Izvor: JUGpress.com, 26.Apr.2023, 18:56
Niš spada u bučnije gradove u Srbiji
NIŠ
Niš spada u bučnije gradove u Srbiji, pokazuju istraživanja Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu koji je predavanjem za učenike Gimnazije ”Svetozar Marković”, obeležio Međunarodni dan zaštite od buke. Niš je I prvi grad u Srbiji za koji je izrađena strateška karta buke, još 2019. godine. Novi Sad je drugi grad u Srbiji koji je nedavno izradio istu stratešku kartu, a u Beogradu će se tek raditi.
„Niš je prvi grad u Srbiji koji je 2019.godine >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << dobio Stratešku kartu buke i prvi je grad u Evropi koji je kartu uradio po novoj metodologiji. Podaci nam pokazuju da je stanovništvo u Nišu veoma ugroženo bukom, pre svega drumskim saobraćajem koji je glavni izvor buke. Približno 80 posto ljudi izloženo je nivoima buke koji su prepoznati kao pragovi za izveštavnaje prema Evropskoj uniji, a to je 55 decibela u toku 24 sata. Blizu 200 hiljada ljudi od 225 hiljada koliko je obuhvaćeno ovom studijom izloženo je buci“, kaže dr Momir Praščević, redovni profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu.
Prema njegovim rečima skoro četredset odsto bolnica i škola u toku dana u Nišu izloženo je buci jačine iznad praga od 50 decibela.
Dr Darko Mihajlov, vanredni profesor na Fakultetu zaštite na radu kaže da svi dosadašnji rezultati pokazuju da je Niš jedan od bučnijih gradova u Evropi. Ispitivanja su rađena u različitim delovima dana, za dnevni i noćni period i rezultati su to pokazali. Ističe da buka utiče i na zdravlje čoveka i dva su parametra tu jako važna, a to je sama jačina buke i vreme izloženosti buci.
Postoji nekoliko rešenja za smanjenje buke, kaže dr Darko Mihajlov,kako bi se nivoi buke sveli na neke odgovarajuće brojke.
„U dosta velikom broju evropksih gradova preduzete su mere na elektrifikaciji gradskog saobraćaja tako da su autobusi i tramvaji elektrificirani, napravljene su nove rute za kretanje teretnog saobraćaja, radi se na samoj strukturi kolovoza kao i na kvalitetu guma. Druga mera zaštite od buke je postavljanje zvučnih barijera. U gradu Nišu još ne postoje izvedena rešanja na tu temu. Treća mera je preduzimanje mera na samom mestu prijema, a to je zvučna izolacija na zgradama, zamena stolarije. Jedno od mogućih rešenja je i izmeštanje saobraćaja iz centra grada ali to zavisi od urbanističkog rešenja i samog projekta regulisanja saobraćaja u gradu. Niš je, na žalost, još uvek jedan od gradova kroz čiji centar prolazi železnica i nadamo se da će u vrlo bliskoj budućnosti železnica biti izmeštena iz srca grada“, kađe dr Darko Mihajlov, vanredni profesor Fakulteta zaštite na radu i kao dobar primer u ovoj oblasti navodi grad Zagreb.
Gimnazijalci su imali priliku da na predavanju pod nazivom „Zvuk i buka“ čuju koja je razlika između zvuka i buke, koji su izvori buke i koliko je bitno meriti nivo buke. Koliko će buka uticati na zdravlje čoveka zavisi od nivo i dužine izloženosti. „Cilj je da gimnazijalcima ukažemo na značaj merenja buke i zbog čega se merenje buke sprovodi kako širom sveta tako i kod nas. Biće reči i o stanju nivoa buke kako u evropskim gradovima tako i kod nas i napravimo neku vrstu upoređenja da vidimo gde se mi nalazimo i koliko je sam grad Niš bučan u odnosu na druge gradove.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
