Izvor: KMnovine.com, 26.Nov.2015, 03:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vredi Saboru većina kada je u jeresi
U emisiji ''Ćirilica'', Miša Đurković i grešni Miloje raspravljali su katastrofalnu situaciju u SPC.
Piše: Marko Pejković
Obratimo pažnju na stav Miše Đurkovića u vezi Milojevih zamerki na dokazani papizam najmoćnijih episkopa i samog patrijarha.
Đurković: Vladike i patrijarh su bili katastrofa i u tursko >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << vreme, kao i danas. I tada su vršeni pritisci spolja na crkvu i arhijereji nisu bili po volji naroda, niti su se dostojno ponašali, niti su učili veru čistu do kraja (sic!), ali je narod ćutao i trpeo. Tako i mi moramo danas. Ne smemo u ''raskol'', šta GOD radio vrh Crkve mi moramo ostati uz njega...
Bez obzira na uglavnom dobre analize Đurkovića u drugim oblastima, ovde je pokazao zaista krajnje nepoznavanje kako crkvene istorije tako i kanona.
Idemo redom:
1) Nije tačno da su patrijarsi i vladike SPC pre 2010. godine, dakle pre Irineja Gavrilovića i njegove klike bili podjednako loši kao ovi danas, pogotovo ne oni od pre par vekova. Iako nisu bili savršeni, bili su drastično bolji od ovih danas u svakom pogledu, barem u pogledu javnog ispovedanja vere. Niko od njih nije služio mise sa rimokatolicima kao Gavrilović, niko se nije molio sa jereticima, niko nije pevao filiokve, niko nije palio Menore po sinagogama, niko nije govorio za papu ''sveti otac'' ili ''blaženi'', niko mu nije ljubio ruku, niti uzimao prsten, niti je hulio na Simvol tvrdnjama da imamo dve ''crkve'' - istočnu i zapadnu. Spisak zločina je beskrajan...
Episkop Grigorije - zbog višestruke izdaje Hrista jedno od najsramnijih imena episkopa koje je SPC ikada imala u svojim redovima.
Ako je i bilo episkopa koji su pokušali javno da zagovaraju jeretička učenja, njih je srpski narod naglavačke isterivao iz vladičanskih dvorova i crkava. Najbolji primer za to je iz 1821. - Venedikt Kraljević. Samo na vest da pokušava da njihovoj deci dovede unijatske učitelje, dalmatinski Srbi su ga vilama napali kada je on pukom srećom pobegao i jedva izvukao živu glavu, a neki njegovi učitelji su ubijeni. Zahvaljujući takvom gardu, Srbi Dalmatinci ostadoše pravoslavci, a nesrećni Venedikt uteče u Mletke da umre kao poslednji pacov u venecijanskim kanalima izdržavan na papskim mrvicama.
Silom su svrgavali i pravoslavni Vizantinci svoje zabludele arhipastire koji bi pokušali da im nametnu papizam. Setimo se kako je fizički sa trona patrijarha svrgnut Jovan Vek koji je potpisao Lionsku uniju. Bio je izložen ruglu, pretučen i na kraju je umro na nekom pasjem groblju kao crkotina. Svrgli su ga zajedno pravoverni car Andronik i verni narod.
Odricanje lojalnosti jeretičkim kliricima je saglasno rečima Svetih Otaca i kanonima Crkve (reči sv. Jovana Zlatoustog i 15. kanon Prvog-drugog carigradskog sabora...).
Ono što nam najmanje duguje Sabor SPC danas nama kao vernicima, to je da vrati kanonski poredak u SPC, vrati raščinjene vladike u poziv pa da im se tek onda kanonski sud, a ne hajdučki, tj. da se svi klirici koji su se oglušili o pravoslavlje saglasno kanonima kazne i po svaku cenu javno odreknu svojih reči i postupaka koje svedoče o njihovoj jeresi. A da vršimo verbalni pritisak u tom pravcu kao i da ne idemo u hramove koji su pod jeretičkim episkopom (ekumenistom), imamo pravo i obavezu.
Mitropolit Amfilohije predaju Majku Božiju u ruke jeretika. Najodgovorniji je za zacarenja bezakonja u Eparhiji raško - prizrenskoj koja je postala gnezdo i utočište svih jeresi nanoseći štetu i državi i crkci i narodu. Po sospstvenom priznanju najmanje deceniju spremao je progon episkopa Artemija istovremeno često bivajući njegov gost izdajući se sa vernog brata u Hristu.
2) Đurković poptuno maši pojam raskola. Raskolnik nije onaj koji je osuđen od Sinoda ili Sabora. Raskolnik je onaj koji propoveda učenje suprotno pravoslavlju. Po Đurkovićevoj logici, svojevremeno su i sveti Maksim Ispovednik i Palama i Zlatousti bili jeretici i raskolnici samo zato što ih je u ono vreme osudio kompletan skup vladika na čelu sa patrijarhom. A oni su bili sami samcati na udaru! Međutim, mi znamo da su danas raskolnici bili ne ova trojica, nego svi ti lažni sabori i lažni patrijarsi koji su tada bili u velikoj većini. Nikakva većina im nije vredela kada se pokazalo da su pritom bili u jeretičkoj prelesti.
Teodosije, uzurpator Eparhije raško - prizrenske predvonik je međureligijskog dijaloga. Na Kosovu i metohiji ekuemnizam ima višestruki cilj a među glavnima je stvaranje šiptarske "države" na teritoriji Srbije i to od njenih primesa, kvarenje vere pravoslavne u celom narodu jer KiM jesu sveta zemlja i Srbi je tako i vide, te trajna promena srpskog identiteta kroz lažno prikazivanje srpskih vrednosti kao lažnih, izgrađenih na temeljima tuđih što je potpuna neistina.
Tako i danas. Raskolnici nisu Artemije, niti ostale vladike koje su kao ne-ekumenisti hajdučki zbrisani, nego Bulović, Grigorije, Amfilohije i ostali koji žare i pale Crkvom, uz pomoć zapadnih agentura i šire jeres, ali ne još dugo. Kako je rekao za njih njihov školski drug otac Sava Arsenić, za ono što su se ogrešili o veru, a preko toga i o Artemiju, presudiće njima celo srpstvo vrlo brzo!
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
