Izvor: JužneVesti.com, 24.Nov.2014, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potezanje noža i ostale normalne stvari
Sletanje u prtljažniku automobila u duboku i hladnu reku i smrt koja je izvesna, nož u Konstantinoplju kao i nož kod Antituberkuloznog dispanzera - događaji su koji su mi obeležili vikend.
Činjenica da živim u gradu u kome se poteže nož iz zezanja ne čini me srećnim. To znači da skoro svako koga uveče vidim u gradu potencijalno nosi nož i sigurno će ga upotrebiti, samo je pitanje vremena. Oružje je kao ostavljena žena, sigurno će se osvetiti samo ne znamo kada.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << />
Kada smo to postali dželati sa osmehom na licu?
Gde smo to naučili kako se bode čovek?
Nišu nije bio dovoljan Vuk Stojiljković, ni protesti na ulicama. U Parku svetog Save zaludu su svake večeri paljene sveće za pokoj duše sa jedinom molitvom - da se više nikome nikada ne ponovi. Strah nas potapa od vlastite dece i njihovih drugova.
Najgluplje je pravdati se nemarom policije. Ne može policija sve, ono najosnovnije važi za nas. Pokušajmo da se prisetimo koji je to tren kada su ova deca počela da se ponašaju onako kako, sasvim je izvesno, nikada nisu učena u kućama iz kojih su izašli na ulice da seju smrt.
Možda se setimo propusta i ispravimo ga.
