Izvor: JužneVesti.com, 02.Okt.2022, 15:53
Narodnoj skupštini predata inicijativa za donošenje prvog zakona o Hitnoj pomoći
Centralizacija poziva, dispečerski centri u svakom upravnom okrugu, kazne za nesavesne građane koji zovu hitnu službu kada za to nema potrebe i status službenog lica za članove terenske ekipe, neke su od tačaka koje se nalaze u predlogu Zakona o Hitnoj pomoći, a koji je predsedniku Skupštine predao poslanik iz Svrljiga Milija Miletić.
Srbija nema zakonsku regulativu koja kontroliše službu Hitne pomoći, pa više od milion građana, oni koji žive u mestima manjim od 25.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << stanovnika, nema pristup toj službi.
Inicijativu koju je potekla od zaposlenih u Hitnoj pomoći i Dejana Zejnule, predsednika pokreta Pravo na život - Meri, podržao je i Miletić. Predlog predat Skupštini; foto: M. M.
Suština svega dolazi iz Svrljiga, jedne male opštine. Više puta sam u Skupštini govorio o problemima manjih sredina. Kod nas u Svrljigu recimo, gde prolazi magistralni put koji ide ka istočnoj Srbiji, prolazi železnička pruga, ide put ka Staroj planini, frekventni su putevi i dolazi do saobraćajnih nezgoda, a Svrljig nema Hitnu pomoć - rekao je Miletić.
Ista je situacijama i u drugim mestima sa manjim brojem stanovnika, a Zejnula kaže da ne postoji ni jedinstveni protokol za trijažu poziva i na pozive građana odgovara se različito u različitim gradovima.
Hitna pomoć mora biti jednako dostupna svima i svi građani moraju imati mogućnost da dobiju adekvatnu, efikasnu i urgentnu medicinsku pomoć. To sada nije slučaj. Hitna pomoć nije dostupna za milion građana Srbije koji žive u sredinama sa manje od 25.000 stanovnika. Ne postoji jedinstveni protokol za trijažu poziva, kao da infarkt nije potpuno isti u Beogradu i Svljigu ili Novom Sadu i Čoki - rekao je Zejnula.
On je je predao predlog Zakona poslaniku, a Miletić ga je zvanično prosledio predsedniku Narodne skupštine.
