga bez ikakvog razloga i krivice, i identifikujući ga i skladišteći podatke o njemu, vi ga svakako ugrožavate), utoliko vi već činite nedozvoljenu radnju i njome svakako ne sprečavate krivično delo već ga činite.
Jedno se zabranjeno delo ugrožavanja ne može pravdati sprečavanjem drugog takvog dela. Snimati nekome lice dok se šeta ulicom, uz opravdanje da to činiš da bi taj bio sigurniji ili da bi ga sprečio da čini krivična dela zvuči kao apokaliptični, distopijaski naučno-fantastični roman. Posebno je neozbiljno pominjati, a što se ističe u medijima koji prenose informaciju o ovoj javnoj raspravi, da bi ovakvim zakonskim rešenjem uzor Srbiji trebalo da bude Kina u kojoj je, putem ovih kamera i softvera, sprovedena strategija „sigurnih gradova“ („sigurnog društva“) odnosno „pametnih gradova“ (s obzirom na to da su naši zvaničnici potpisali ugovor sa kineskom kompanijom Huavej), kada vrlo dobro znamo da je Kina totalitarno kolektivističko društvo u kom ne postoje prava i slobode pojedinca i u kom, suštinski, pojedinac kao ličnost nije priznat. Kina je svojevrsni logor. Dobro organizovan, doduše, ali logor. Tačnije, Kina je „pametno organizovan logor“ u kome bez glave ostaju svi koji pokušaju da promene logorsku strukturu ili barem pokušaju da se izbore za sopstvenu, ličnu slobodu. Zato sav taj silni nadzor i kontrola u Kini i postoje. Ne dao Bog da Srbija ikada bude kao Kina i da srpski gradovi budu „pametni“ kineski gradovi, koji podrazumevaju korišćenje tehnologije masovnog biometrijskog nadzora.
Takođe, objašnjenja da bi ove silne kamere trebalo da, po „kineskom receptu“, omoguće bolje kontrolisanje komunalnih i drugih sličnih problema u gradu, pokazuju baš to što smo i rekli – neko ko smatra da su komunalni problemi vredni ugrožavanja ljudskih prava ukazuje da je cilj upravo to - ne stvaranje „pametnih gradova“, već stvaranje „pametnih logora“, baš kao u Kini. U krajnjem slučaju, nečije namere se cene i prema tome šta je do tada uradio. I zaista, na koji se način policija ponašala (i ponaša) tokom vladavine ovih trenutnih vlastodržaca? Može li se to smatrati transparentnim i profesionalnim ponašanjem u skladu sa principima demokratskog građanskog društva?
Prema istraživanjima agencija iz oblasti bezbednosti, u Srbiji je već izvesno vreme u upotrebi tehnologija praćenja ljudi.
Čitava priča o masovnom nadzoru građana još je jedna stvar koja se podmeće kao lažna dilema: „sloboda ili sigurnost“, odnosno, to je čuveno pitanje – „da li biste pristali da budete manje slobodni, ali sigurniji“. Neslobodan čovek nije siguran čovek, odnosno – samo slobodni ljudi su zbilja sigurni ljudi. S druge strane, oni koji se odriču (dela) slobode zarad nekakve (veće) sigurnosti u stvari prihvataju strah kao svoj model življenja. To „prihvatanje straha“ je globalistički diskurs koji se nameće ljudima širom sveta da bi se ljudi dobrovoljno odrekli svoje slobode. Treba se, tako, plašiti svega – i da će vas neko napasti, i da će vas neko opljačkati, i da će se neko zabiti u vaš automobil drugim automobilom, i da će vam neko oteti dete, i šta sve ne, a sve da bi što lakše dozvolili vladajućim sturkturama da imaju što veću kontrolu nad svim segmentima vašeg i života svih građana države. I takav proces postepenog odustanka od sopstvene slobode „zarad sigurnosti“ traje već uveliko. Tako vidimo da u pojedinim državama sveta postoje i čipovi – platne kartice, koje ljudi dobrovoljno stavljaju u sopstveno telo, uz objašnjenje da je to „jednostavniji“ i „sigurniji“ način plaćanja i da uz ovakav čip ljudi ne moraju da se boje da će izgubiti ili da će im neko ukrasti novčanik (ili identifikacionu karticu za posao, na primer).
Naravno, ponovo strah kao faktor ubeđivanja. Uz to, na takvim čipovima, kažu oni koji tako brinu za nas, moguće je da budu i svi vaši medicinski podaci, pa će, eto, to možda da vam „spasi život“ ako vam ne daj bože negde pozli. Pa da, treba se bojati da će vam pozliti i odmah se zbog toga čipovati. U krajnjoj liniji, nije ni čudno što se ljudi (posebno u zemljama Zapada) već sada medijski pripremaju (doduše stidljivo, ali pripremaju) na to da u budućnosti čipuju i sopstvenu decu, kao da su kučići, a da bi, je li, ako im neko otme decu policija mogla što pre da reaguje i „locira ih“. Zamislite vlasti jednog društva koje plaše svoje građane da će im deca biti oteta i da ih stoga moraju kontrolisati kao da su kućni ljubimci? I nije to daleka budućnost, niti je to nešto što nema veze sa ovim kamerama i masovnim biometrijskim nadzorom. To je na istom putu lažne dileme – sloboda ili sigurnost. Postoje države u kojima su već postavljene kamere u školskim učionicama. Zamislite budućnost u kojoj će vam deca sve vreme u školi biti pod okom nekog velikog brata, sve uz opravdanje da je to „bezbednije“ za njih? To je samo logičan sled ukoliko se dozvoli ovakvo snimanje ljudi koji ne krše nikakav zakon i koji sve što rade jeste da hodaju ulicama.
