Izvor: KMnovine.com, 09.Jun.2022, 21:14

Predrag Jakšić: Hrišćanstvo bez pokajanja

Predrag Jakšić: Hrišćanstvo bez pokajanja / Predrag Jakšić: Hrišćanstvo bez pokajanja "MPC ne misli da je išta zgrešila, čak naprotiv, grešna je bila Srpska pravoslavna crkva i Srbi, „okupatori“ Makedonije, krivo je i ono „ić“ na kraju prezimena da ni to ne zaboravimo, pa zato samozvani poglavar MPC i kaže da je ova autokefalnost samo potvrda realnosti."













>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<




Piše: Predrag Jakšić


U dane kada je patrijarh Porfirije dao u ime Srpske Pravoslavne Crkve tomos tzv. Makedonskoj Pravoslavnoj Crkvi kojim je potonja prvi put u istoriji dobila autokefalnost, isti je preko Srpske Pravoslavne Crkve suspendovao sve odnose sa „kosovskim vlastima“. Razlog za suspendovanje ovih odnosa je „kršenje verskih sloboda“, odnosno to što je sveštenstvo SPC na Kosovu i Metohiji onemogućeno da drži službu, čime se krše najosnovnija prava Srba i SPC. Na koji su način ova dva događaja povezan jasno je već kada se postave ovako, jedan pored drugog.

Naime, u oblastima Južne Srbije, koje se u najnovije vreme nazivaju Severna Makedonija, više od pola veka se na najgrublji način sveštenstvo SPC sprečava ne samo da vrši službu, već i da nosi mantije, da se izjašnjava da pripada SPC, oteti su manastiri i crkve SPC i slično. Tu, tzv. Makedonsku Pravoslavnu Crkvu osnovali su Tito i njegovi komunisti, isti oni koji su ubili veliki broj sveštenika, monaha i sveštenog naroda SPC tokom Drugog svetskog rata i nakon njega. Te iste, Titove vlasti su godinama uz pomoć predstavnika tzv. MPC vršile teror nad Srbima u Makedoniji, pritiskajući ih da se pokrste, promene prezimena i prestanu da se izjašnjavaju kao Srbi. Uz to, falsifikovanje istorije je nešto što je aksiom tzv. MPC, a „prepravljanje“ fresaka po srpskim manastirima na teritoriji Južne Srbije više nije nikakvo iznenađenje, to se podrazumeva kao jedan od redovnih postupka u tzv. MPC.

Na, Kosovu i Metohiji takođe imamo sve ovo – teror nad Srbima, nad srpskim sveštenicima i monasima, uništavanje fresaka, crkva i manastira, otimanje imovine, polaganje nepostojećih imovinskih prava na srpske manastire koji nisu još uvek uništeni, negiranje prava Srbima da žive kao Srbi (a ne kao tzv. Kosovari), falsifikovanje istorije, ubijanje ljudi, uključujući svešetnike i monahe. I sada, dok se tako „odlučno“ prekidaju odnosi sa teroristima, a što su te tzv. „kosovske vlasti“, jer je našoj Crkvi onemogućeno da drži Liturgiju u Prištini, tzv. Makedonskoj pravoslanoj crkvi koja to ne dozvoljava više od 60 godina, naša „odlučna“ SPC, sa Porfirijem na čelu, daje autokefalnost. I nema tu, razume se, nikavog hrišćanskog objašnjenja za ovaj potez.

Sve te priče o bratstvu, o jedinstvu Crkve, o pomirenju, sve su to najobičnije gluposti. Jasno je to svima. Patrijarsi i vladike SPC koje su trpele strašan pritisak od strane UDBE i Tita lično da priznaju MPC, tu jeretičku i bogoboračku tvorevinu, nisu poklekli iako ih je „mrak“ mogao progutati svaki trenutak i niko za to ne bi odgovarao (a mnoge je i „progutao“ i za to niko nije odgovarao). Porfirije danas, pak, zajedno sa svim vladikama SPC (!!!) (izuzev vladika ERP u egzilu - prim. red.), to je učinio a da nije ni trepnuo. Sve je to učinio uz osmeh. Može se, doduše, učiniti da se ovde radi o povratku bludnog sina, te Makedonske Pravoslavne Crkve, ocu, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. No, naravno da nije to u pitanju. Pre nego što se bludni sin vratio ocu, kako Jevanđelje kaže, trpeo je najveća poniženja i bio na rubu fizičke smrti, i shvatio je da mora da se pokaje i vrati ocu i kući svojoj, pa  je i rekao: „oče, sagreših nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednog od svojih najamnika”. Jasno je da tzv. MPC ne misli da je išta zgrešila, čak naprotiv, grešna je bila Srpska pravoslavna crkva i Srbi, „okupatori“ Makedonije, krivo je i ono „ić“ na kraju prezimena da ni to ne zaboravimo, pa zato samozvani poglavar MPC i kaže da je ova autokefalnost samo potvrda realnosti. I, eto, Porfirije Periski im potvrdi tu njihovu teoriju, jer im dade ono što nikada nisu imali i što im i ne pripada, i to sve, na užas i sramotu, čak i bez njihovog pokajanja. Da, BEZ POKAJANjA! Nakon što je svojevremeo propovedao pričešćivanje bez posta i ispovesti (o čemu sam pisao: https://www.kmnovine.com/2021/01/post.html ), sada smo došli do toga da po Porfiriju ni pokajanje nije potrebno, jer kao što rekoh ova dobijena autokefalnost nije posledica makedonskog pokajanja, već samo potvrda „realnosti“. Zamislite hrišćanstvo bez pokajanja! To je hrišćanstvo bez Hrista, bez Boga. To je kao nekakva zajednička molitva sa papistima, muhamedancima i svima ostalima „koji traže smisao“, a o kakvim je zajedničkim molitvama Porfirije već propovedao u besedi u hramu u Zagrebu (o čemu sam pisao: http://www.kmnovine.com/2021/04/ut-unum-sint.html). I to jeste logičan put propasti jeretika i otpadnika od Boga, bogoboraca.

