Izvor: KMnovine.com, 03.Okt.2014, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plač pred Bogom
Vladika Nikolaj: Kroz tamnički prozor - Poruke Srpskom narodu iz logora Dahau....
Sažaljivi i milosrdni Bože, pred Tobom plačemo, pogledaj na suze naše u prašini i čuj uzdahe naše. Nemamo pred kim zaplakati, a da suze naše ne budu popljuvane, niti imamo pred kim uzdahnuti a da uzdasi naši ne budu prezreni, niti imamo kome jednu reč po čovečanski reći a da ne budemo ognjem ili željezom ućutkani.
Sažaljivi i milosrdni Bože, nema oko nas Srba >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << nigde nijednog čoveka, nijednog naroda, nijednog stvora, kome bi se mogli požaliti i izjadati, a koji ne bi popljuvao suze naše i nasmejao se uzdasima našim.
Pitamo se u čudu i u jadu našem: kakva se to promena desi s nama. Kakvo nam beše Juče, a kakvo je Danas! Juče bismo slobodni i razgovorni; i imasmo mnogo prijatelja svuda oko nas. Danas, aj, Bože, danas evo robovi smo, bez reči i bez razgovora, bez rođaka i bez prijatelja. Kao da smo u snu preneti nekom volšebnom silom milion milja daleko od otadžbine naše i za milion godina daleko od jučošnje slobode naše.
Svuda oko nas je led, a mi gorimo u plamenoj peći. Susedi naši i prijatelji naši, koji su se do juče zaklinjali nama na večno prijateljstvo pretvorili su se danas u led, u sante leda pred pragom našim i pred prozorima našim i nad glavama našim. Mi gorimo u ognju koji su oni podžegli a oni gledaju u nas svojim ledenim očima iz svojih zaleđenih duša. Naše reči ne mogu da pokrenu sante leda, niti suze naše mogu da rastope led oko nas. Aj, svuda oko nas, od zemlje do nebesa.
Jedini sažalostivi i milosrdni Bože oprosti nam. Učinili smo zločin prema Tebi, svesilnom i sveblagom Tvorcu i Ocu našem. Tebe smo zaboravili kao jedinog prijatelja a tražili smo mnoge prijatelje među susedima svojim, među onima koji su krv i meso i pepeo kao i mi.
A kad smo sastavili knjigu prijatelja naših bila je knjiga puna imena kneževa ovoga sveta, sinova čovečjih. I mi smo se radovali i u radosti govorili smo duši svojoj: Uživaj dušo, jer si sigurna; odasvih strana podupiru te prijatelji tvoji. Ne boj se, imaćeš mirna mnogaja i mnogaja ljeta. Ali, o, Gospode, samo Tvoje ime nisu gospoda srpska bila upisala u knjigu prijatelja i savetnika. Samo Tvog imena nije bilo među imenima.
Nepravdu učinismo prema Tebi koji si nas skrojio i izatkao i sašio i izvezao i ukrasio i o nebesa obesio kao krasan ćilim. Ne setismo se Tebe, nego pođosmo na noćni pir sa Tvojim argatima i protivnicima i otpadnicima i bogoborcima i bezdušnicima. Sa njima sedismo za trpezom i jedosmo i pismo i zaklinjasmo se na večno prijateljstvo, bez Tvoga imena i Tvoga pečata.
Gospode blagi, možeš li nam oprostiti magareću glupost i neznabožačko nevaljalstvo? Priznajemo da mi na Tvome mestu ne bismo mogli oprostiti. Mi ne bismo nikako mogli oprostiti golaćima koje smo mi primili za sinove i odenuli u gospodsku odeću, niti gladnim prosjacima koje smo mi postavili za našu trpezu, niti umornim putnicima koje smo primili na konak, a oni ustali protiv nas, udruživši se sa našim slutnim neprijateljima protiv nas. Zaista, Gospode, greh koji mi učinismo prema Tebi mi ne bi bili nikako u stanju oprostiti onima koji bi takav greh učinili prema nama.
Aj, Gospode, ali Ti si Bog a mi ljudi! Oprosti. Tako ćemo Te znati i poznati kao Boga kad se pokažeš veći i milostiviji od nas. Izneveriše nas svi kneževi ljudski i svi sinovi čovečiji! Pogaziše zakletvu, popljuvaše prijateljstvo. Zadanu reč oduvaše od sebe kao vetrom, i zatrubiše u sve trube reči izdaja!
Čuj sveblagi i sveistinski Bože! Prevarili smo se na množinu.
Mislili smo: što više prijatelja to bolje. Nismo se naučili da je to prastara obmana ljudska. Sad znamo nešto bolje. Krvlju i suzama sada platili smo jedno novo saznanje koje glasi: što manje prijatelja to bolje. A kao vrhunsnku mudrost pak ovo: jedan jedini prijatelj vredi više nego milion drugih prijatelja. Ali, avaj, jedan jedini mora i može biti samo Gospod Bog. Oprosti nam, Gospode, i spasi nas. Amin.
Pripremila ekipa stranice „Pravoslavlje život večni“
