Izvor: JUGpress.com, 27.Maj.2018, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OEBS medijator umesto posmatrača
BEOGRAD
(FoNet/Beta/JUGpress)
Šefica Odeljenja Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Gordana Janković najavila je danas da će ta misija, umesto dosadašnje uloge posmatrača u procesu izrade Medijske strategije, u novom postupku biti medijator (facilitator) i da će se insistirati na transparentnosti i inkluzivnosti procesa.
Naš prirodni partner je Ministarstvo kulture i informisanja i mi ćemo na tome insistirati, jer se radi o poštovanju zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << ove zemlje i OEBS tako funkcioniše i zahteva, rekla je Janković i iznela nadu da će se u narednom periodu iskristalistati i proces i mandati učesnika u usvajanju novog nacrta.
Novinarska i medijska udruženja će u narednih nekoliko nedelja u razgovoru sa premijerkom Anom Brnabić dogovoriti kako će izgledati radna grupa, koji će biti mandati različitih međunarodnih organizacija i kako će taj proces izgledati kada dođe do javne rasprave. To je sledeći momenat u kojem možete doprineti finalnom formiranju Strategije, rekla je Janković.
Janković smatra da se proces neće još oblikovati u naredne dve nedelje i tada se mogu očekivati konkretniji odgovori. Ona je naglasila i da je prethodni nacrt Medijske strategije povučen jer nije bio usaglašen na Uredbom o planskom sistemu Srbije, a koja zahteva izračunavanje troškova primene Medijske strategije.
Sada će deo strategije biti i Akcioni plan za njenu primenu i to će biti složeniji i mnogo zahtevniji dokument, rekla je Janković i navela da je plan države da se Medijska strageija usvoji do kraja godine.
To je važno, jer je to jedan od uslova i načina da se ta činjenica reflektuje u novom izveštaju EU, rekla je ona.
Janković je podsetila da je pre oko mesec dana predstavnik OEBS za slobodu medija Arlem Dezir bio u Beogradu i razgovarao sa predstavnicima države, civilnog sektora, profesionalnim udruženjima i da se razgovaralo o načinu rada na medijskoj strategiji i primedaba na inkluzivnost grupe koja je radila na tom tekstu.
Janković je rekla i da nova medijska strategija Srbije (do 2023.) mora da bude u skladu s Uredbom o planskom sistemu Srbije, koja zahteva izračunavanje troškova sprovođenja strategije, i dodala da je prethodni nacrt povučen i zbog toga što njije bio usklađen s tom Uredbom.
Janković je dodala da vlast očekuje da se strategija napravi do kraja godine, kako bi se reflektovala na izveštaj Evropske komisije.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Aleksandar Gajović izjavio je danas da on ne zna kakva će biti nova Medijska strategija, kakav će biti kvalitet tog procesa i rešenja, već će to znati kada ona bude napisana i kada je pročita, navodeći i da nije upoznat dokle se stiglo u procesu pisanja novog dokumenta.
Medijska strategija nije zakon i uslovno je obavezujuća, to je dokument koji treba da nam vizionirski pruže odgovore na mnogo pitanja koja su otvorena. Zna se da će se Medijskom strategijom do 2023. godine utvrditi smernice razvoja javnog informisanja sa ciljem jačanja uspostavljenih demokratskih odnosa i podizanja kvaliteta informisanja građana, zasnovana na Ustavu i dokumentima UN, SE i EU, rekao je Gajović.
Nova strategija, smatra on, treba da bude zasnovana na analizi sporovođenja prethodnog dokumenta iz 2011. godine i standardima dobre prakse regulisanja te oblasti.
Gajović je rekao da su društvene mreže najznačiji i najuticajniji mediji ne samo u Srbiji, navodeći da je prošečni život vesti između jednog ili dva sata.
Prema njegovim rečima, Tanjug, Beta i FoNet, tri novinske agencije prioizvedu više od 60 odsto vesti na onlajn medijima i moramo biti svesni tehničke, tehnološke i programerske evolucije u medijima.
Gajović je ukazao da tekst medijske strategije kasni skoro dve godine, a potrebno je u ekonomskim mogućnostima kreirati stabilan medijski sistem u interesu građana Srbije, koji će pratiti ubrzani tehnološki razvoj.
Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović rekla je da je medijski pluralizam ugrožen, naročito na lokalnom nivou, gde je prema njenim rečimo došlo do “partijske privatizacije” medija, da su novinari ekonomski i bezbednosno ugroženi i da država treba da bude korektiv tržišta koji će omogućiti pluralizam, bez diskriminacije nekoga zbog uređivačke politike.
“Novinari su sve slabije plaćeni, njihov ekonomski položaj je sve lošiji, uglavnom rade na ugovore o honorarnom radu, plate su niske i kasne”, rekla je Filipović.
Dodala je da država ne sme da se meša u sistem samoregulacije i da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) treba da postoji, ali da je potrebna njegova reorganizacija.
Filipović je rekla treba ići u pravcu nezavisnosti finansiranja javnih servisa i odvajanja uredničke od upravljačke funkcije u tim medijima.
Predstavnica Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Tanja Maksić rekla je rekla je da je pitanje sufinansiranja medija veoma važno za strategiju, za koje se godišnje izdvaja oko dve milijarde dinara iz budžeta, ali da su konkursi za sufinansiranje postali “generator korupcije” i da je potrebno promeniti pravila o sprovođenju konkursa.
Ona je rekla da treba urediti sistem javnih nabavki i ograničiti ih, jer se one često koriste umesto konkursa za sufinansiranje medija.
Predstavnik Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović rekao je da se novac sa konkursa zloupotrebljava za propagandu, umesto da se koristi informisanja i jer se često troši nezakonito.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