Kada je pre par godina Vartolomej, Vaseljenski patrijarh, dao tomos tzv. Ukrajniskoj Pravoslavnoj Crkvi, i to onim raskolnicima i jereticima, mrziteljima Svetog Pravoslavlja, zagovornicima fašizma, paliteljima ruskih crkava i manastira, bilo je jasno da će to dovesti do eskalacije stanja u Ukrajini. I, evo, tu smo gde smo sada što se Ukrajine tiče, rat traje i besni, a Varolomejevi „pravoslavci“ podržavaju Azovski bataljon i sve slične „benderovce“. I dok Porfirije priča floskule o miru, radi isto što i Vartolomej, a verovatno čak i gore. Zašto gore, pa ukrajinski jeretici su se bar formalno i javno pokajali da bi se vratili u Crkvu, a pre nego što ih je Vartolomej nagradio tomosom. Nisu se oni ništa promenili, popravili, niti su se zaista pokajali, no barem je zadržana forma da javnost ne bi zaboravila da je pokajanje neophodno i da se tako bar malo prikrije Varotolomejeva izdaja Hrista. Za Porfirija, ni za sve ostale srpske vladike (a njih ima čak četrdeset dvojica koji su glasali za ovu bogootpadničku odluku!!!) nije potrebno ni to. I logično je da će i ovakav antipravoslavni, antiteistički, Porifirijev potez dovesti do eskalacije srbofobije (ne samo u Makedonije, jer, eto, ispostavilo se da su iz tzv. MPC „bili u pravu“ decenijama, a to sada i Srbi „priznaju“, već i po drugim srpskim zemljama i uopšte širom sveta) ali i do jačanja želje različitih jeretika da traže „svoje“. Da li će ova odluka, kao Varotlomejeva, uticati na to da do nekog novog rata dođe pre, ne možemo znati, no da li ima izgleda da bude tako, pa naravno. U krajnjoj liniji, zašto Porfirije ne bi autokefalnost dao sutra i nekoj potencijalnoj Kosovskoj Pravoslavnoj Crkvi? Jer, ako su tzv. MPC i svetovne vlasti Makedonije, ruku pod ruku, satirali Srbe i SPC, falsifikovale istoriju i otimali imovinu SPC, a od Porfirija i vladika SPC dobili i ono što jedino nisu imali, niti su to ikako mogli dobiti – zvanično priznanje, „čast“ i „dostojanstvo“, zašto onda istim putem to ne bi dobila sutra i ta neka „Kosovska Pravoslavna Crkva“, sa svojom „svetorodnom porodicom Nimani“, i sa njima i „kosovkse vlasti“ koje rade potpuno isto što i one makedonske? Jer, ova data autokefalnost šalje samo jednu poruku: što više, što duže i što upornije budete satirali Srbe, što više budete lagali i što više budete pljuvali u lice Hrista, veća je šansa da vam SPC kaže da ste u pravu i potvrdi vam dostojansto i čast i za to vam da tomos.


   
Predrag Jakšić
   




Čemu onda ovakve suprotne Porfirijeve odluke u svega par dana? Jedini odgovor je – licemerje. Licemerje iza kojeg stoji lukavost, kojoj, kao i svakom lukavstvu, cilj jedino može biti otpadanje od Boga. Ne možemo tačno znati šta će sve da se desi u srpskom narodu zbog ove jezive odluke da se da autokefalnost jereticima i raskolnicima, tzv. MPC, no možemo pretpostaviti da će smutnja biti sve veća. Sigurno je da će jedan broj ljudi odbaciti Boga jer će pogrešno poistovetiti Porfirija i ovakvu SPC sa samom verom u Boga, potaknuti tim da nasilnici i lažovi bez pokajanja dobijau dostojanstvo dok se srpski mučenici u Južnoj Srbiji precrtavaju iz knjige postojanja i to od strane same SPC. Drugi će možda samo prestati da idu u hramove jer neće moći da gledaju licemere koji ćute na Porfirijevo bogoborstvo i kukavičluk i bezumnost njegovih vladika. Treći će moguće otići u nove raskole ili pristupiti ko zna kome i ko zna čemu. Četvrti će se praviti da se ništa nije desilo i prepustiće se ravnodušnosti koju će pravdati različitim floskulama („ne moramo mi sve znati“, „ima ko o tome misli“, „to je sigurno za naše dobro“, „Crkva zna bolje od mene“) jer je, prosto, tako „lakše“. I ko zna kakvi će se sve putevi „otvoriti“ nakon ove Porfirijeve odluke na toj luciferskoj stranputici zatvaranja puta ka Hristu Bogu.

Jer šta je drugo hrišćanstvo bez pokajanje nego odbacivanje Boga.


Objavljeno 9.6.2022. 


* * *

Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.





 
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com




Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram


Izvor: Živim za Srbiju    :: © 2014 - 2022 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...