Izvor: JUGpress.com, 19.Jun.2022, 17:10
Posle 55 godina su se sreli maturanti Medicinske škole u Nišu
NIŠ
Nekadašnji učenici Medicinske škole „Dr Miodrag Lazić“ u Nišu koji su maturilali 1966/67.godine obeležili 55 godišnjicu od velike mature kada su se oprostili od srednjoškolskih klupa i zakoračili u svet odraslih preuzimajući na sebe obaveze koje novo životno doba donosi. Vraćala su se sećanja na bezbrižne školske dane, na vreme kada su u učionicama ove škole sticana znanja za buduće medicinare, kada se učilo šta je humanost, posvećivalo se radu, ali i vremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kada su se u istim tim školskim klupama rađale prve ljubavi, kada se bežalo sa časova, samo u izuzetnim situacijama i kada su bezazleni đački nestašluci mamili osmehe i profesorima.
Te davne 1966/67. školske godine diplome je potpisalo oko 240 učenika jer ih se toliko i upisalo u prvu godinu, a sada je 55.godina od mature proslavilo njih 23. Kako kaže Milutin Stojanović Mićko, jedan od tadašnjih amturanata, mnogi su opravdano izostali, ali već iduće godine se neki od njih mogu pojaviti na novom susretu generacije. Insistira na nadimku jer, kaže, poneo ga je upravo iz ove škole pa je i to neka vrsta sećanja na to vreme.
„Medicinska škola se u vreme kada smo se upisivali nosila ime dr Milenka Hadžića, zasluđeno, kao što sada zasluženo nosi ime dr Miodraga Lazića koji je imao veliko srce. Za sve što je dao i učionio za ovaj narod odali smo mu dužno poštovanje i položili venac na spomen-ploču“, kaže Milutin Stojanović Mićko.
Pomalo setno se priseća dana koje je proveo u Medicinskoj školi. Dodaje da je tada sve bilo nekako drugačije nego sada. On njih se tražilo da uče, da se posvete radu, da se pripreme za buduće zanimanje na najbolji način, da poštuju profesore. Kroz smeh dodaje da je to bilo vreme kada se i ponavljalo jer se učenje shvatalo krajnje ozbiljno a „škola se učila“.
„Morali smo puno da učimo i da radimo a u školu dolazimo spremni i sa znanjem.Našu generaciju su obeležili autoriteti.Profesor je bio drugi roditelj u školi i njegova reč je bila zadnja. Posle njegove reči mi smo mogli samo da ćutima. Pravila škole su morala da se poštuju jer su nas profesori spremali za ozbiljan poziv u kome se vi dajete drugome i brinite o drugome. Možda mi nismo dovoljno dobro ni znali šta nas sa profesijom koju smo odabrali očekuje u životu, ali znali su profesori i pripremali su nas ozbiljno za budućnost. Mnogi su iz moje generacije postali lekari, a sanitarci inspektori kao važna karika u zdravstvu i preventivnu zaštitu“, priča naš sagovronik.
Dodaje da su svi znali da je njihova obaveza u tom trenutku samo učenje i samo škola, sve ostalo je za njih bilo manje važno. Ali, bilo je tu i onih malih, bezazlenih nestašluka.
„Pa, bilo je toga. Bilo je i bežanja sa časova ali to je bilo jako retko. Morao je da postoji stvarno ozbiljan razlog da napustimo učionicu i da je profesor zatekne preznu. A, dešavalo se“, dodaje pomalo šeretski Mićko.
Za Medicinsku školu važi da je uglavnom upisuju devojčice. To se sada promenilo, ali i u pre 55 i više godina bilo je dečaka, posebno u odeljenjima sa zubne i sanitarne tehničare. A kada se sretnu devojčice i dečaci neizbižne su i đačke ljubavi.
„Neki su uspeli da sačuvaju svoju đačku ljubav i nastavili su zajednički život. Bilo je toga, kako da ne“, seća se Mićko. Generacija se srela, proslavila susret i svako se vratio svojim obavezama. Ostala su sećanja, lepo druženje i obećanje da se iduće godine ponovo sretnu na istom mestu, u Medicinskoj školi „Dr Miodrag Lazić“, tada dr Milenko Hadžić, koja je postala deo njihovog odrastanja, mladosti i sazrevanja.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
