Izvor: JUGpress.com, 20.Jul.2023, 22:13
Oluja oborila spomenik Teodoru Milovanoviću
NIŠ
Oluja oborila spomenik Teodoru Milovanoviću, predsedniku Opštine varoši Niša u 4 mandata i narodnom poslaniku.
Oluja od 19. jula 2023. godine je oborila jedno od najvećih stabala na Starom groblju “Gorica” u Nišu. Stablo se prelomilo u najdebljem delu i prilikom pada je oborilo spomenik Todora Milovanovića koji je zaštićen zakonom od 7. aprila 1952. godine. Nije poznat stepen oštećenja jer se oboreni deo spomenika nalazi u gustoj krošnji.
Milovanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Todor (Niš, 1850 – Niš, 1912), bio je nacionalni borac za oslobođenje Niša od Turaka 1874–1877, i pred¬sednik Opštine varoši Niša u 4 mandata, 1894, 1896–1900, 1901–1903, 1905–1908, poslanik Na¬rodne skupštine Kraljevine Srbije 1897–1899, utemeljivač modernog Niša (Niš, 1850 – Niš, 1912)
Rođen je 1850. u Ni¬šu u trgovačkoj porodi¬ci. Osnovnu školu za¬vr¬šio je u Nišu kod čuvenog učitelja Atanasi¬ja Pe¬trovića, učitelja Ta¬se, a Bogosloviju u Beogra¬¬du 1874. Posle školo¬vanja se vratio u Niš i radio kao učitelj od 1874. U isto vreme aktivno je radio na pripremi građana za nacionalno oslobođenje od Turaka. Postao je jedan od osnivača tajne nacionalno-oslo¬bo¬di¬lačke organizacije. Ova organizacija pod nazivom Komitet imala je za cilj oslobođenje od Turaka. U vreme srpsko-turskih oslobodilačkih ratova 1876–1877. za oslobođenje juga Srbije, Milovanović je učestovao u odredu dobrovoljaca koji je predvodio Nikola Kole Rašić.
Posle oslobođenja Niša od Turaka, radio je u niškoj opštini ili sreskoj administraciji, najpre kao pisar a potom kao rukovodilac odeljenja i opštinski odbornik. Bio je predsednik Opštine varoši Niša četiri puta: 1894, 1896–1899, 1901–1903 i 1905–1908. Prvi put je izabran za predsednika opštine 24. marta 1894. i bio do 31. maja 1894, kada je du¬žnost predao novopostavljenom upravniku grada Niša Đorđu A. Genčiću. Drugi put je februara 1896. preuzeo dužnost od Đorđa Genčića, a na opštinskim izborima oktobra 1897. izabran je za predsednika i na ovoj dužnosti ostao do 21. avgusta 1899, ka¬da je smenjen a za predsednika postavljen Vi¬ćentije Bešević. Treći put je bio predsednik opštine od jula 1901. do maja 1903. Če¬tvr¬ti put je postao predsednik 1905, pobedi¬vši na op¬štinskim izborima, i upravljao je gradom do 1908. Za poslanika narodne skupštine u periodu od 1897. do 1899. bio je postavljen ukazom kralja Aleksandra Obrenovića.
Upamćen je kao utemeljivač modernog Niša. U vreme njegovih mandata predsednika opštine izgrađe¬ni su mnogi značajni objekti i usvojen je Generalni regulacioni plan grada Niša koji je izradio M. J. Andonović, odobren za upotrebu odlukom Ministarstva građevina 17. juna 1907. Po ovom pla¬nu grad je građen sve do polovine tridesetih godina XX veka.
Najveće zasluge za Niš i njegov razvoj ostvario je u akcijama oko izgradnje hidrocentrale na Nišavi. Od donošenja odluke o građenju hidrocentrale početkom 1898. do puštanja u pogon bilo je potrebno više od jedne decenije rada i velikih ulaganja. Hidrocentrala Sveta Petka puštena je u rad 21. septembra 1908. Izgrađen je i dalekovod do Niša, montirane trafostanice, po¬stavlje¬ni su visokonaponski vodovi, nisko¬na¬pon¬¬ska mreža i ulična ra¬sveta. Posle prve velike poplave Niša, zabeležene 23. maja 1897, predsednik op¬šti-ne Todor Milovanović podigao je prvi od¬brambeni bedem na Nišavi. Doprineo je i izgradnji bolničkih objekata u Nišu. Iz¬građen je 1900. prvi Pasterov zavod na Balkanu i počela proizvodnja vakcina protiv besnila, a 1908. i prvi veliki objekat kompleksa građanske bolnice. Vojnu reorganizaciju, započetu 1897. dolaskom kra¬lja Milana za komandanta srpske vojske, Milovanović je iskoristio za izgradnju velelepne zgrade Inženjerijske kasarne u Ni-šu, kojoj su kamen temeljac 10. juna 1899. po¬stavili kralj Milan i kralj Aleksandar, a zgrada je završena 1900. Godine 1902. Op¬ština Niš je donela program obeležavanja godišnjice smrti kralja Milana. Tim povodom pokrenuta je ideja, čiji je inicijator bio Todor Milovanović, o podizanju spomenika kralju Milanu, oslobodiocu i prvom počasnom građani¬nu Niša. Spomenik oslobodiocima Ni¬ša podignut je 1937. Godine 1909. i 1910. o¬sno¬vao je dve komisije koje su zaključile da u Niš treba uvesti tramvajski saobraćaj, što je ostvareno tek u maju 1929.
Umro je 1912. i sahranjen je na groblju pod Goricom u Nišu uz velike počasti.
Miroslav Veličković, istraživač Starog groblja “Gorica” u Nišu
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
