Izvor: JUGpress.com, 15.Avg.2022, 18:00
Nacionalizmi na Balkanu: Kakvi su stavovi građana?
Anketno ispitivanje koje je sproveo Centar za istraživanje bezbednosti (CIB), posvećeno dubinskoj analizi percepcija građana o karakteristikama nacionalizama, generalno, kao i o posledicama jačanja desničarskih grupa na Balkanu, donelo je neke interesantne rezultate.
Na pitanje, „Da li sebe smatrate nacionalistom?“, 66,7 odsto ispitanika je odgovorilo negativno, dok je broj onih koji se deklarišu na ovaj način 27, 8 posto.
Drugo pitanje, koje je trebalo da doprinese >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << boljem razumevanju toga da li građani smatraju (ili ne smatraju) da postoji razlika između nacionalizma i šovinizma, velika većina, čak 72, 2 posto je istakla da postoji razlika, dok je broj onih koji smatraju da ne postoje razlike između ova dva fenomena, 16, 7 odsto.
Treće pitanje, koje je bilo otvorenog tipa, bilo je da ispitanici objasne u čemu je razlika između nacionalizma i šovinizma. Najčešći odgovori su da „nacionalista voli svoj narod i državu, dok šovinista mrzi tuđe“ odnosno da „nacionalista ističe kvalitete svog naroda, a šovinista potcenjuje kvalitete drugih naroda“.
Sledećim pitanjem, pokušali smo da ustanovimo da li ispitanici znaju razliku između levičarskih i desničarskih grupa, i rezultati su pokazali da više od 85 posto ispitanika tvrdi da poznaje razliku između njih.
Petim pitanjem, koje je glasilo „U čemu je razlika između levičarskih i desničarskih grupa“, a koje je, opet bilo otvorenog formata, tražili smo od građana da nam detaljnije pojasne razliku. U objašnjavanju razlika, ispitanici su se vodili različitim kriterijumima, pa su tako pružali i različite odgovore – od toga „da su levi na strani naroda, a desni na strani bogatih“, preko ocene „da se radi o dve strane jedne iste medalje“, do toga „da desničari klize u konzervativizam, a levičari u populizam“.
Šesto pitanje, „Koja od ove dve grupe preovladava u svetu?“, bilo je aplikativnije prirode od prethodnih, jer je imalo za cilj utvrđivanje percepcije građana oko raspodele političke moći u regionu i svetu. Vrlo je interesantno da 33, 3 posto građana smatra da svetom dominiraju levičarske grupe, kao i da 19, 4 odsto ispitanika ne zna koja grupacija ostvaruje prevlast.
Sedmim pitanjem smo želeli da utvrdimo šta građani misle, zbog čega u Srbiji i regionu ima sve više desničarskih grupa. Neki od najčešćih odgovora su bili da je to zbog „uticaja crkve; lošeg životnog standarda; ekonomske krize; političara; ponižavanja od strane EU; lošeg iskustva sa levičarima poslednjih decenija“.
Osmo pitanje je imalo za cilj utvrđivanje stepena podrške koju desničarske grupe uživaju među građanima, te smo tu ustanovili da 69, 4 posto ispitanika ne pruža podršku desničarskim organizacijama, dok broj onih koji ne znaju da li podržavaju ove grupe, prevazilazi broj onih koji tvrde da ih podržavaju (19, 4 naspram 11, 1 posto).
Na pitanje „Postoje li opasnosti od jačanja desničarskih grupa“, 63, 9 posto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok je 27, 8 posto onih koji smatraju da ne postoje opasnosti od jačanja ovih grupa.
Anketa se završavala pitanjem „Koje su opasnosti od jačanja desničarskih grupa“, gde su najčešći odgovori bili „izbijanje nereda i ratova“ i „skretanje u fašizam“.
Centar za istraživanje bezbednosti (CIB) je anketno ispitivanje sprovodio u okviru projekta „Uzroci i posledice jačanja nacionalističkih pokreta na Balkanu“, koji je realizovan u partnerstvu sa BIRN-om. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove BIRN-a, već isključivo autora.
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
