Izvor: JužneVesti.com, 18.Apr.2019, 07:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na vlasti sam, kao opozicionar živim
Jedno mesto na jugu Srbije. Odbornici vlasti tiskaju se u memljivoj sali lokalne Skupštine. Odbornik Ika poslednji stiže i ide pravo do Raleta, glavnog kmeta koji je upravo zaključao ulazna vrata i ključ predao portiru Krlji.
- Bata Rale, bata Rale, što smo se mi zaključali u ovu našu Skupštinu?
- Kako, bre, što, Iko? Pa, branimo je.
- A ko je napada? Ne vidim nikoga kroz prozor.
- Još niko, ali možda hoće.
- A ko? Turci? >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Švabe?
- Ma jok. Opozicija.
- Aha… Lopovska banda. Zlotvori. A kad dolaze?
- Ne znam.
- Šta su rekli? Danas, sutra? Koliko ćemo da sedimo ovde, propada mi pos’o?
- Ništa nisu rekli, Iko.
- Pa što smo se onda zatvorili svi ovde? I žene sa nama. A imamo samo semenke, leblebije i vodu. Što nismo poneli neko oružje? Makar ‘ladno...
- Dođi ovamo, Iko. Mi smo nenasilni i ne treba nam oružje. A za ovo drugo mi javili odozgo. (šapuće mu) Upadaju u Skupštinu i štrajkuju glađu. To im je plan.
- Oni? A nije li naš bata Vuki, naš ministar, prvi hteo da štrajkuje glađu gore u prestonicu?
- On je malo požurio. Znaš da je impulsivan i nepromišljen ponekad. Sad mu je to zabranjeno, ali meni su ovi moji javili da opozicija upada u skupštine i planira da štrajkuje glađu.
- A šta ćemo ako oni počnu da štrajkuju ispred?
- I mi ćemo onda unutra da štrajkujemo.
- Lele! Dokle će sedimo gladni, bata Rale? Oni znaju da budu baš uporni.
- Dokle treba. Za državu se apsolutno vredi žrtvovati.
- Bata Rale, fino prođe ova naša odbrana i štrajk.
- Na šta konkretno misliš, Iko?
- Malo posedesmo. Pojedosmo leblebije i semenke. Voda nam dosta ostala, al' će ponesemo u petak kad putujemo u prestonicu, da ima za uz sendviči. I opet da ti se zahvalim, bata Rale, što si nas puštao da idemo kući da spavamo i neki pos’o da si završimo.
- Ne pričaj to, Iko! Ako te neko pita, spavali smo tamo.
- Razumem, razumem. Ma važno je da ne moram više da mislim na gladovanje. To je završeno.
- Nije završeno, Iko. Samo je odloženo. Čim oni počnu štrajk, krećemo i mi.
- Dobro, dobro. Sve je dobro prošlo. Jedino što Krlja najuri i izgura onog novinara od vrata… Nije mu to trebalo, jer ti reče da smo nenasilni.
- Šta da mu radim. Nikako da nauči da ne može baš sve da se piše. Nego, pogledaj u ove naše novine, da vidimo šta su pisali ovi novinari što ne zapitkuju mnogo. Iko, bre, pa cela opozicija bila u prestonicu!
- Daj da vidim. Gle, stvarno. Pa od koga smo onda mi branili Skupštinu?
- Ne pita se “od koga”! (udara mu ćušku), nego "za koga"?
- Za koga, bata Rale?
- Za nas, Iko. Za nas.
Zaključavanjem vladajuće većine po skupštinama se ne brane institucije, nego fotelje.
A ako partijski puleni u istom trenutku isteruju novinare i prave incidente na mitinzima drugih političkih opcija, onda se ne brani ništa. Naprotiv. Uzurpira se institucija svih građana zarad samoreklamerstva i jeftine propagande jedne političke opcije.
Sve postaje apsurdno kada masovan miting opozicije prođe mirno. Bez ikakvih upada u skupštine i bez ijednog incidenta.
Onda je jasno i da ministri nisu najavljivali i odlagali štrajkove glađu zbog opozicije, nego zbog preusmeravanja pažnje javnosti na sebe.
Jer samo mi u Srbiji danas imamo fenomen “opozicije na vlasti” - većinu koja deluje kao opozicija u “borbi” protiv opozicije.
Osim što nas vraća u 19. vek, smešno je, a sa druge strane i opasno, jer sve to legalizuje bezvlašće i naglašava podele u društvu. Političke i svake druge.
