Izvor: juGmedia, 27.Maj.2018, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni manje ulice, ni više dece
Njih devetnaestoro i još jedno na putu. U poređanim kućama u dužini od svega 200 metara u Mlinskoj ulici u Vinarcu nadomak Leskovca svakodnevno se čuje žagor dece, nažalost, ne tako svakidašnji u današnje vreme.
I kada ih nema na ulici tu su njihovi tragovi: zaboravljena lopta ili bicikl, počupano i rasejano zeleno lišće, izgažena zemlja, tragovi stopala, točkova od bicikala…
Imaju svi oni svoje kompjutere i internet, ali nakon škole ovde ništa nije >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << preče od igre.
Prave oni buku, itekako… Moj stari rođak, katkad poželi da odmori „dušu“, a oni se, eto, zaigrali tik ispod njegovog prozora. Najpre svoje unuke doziva da ne uvredi drugu decu.
“Dušane, Stefane! Hajde kući. Mogu li da odmorim malo, galamite mi pod prozorom…“
Devetnaestoro dece, male i velike, druže se i igraju gotovo svakoga dana u ovoj uličici.
Dečja ulica biće još radosnija i brojnija, potvrđuje nam Lela Petković, majka dva odrasla dečaka.
„U decembru očekujemo treće dete, ali želimo i četvrto. Deca su radost ,“ kaže.
Nema lepše i radosnije ulice u okolini. Naprotiv, ima ih pustih i turobnih, s kućama u kojima više niko ne živi.
