Izvor: JUGpress.com, 07.Feb.2017, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niški kulturni centar-Koliko para toliko novih izdanja
NIŠ
Jedan od najaktivnijih izdavača knjiga i časopisa različitog žanra, Niški kulturni centar , kao i sve slične institucije muku muče sa obezbeđivanjem sredstava za nova izdanja i nastavak štampanja već postojećih.
Na to je ukazala i glavna urednica izdavačke delatnosti Niškog kulturnog centra Verica Novakov
„Zanimljivo je da ova godina, što se tiče uzdavaštva neće početi sa klasičnim početkom rada budžeta,onosno otvaranjem trezora, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << finansijskom izmenom, nego počinje mnogo ranije. Trećeg februara u Niškom kulturnom centru održana je promocija časopisa Gradina“, kaže Verica Novakov.
Časopis Gradina je najdugovečniji niški književni časopis. Ovog februara predstavljen je dvobroj, 74 – 75 broj. Časopis je štampan na oko 400 strana, i u njemu je objavljena proza istaknutih stranih i domaćih pisaca, poezija, ali i književna kritika.
Nedavno je promovisan i časopis „Filaž“, filmski časopis, jedini takav časopis koji izlazi u kontinuitetu od 2006. godine, po tome jedinstven ne samo u Srbiji nego i u bivšoj Jugoslaviji
„Ono što je sigurno da će izaći u 2017. godini to su časopisi – Gradina i Filaž, jer smo to već uradili. Uspeli smo sačuvati časopis Unus Mundus koji je uređivao kolega Stevan Bošnjak ali on neće izaći u ovoj godini. U fazi je mirovanja za razliku od časopisa „Yu film danas“ koji je sa odlaskom Severina Franića iz fizičkog života časopis se ugasio. Porodica nije imala volju da se nastavi izdavanje tog časopisa.“, kaže urednica Niškog kulturnog centra.
Za koji dan izlazi iz štampe knjiga Marjana Cvetanovića „Mi plačemo iza tamnih naočara“. Ta knjiga je prikaz rok scene.
„To je izuzetno dobra retrospektiva događanja u prošlom veku. Radi se o niškoj rok sceni u 20. veku. Mislim da je u 21. veku rok scena u Nišu znatno siromašnija , ili je mnogo manje prisutna na ovaj način na koji je bila prisutna u prošlom veku.“, dodala je Veriva Novakov.
Za sada to je ono što je objavljeno, ili će tek ugledati svetlost dana, pod pečatom Niškog kulturnog centra sigurno.
„Što se tiče ostalih biblioteka koje čine izdavaštvo Niškog kulturnog centra , prvo treba da usvoji skupština grada , pa tek onda možemo da govorimo šta će izaći . Sada možemo govoriti samo šta je u planu. A u planu su vrlo zanimljive knjige, prevodi, saradnje sa našima piscima. Ističem saradnju sa Zvonimirom Kostićem Palanskim, jednim od najboljih prevodilaca Paula Celana na srpskohrvatski jezik. Insistiram na toj lingvističkoj formi. On je uopšte najbolji prevodilac Celana u svetu. Mi se nadamo da ćemo dobiti izdavačka prava i da ćemo objaviti dvojezičko izdanje. Već su se javili mnogi poznati intetektualci , pisci, među njima Jovica Aćim, koga smo mi kontaktirali, koji bi rado učestvovali u tom našem poduhvatui ja se iskreno nadam da ćemo to realizovati. Mislim da bismo na tu knjigu, kao i naša druga izdanja, imali pravo da budemo ponosni. Neke od naših knjiga su bile i u u žim izborima za nagrade. Neke su i dobile nagrade, ali mislim da to u ovom trenutku nije važno predstavljati javnosti.
Niški kulturni centar je kao i do sada zainteresovan za saradnju sa niškim književnim stvarocima
„ Komunikacija mora da bude dvosmerna. Kada pričamo o kumunikaciji tu se podrazumevaju dva aktera. Naša vrata su otvorena, objavljujemo knjige zainteresovanih pisaca. Često zovemo niške pisce zbog toga što su objavili knjige, što su njihovi tekstovi prevedeni, objavljeni u inostranstvu. Svi niški pisci mogu da dođu u Niški kulturni centar. Mi smo izdavali neke od sada već poznatih srpskih pisaca. Mi smo redakcija koja otvara vrata prvim pokušajima. Kad ti pokušaji budu uspešni svi imamo razloga da budemo zadovoljni, od autora do izdavača i naravno čitalačke publike. A verujte mi , čitanje se vraća u modu, potencirala je Verica Novakov.
Čitanje se kaže ona vraća u modu, ali treba obezbediti novca za tu „modu“ . A čini se da je kultura ipak, na niskim granama, i da su sredstva vrlo ograničena, nedovoljna. Uostalom , o tome će se govoriti nakon što se obnaroduje koliko je para grad izdvojio za ovu svrhu.
PodeliteŠtampajFacebookTwitterGoogleEmailSkype
.jpg)
