Izvor: KMnovine.com, 14.Jan.2016, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PORUKA ZA NOVU GODINU RUSIMA – Episkop Pitirim
„Kada crkva greši protiv istine pravoslavne vere,“ Gospod popušta rat!
Episkop Pitirim
Prenosimo delove priče i poruke za novu 2016. Episkopa Dušanbejskog i Tadžikistanskog Pitirima, koju u celosti na ruskom jeziku možete pročitati na Pravoslavie.ru
Zvali su ga jeromonah Gavrilo. Dok je služio vojsku, on i njegov kolega su bili ozračeni smrtonosnom dozom radijacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Saslužilac je umro, a baćuška, u to vreme još uvek samo Griša je pošao da studira na bogosloviji, nakon čega je ostao u Trojice-Sergijevoj Lavri, postrižen je sa imenom Gavrilo – u čast Svetog velikomučenika deteta Gavrila Bjalistočkog. I iako je bio, kao što i biva, rukopoložen za đakona, pa onda za sveštenika, da služi liturgiju nije mogao iz zdravstvenih razloga. Imao je blagoslov da služi molebane za zdravlje u Mihejevskoj crkvi, odakle je često bio bio pozivan u Hitnu pomoć. Duhovnik Lavre, arhimandrit Kiril (Pavlov) je blagoslovio baćušku na podvig pustinožitelstva na Kavkazu. Preko 20 godina zatvorništva, mnogih patnji i iskušenja đavolskih preživeo je iskusni podvižnik. „Ako bi vam sve ispričao, nećete moći da slušate“ – podelio bi sa nama, svojom duhovnom decom. Ali mnogo toga je uspeo da kaže. Uključujući i o tome šta nas čeka u budućnosti. U narednoj 2016. godini završava se tačno 20 godina otkako smo prvi put čuli od njega o tim strašnim vremenima koje nas očekuju i o tome kako je moguće da ih preživimo. Dalje u tekstu trebalo bi, kao što je opšte prihvaćeno, napisati: „ljudima sa slabom psihikom savetujemo da se uzdrže od daljeg čitanja.“ Ali prvo, žanr trilera u danom članku je neprikladan, i drugo, mnoge detalje ću propustiti da ne bih zaista izazvao panična nastrojenja.Moliti se svuda: u vozu, u tramvaju, u autobusu – pred svima, u svakoj situaciji, bez stida.
Zbog naših grehova, ili, kako je on rekao, „kada crkva greši protiv istine pravoslavne vere,“ Gospod će popustiti rat! Muslimani će poći na Rusiju, i mnoga zla će pričiniti, posebno na jugu, gde će „krv biti do konjskih uzda.“ Ubijaće sa neverovatnom surovošću. Nastupiće glad i potpuna razaranja, „svi vaši stanovi sa svim udobnostima prevratiće se u stanove sa svim neudobnostima.“ Neophodno je imati kuću sa šporetom i bunar, zalihe hrane najmanje šest meseci. Čak i za stan Moskvi na gornjem spratu nas je primoravao da kupimo peć „Bulerjan“ da se bar za prvo vreme, kad sve počne, ne bi zamrznuli…
Ali što je najvažnije, ono čemu je učio – je da se molimo. Moli se svuda: u vozu, u tramvaju, u autobusu – pred svima, u svakoj situaciji, bez srama. „Tokom rata, preživeće oni vernici koji će se okupljati po domovima i neprestano, po čredi, budu čitali Psaltir. U njihovim domovima razbojnici neće ući!“ O neprestanom čitanju Psaltira, otac je govorio više puta. Svi smo bili podeljeni na dvadesetine, a mi do današnjeg dana svakodnevno čitamo po katizmu.
Na pitanje da li prodati stan u Moskvi i kupiti kuću u selu? – odgovarao je: Ne, nije potrebno da se proda stan, ali je dobro imati kuću u blizini manastira, na svetom mestu. „Kod vas će mnogo ljudi u kući živeti, tako da prostora neće biti dovoljno,“ – predviđao je baćuška, u vreme kada ni pomena o kući nije bilo. I sada je ispalo, kako je i govorio: kuću sa šporetom i bunarom imamo pored Trojice-Sergijeve Lavre, a ostao nam je i stan u Moskvi.
„Moramo da se pripremimo za mučeništvo“ – pomislio sam, ovo on govori za mene. Ali ispostavilo se – svoju blisku mučeničku končinu je prorekao. Kažu da je ubijen od strane lovaca, pomislili su da je zver, kada je krajem oktobra 1999. godine išao ka svojoj keliji u planinama Abhazije. Našli su ga tek na početku juna naredne godine – čitavu zimu je pod snegom ležao, i zver ga nije dirnuo. Sahranili su ga braća-monasi na vrhu planine – na mestu gde je najviše voleo da se moli.
Abhazske gore
Ako se budemo bojali da grešimo, „obolećemo“ strahom Božijim, i rat u našem veku neće biti
Biće potrebna cela knjiga da bi se opisalo sve ono što nam otac Gavrilo rekao o svom životu na Kavkazu. I koliko toga je skrio, jer „ne možemo slušati!“ Ali jedna fraza koju je mnogo puta sa tolikom ljubavlju i bolom ponavljao, vrlo jasno se zapamtila: „Pomozi vam, Gospode, da preživite kroz ovo strašno vreme!“ Sam otac Gavrilo se nije bojao ničega, a za nas je brinuo više od rođene majke. Mnogo puta smo smatrali da je došlo vreme iskušenja, ali je trenutna kriza prolazila, i život se sređivao. U početku, svi smo delili o otkrivenjima koje smo čuli, ali ljudi su postajali uplašeni, a mi smo se povlačili. Ali sada svi pričaju o ratu, Rusija je u ratu sa islamskim teroristima u Siriji i Iraku, u svetu ubrzano niče jedno za drugim ludilo, množe se krvavi sukobi, umnožavaju se varijante neprijatelja. Ipak, postoji nada da naredna godina neće biti godinom početka velikog rata. Neka bude bolje godina pripreme za njega. Ali, ako živimo na takav način da svaku godinu i svaki dan doživljavamo kao poslednji, ako se budemo bojali da grešimo, svi ćemo „oboleti“ takvim prvim strahom, to rata u našem veku neće biti.
Episkop Dušanbea i Tadžikistana Pitirim
Januar 13, 2016
Pogledajte, takođe: DA BISMO GOVORILI O VERI, NEOPHODNO JE SHVATITI SAGOVORNIKA
Prevod i priprema teksta – ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni„
Izvor: PŽV :: © 2014 - 2016 :: Molimo za navođenje izvora