O svim političkim konotacijama i teškim posledicama po društvo ovakvog snimanja i identifikovanja građana tek možemo da naslućujemo. Snimanje ljudi koji su, na primer, došli na neki politički skup i njihovo „preventivno“ identifikovanje od strane policije, nije ništa drugo do ukidanje političkih sloboda. To se u suštini ne razlikuje od tzv. ćoravih kutija koje su postavljane kada su titoisti organizovali „izbore“ nakon Drugog svetskog rata, a onda nakon istih procesuirali one koji su se odvažili da na tim lažnim tajnim izborima glasaju protiv Komunističke partije. Isto je sve to. Izazvati strah u narodu da je sniman i da je bolje da ostane u kući i da „ne talasa“. Možda čak i da ostane u kući i kada su izbori jer, ko zna, možda će i tamo neka kamera da ga snimi, možda će u „pametnim gradovima“ da se sprovode „pametni izbori“?
I šta još sve ovo znači? To što vas stalno snimaju da bi vam, s jedne strane, povećali „bezbednost“ u stvari znači da se navikavate da u svakome pored sebe gledate potencijalnog neprijatelja ili nekoga ko vam želi loše. S druge strane, i vi ste potencijalna „opasnost“, „kriminalac“, „neprijatelj“ onome ko prolazi pored vas, pa stoga i taj vas doživljava kao „opasnost“. Tako se stvara društvo straha, nepoverenja, sumnje, i to, razume se, tada i nije društvo, već logor u kome je svako na oprezu od svakoga, zbog čega, je li, kamere „mogu samo da pomognu“, a i čuvari logora su tu „za vaše dobro“. Tada se povlači onaj argument – „ako nisi ništa zgrešio ili ako ne želiš da prekršiš zakon, zašto ti smeta što te snimaju“. A taj arugument je čist sofizam – umesto da se postavi pitanje zbog čega ograničavaš slobodu ljudima koji ne čine ništa zabranjeno, ti stvar izvrćeš u nešto potpuno neprirodno i kažeš – „mi ne znamo da li ćeš ti činiti nešto zabranjeno i zato ti unapred ograničavamo ljudska prava“. Ukoliko se ovakavo zakonsko rešenje usvoji – svi smo apriori proglašeni kriminalcima i tako ćemo biti tretirani. I tada ni ne znaš gde će biti kraj svega.
Predrag Jakšić
Ko zna, možda nekome padne na pamet da donese propis da se i u kuće građana stave sigurnosne kamere kako bi se „smanjilo porodično nasilje“, ili da se u hraniteljske porodice postave kamere da bi nadležni iz Centara za socijalni rad imali „bolju kontrolu“ kako prolazi hraniteljstvo? Na svašta su ljudi spremni da pristanu kada iz straha krenu da se odriču slobode. I sve je isti niz – i pristajanje na obaveznu vakcinaciju, i pristajanje na obaveznu distancu, i pristajanje na propusnice – ausvajse, na obavezne maske, na ćutanje, na kamere, na biometrijsko identifikovanje... Sve to je deo „pametnih logora“ koji se uveliko grade i u kojima živimo.
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ:
Predrag Jakšić: ''Tuđa krivica'' predsednika Srbije - KM NovinePredrag Jakšić: ''Tuđa krivica'' predsednika Srbije Predsednik Srbije izjavio je da on i Vlada Republike Srbije razmatraju meru da se ljudima u državnim organima koji nisu vakcinisani oduzme pravo na plaćeno bolovanje.
PROČITAJTE JOŠ:
Jovo Vukelić: Teško im je da kažu da je Kosovo Srbija - KM NovineJovo Vukelić: Teško im je da kažu da je Kosovo Srbija Petočlana grupa branitelja lika i dela V. Kostića čezne za okupacionim, kolonijalnim vremenima SANU već decenijama vene, slabi i gubi uticaj. Petočlana grupa još prebacuje Kusturici „poseban tretman i stalne privilegije u svim režimima", a njih petoro je toliko ogrezlo u privilegijama svih režima da se njihove povlastice ne bi mogle nabrojati do sutra ujutro.
PROČITAJTE JOŠ:
Predrag Jakšić: Logika izdaje - KM NovinePredrag Jakšić: Logika izdaje " Podmuklo Antić ubacuje seme separatizma i tamo gde ga nema (ili ga ima u zanemarljivom stepenu) sve objašnjavajući to „logikom" - ima većinski Srba - srpsko je, nema većinski Srba - nije srpsko." Kada je pre nekoliko godina Aleksandar Vučić pokrenuo tzv.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2021 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
