Izvor: BujanovackiGlas.info, 26.Sep.2016, 10:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslastičara „Zvezda“, gradska institucija

Mi  smo Bujanovčani. Tako se osećam od kada znam za sebe. Ovde sam završio osnovnu i srednju školu. Svi se ovde uzajamno poštujemo. Sećam se još iz detinjstva da su  ljudi ovde rado navraćali. Pre odlaska na posao. Rano ujutru. Dok čekaju autobus. Posle podne. Uveče…
BUJANOVAC, 26.septembar 2016.– „Zvezda“ u centru Bujanovca. U glavnoj gradskoj ulici. Ulaz  zasenila prijatna hladovina obližnje lipe, koja pred kraj svakog  proleća krepi i opčinjava prolaznike >> Pročitaj celu vest na sajtu BujanovackiGlas.info << i komšiluk svojim opojnim mirisom.
Sve se isto sprema kao pre 60 godina

Baš kao i poslastičarnica (poslastičara) „Zvezda“ mirisom slatkiša, boze, limunade, svežeg bureka, prošlosti, mladosti, ljubavi, sadašnjosti…
I tako, generacijama Bujanovčana i Bujanovčanki. Čitavih šest decenija. Na istom mestu, širom otvorenih vrata. Za sve posetioce, bez izuzetka. Kada se odlazi, dolazi i ponovo vraća u rodni grad.  Poslastičara „Zvezda“  se nikako ne zaobilazi. Budi sećanja na bezbrižnost, detinjstvo  i mladost, simpatije, prve ljubavi…
Ja sam Bujanovčanin: Sadik Hodža

– Tri brata Hodža, sada daleke 1956. godine, došli su iz Dragaša u Bujanovac. Bili su to moji stričevi Abaz, Bećir i moj otac Nijazim – započinje priču Sadik Hodža, uz osmeh sa prepoznatljivom ljubaznošću ove porodice vrsnih poslastičara.
On je, veli, druga generacija majstora u spravljanju tulumbi, baklava, sutlijaša, krempita, šampita, hurmašica, kadaifa, princes krofni, boze, limunade, sladoleda, kolača sa južnim voćem…
–Svakako, najpoznatiji smo po bureku, kojeg služimo sa domaćim ovčijim kiselim mlekom. Sve je ovde tradicionalno, poznato i traženo, mada ja o tom ne bih -skroman je Sadik dok skreće pogled na bratanca Muhamera koji je u kuhinji završio spremanje nove serije tulumbi.
Neprikosnovene tulumbe

Odlazak u Zvezdu na burek i „kiselo“ je svojevrsni ritual, ali se posle valja i zasladiti a tulumbe su ovde među najtraženijim kolačima. Zatosa razlogom zauzimaju centralno mesto u vitrini.
Sa susednog stola Mihajlo Janjić, sa dopola ispijenom limunadom, šeretski dobacuje, da on kao jedan od stalnih posetilaca dobro zna svog školskog drugara Sadika, „koji je preskroman i ne voli da hvali svoja dela“.
Stalni gost: Mihajlo Janjić

– Znam ga dobro još od početka petog razreda osnovne škole, kada sam iz Srpske Kuće pošao u školu u Bujanovac. Tada sam sreo Sadika i on je kriv što sam se tada navukao na bozu, limunadu, kolače… Od tada redovno navraćam – nastavlja priču jedan od stalnih mnogobrojnih „Zvezdinih“ gostiju.
Njemu, dok traje fotografisanje, na trenutak prave društvo Sadikov sin Samir i drugi bratanac Munever, predstavnici treće generacije porodice Hodža koji nastavljaju tradiciju poslastičarstva, gostoprimstva i svega onoga što krasi vrsne ugostitelje i domaćine.
–Mi  smo Bujanovčani. Tako se osećam od kada znam za sebe. Ovde sam završio osnovnu i srednju školu. Svi se ovde uzajamno poštujemo. Sećam se još iz detinjstva da su  ljudi ovde rado navraćali. Pre odlaska na posao. Rano ujutru. Dok čekaju autobus. Posle podne. Uveče.
Tu su sklapana poznastva, prijateljstva. Naša radnja je bila stecište mladih. Ovde su se rađale simpatije, prve ljubavi. Nekima od njih moji roditelji i stričevi su bili kumovi na venčanju. Tako je nekada bilo, sada mladi više idu u kafiće. Dolaze i ovde, ali na kratko, ne kao ranije. Međutim, ništa se nije promenilo što se tiče starosne strukture –  sa setom kazuje Sadik.
Naslednici: Samir i Munaver

Podseća da se više ne služi salep, jer se odavno izgubila navika  za njegovo pijenje uz jelo. Na sreću, to je jedino što je iščezlo.
Ostala je navika da se obavezno svrati na po jednu bozu, limunadu, špricer, burek  ili tulumbe… Uglavnom u društvu. Prijatelja, drugara. Porodično.
„Zvezda“ je kao kultno mesto za okupljanje. Punih 60 godina na istoj lokaciji. U slast mnogih generacija.
I na zdravlje!

Nastavak na BujanovackiGlas.info...