Izvor: JUGpress.com, 22.Sep.2023, 09:11
Poljoprivreda: Uticaj visokih temperatura na zasade malina
LESKOVAC
Malina je voćna vrsta severnih i hladnijih područja. Može da uspeva u širem arealu gajenja.
Međutim, što god se više udaljava od klimatskih prilika područja svoga porekla dolazi u manje
ili više izmenjene uslove gajenja. Nekada su te promene veoma male, kada se promene skoro i ne
primećuju. Zadnjih godina, globalne klimatske promene sve više negativno deluju na uzgoj
maline.
Ova godina je obećavala dobar rod i >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kvalitet ploda maline. Idealna temperatura za
razvoj maline u vegetaciji je 25-30 C. Međutim, posle vlažnog i prohladnog vremena došlo je do
ekstremno visokih temperatura vazduha. Nevolja je veća time što visoke tempetarure, koje
dostižu 38 C, na suncu izlaze i do 48 C. Posledica tako visokih temperatura, naročito na
južnim ekspozicijama, je pojava ožegotina na licu lista, čak i pojava ožegotina na plodu
maline.
Plod prinudno sazreva, biljka emituje veliku količinu vode transpiracijom, gubljenje
vode evapotranspiracijom postaje snažnije od mogućnosti usvajanja korenom. Ožegotine na
plodu se manifestuju najčešće u pojavi belih koštunica na plodu, koji je zbirna koštunica..
One mogu biti pojedinačne, pri jačem osunčavanju zahvataju površinu ploda od 0,5-1 cm2. Kao
propratna pojava javlja se usled visokih temperatura i grinja na plodu maline, kojoj uslovi
odgovaraju za veoma brzo razmnožavanje.
Za razliku od sunčanih ožegotina pojava belih
koštunica izazvanih grinjama javlja se i na delovima ploda koji nisu izloženi suncu.Sigurno je
da se blagovremnom zaštitom u početku vegetacije i pred cvetanje pojava grinja može značajno
umanjiti. Ove vremenske prilike do sada su izazvale pad prinosa i kvaliteta ploda maline, a
ukoliko se nastave i dalje bez osveženja i padavina štete će biti još veće.
Dobrim izborom
zemljišta za podizanje zasada, kao i severne i zapadne ekspozicije mogu se donekle ublažiti
pojave ožegotina. Štete od jakog osunčavanja se mogu donekle ublažiti pokrivanjem zasada
protivgradnim mrežama, za šta se često kod nas koriste i mreže od kojih se prave mrežaste
vreće za krompir. Pored toga u zasadima gde je moguće zalivanje, moguće je delimično smanjiti
temperaturu vazduha i povećati relativnu vlažnost vazduha.
Nenad Stefanović mast.inž.polj.
I ovo Vam može biti interesantno
