Izvor: KMnovine.com, 24.Avg.2014, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Perverzna Srbija
Trenutno se srpska javnost zamorila od slučaja monstruoznog ubistva deteta Tijane Jurić i očekuje neki novi skandal kako bi zadovoljila svoju pažnju. Nije prošlo mnogo od ovog ubistva, a već su i druge devojke sličnih godina nestale i strahuje se za njihovu sudbinu.
...
Što se tiče Tijane i njenog ubice, sve govori da je ubica seksualni manijak koji je imao potrebu da zadovolji svoju strast. Srpska javnost je delovala odlučno >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << sa jedinstvenim zahtevom da se ubije ubica. Time bi užasnuti srpski moralizatori rešili problem. Ostalo je samo pitanje da li da se ubica kamenuje ili nabije na kolac. Ustvari, ništa time ne bi bilo rešeno, niti su represivne mere jedini način da se manijaštvo suzbije.
Srpska javnost je svojim zaključkom o smrtnoj kazni koji je prvi izneo vrli ministar policije Stefanović, ustvari, rešila da ukloni posledicu, a ne uzrok seksualnog manijaštva u Srbiji. Seksualno manijaštvo se ne leči pojedinačnim ubistvima seksualnih manijaka već uklanjanjem uzroka za izrastanje srpskih dečaka i devojčica u manijake.
Stefanović je još rekao da je slučaj ubistva Tijane dokaz da nismo dostigli evropske standarde. To je prilično neinteligentan zaključak, ako znamo da je u Evropskoj Uniji seksualno manijaštvo veoma razvijeno, otmice i ostali vid nasilja nad decom i omladinom svakodnevna pojava.
„Zloupotreba dece bludom pojavljuje se često u zapadnom društvu“, kaže se u jednom izveštaju. Studija iz 2010. govori da su u Velikoj Britaniji 5% dečaka i 18% devojčica bludno zloupotrebljeno. Sve se može detaljnije pročitati u mnogim publikacijama dostupnim na internetu. Ovih dana je objavljena i vest da postoji i tržište dece iz Afrike u V. Britaniji. Ali, Stefanović to nije čitao, već požurio da pokudi svoju naciju da zaostaje za svetom u manijaštvu. Oprostite na ironiji, ali trebalo je da se raduje što smo dostigli njihove standarde, a ne da žali.
Da li je seksualna izopačenost nešto što se promoviše u Srbiji? Ako pogledate male ekrane, reklame po gradovima i putevima, internet sajtove, teško je da možete odgovoriti odrično. Svaki manijak, pre nego što se ohrabrio da napada devojke na ulici, pre toga se nadahnjivao Cecom, Macom, Jecom i ostalim nepristojno obučenim zvezdama Grand Šoua, i bio je hranjen destruktivnim uticajem, pre svega televizije, dnevne štampe i ulice. Zar nisu gola ženska bića u dnevnim novinama, samo reklama za nešto što je ostvarljivo i u realnom životu? Zar nije krajnje licemerje – postaviti srceparajući tekst o ubistvu devojke na jednoj strani, pa onda golu devojku sličnih godina ubijenoj na drugoj? Zašto neko ko je gledao Sulejmana, jednog dana ne bi zaželeo da i sam postane sultan? Onda mu još samo treba harem, a Vaša ćerka je kandidat za to.
Da bi se u Srbiji smanjio priraštaj manijaka, treba zabraniti promovisanje promiskuiteta, a ne vaspitavati nove manijake pa ih posle ubijati. Pitanje je, koliki procenat onih koji su za smrtnu kaznu za ubicu nije na ivici da i on sam učestvuje u takvim radnjama. Naravno, prirodno bi bilo da se narod sam pokaje i sam obnovi, ali država bi morala pomoći u tome, jer joj je funkcija da pomaže ljudima, a ne da šteti. Anarhija, na koju u nekim segmentima liči trenutno srbijansko državno uređenje, je najgore rešenje. Možda bi rešenje bilo da se za cenzora televizijskog programa postavi neki episkop SPC? Ali, tu tek nastaje problem!
Neka vrsta cenzora televizijskog i radijskog programa i jeste episkop SPC Porfirije Perić. Ako je tako dok je episkop cenzor, kako li bi bilo bez njega? Ili je i on kolaborator moralnog urušavanja Srbije? Tako nekako izgleda.
PATRIJARH ŽIVI U SMRTNOM GREHU
„Riba smrdi od glave“, kaže narodna poslovica, pa bi shodno tome, trebalo da potražimo razlog zašto u državi Srbiji toliko smrdi na Sodom i Gomor. Gde je glava, ili barem glavešine našega društva?
„Smrtni gresi su sledeći“, kaže sv. Ignjatije Brjančaninov: „jepec, raskol, bogohulstvo, otpadništvo, vračanje, očajanje, samoubistvo, blud, preljuba, protivprirodni bludni gresi, rodoskrvnuće, pijanstvo, svetogrđe, ubistvo, krađa, lopovluk i svaka surova, nečovečna uvreda,“ a verski poglavica u srpskim zemljama je čovek koji za sebe i kaže i delom potvrđuje da je jeretik-ekumenista. Ako je tata beskrupulozni lopov, i deca su sklona tome, i uglavnom i prevaziđu tatu u drskosti. Da ne govorimo o tome da je jeres, ustvari duhovni blud.
Pošto je dijagnostikovana bolest u jednom poglavici, pođimo dalje, šta je sa građanskim vlastima u Srbiji, imaju li oni čime da se pohvale ili i u njihovom srcu vlada blud, nasilje i strah? Vladaoci Srbije su izdali svoju zemlju predavanjem separatistima najsvetijeg dela teritorije, a od izdaje otadžbine nema većeg zločina. Sve ove činjenice bi trebalo da se uzmu u obzir kao olakšavajuće okolnosti prilikom suđenju ubici deteta Tijane, jer čovek živi među krajnje bolesnim duhovnim roditeljima.
„Ljubi neprijatelje svoje, neprijatelja Božijih se gnušaj, a neprijatelje Otačastva satiri,“ kaže sveti Mitropolit Filaret Moskovski, a Srbi na čelu svom imaju neprijatelja Božijeg (jeretika) i neprijatelja otačastva (izdajnika). Krasno!
Promicanje vrednosti homoseksualnog lobija kroz gej-parade i druge vidove propagande je opet poziv na slobodno zadovoljenje bludne strasti, a to država Srbija (ili ono što se predstavlja pod tim imenom) svojski podstiče. Da li je istina da su većina pedofila, pre pedofilije imali i homoseksualne veze, i da se radi jednostavno o voajerima? To pitanje je zabranjeno u Srbiji.
Na kraju, treba biti krajnje iskren prema sebi, pogledati se u ogledalo i razmisliti, nismo li kao celo društvo zaslužili smrtnu kaznu, jer smo ćutali kad su nam se neke tuđe, tj. satanske vrednosti implementirale u društvo, državu i crkvu, kad smo dozvolili da izdajnici Vere i morala zauzmu učiteljske pozicije u crkvi i državi. Nismo li i sami, zbog svog ćutanja krivi za Tijaninu smrt? Treba odgovoriti na ovo pitanje, jer „ćutanjem se izdaje Bog“ (Sv. Grigorije Bogoslov).
Pogledajte takođe: PATRIJARH U INDONEZIJI,
FBReporter: UN UPOZORAVAJU BRITANIJU ZBOG PEDOFILSKOG TURIZMA
Pravoslavlje život večni
