Izvor: JužneVesti.com, 24.Maj.2018, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na sceni
Poslednji od najavljenih šest ovogodišnjih koncerata odabranih za saorganizaciju od strane Ogranka SANU u Nišu, a sa repertoara Koncertne sezone Fakulteta umetnosti u Nišu, desio se 23. maja 2018. godine u Koncertno-izložbenom prostoru Fakulteta.
Iako je najavljen kao "koncert nastavnika i saradnika", po ugledu na obećavajuća prošlogodišnja tri koncerta proistekla iz ove saradnje, ovoga puta priliku da bude promovisana od strane Ogranka "najviše naučne i umetničke ustanove >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << u Republici Srbiji" imala je studentkinja flaute iz klase prof. mr Anđele Bratić, uz klavirsku saradnju "umetničkog saradnika" Nikole Cvetkovića.
Koncert je izveden solidno i ni po čemu se ne izdvaja od ostalih prosečnih studentskih koncerata. Ono što, međutim, postaje upadljivo je razvoj jedne kontroverzne saradničke prakse.
Za razliku od prošlogodišnjih koncerata promovisanih u Ogranku, na kojima je nastupilo deset nastavnika, tri saradnika i 19 studenata na različitim instrumentima, ove godine u letnjem semestru priliku za "afirmativni" nastup imali su: sopran, prvakinja niške opere i redovni profesor Aleksandra Ristić sa saradnicom, a zatim i studenti - najpre pevači i flautisti iz klase flautistkinje Ane Veličković Igić, a sada se ponovo predstavlja studentkinja flaute koja je nastupila i na prethodnom koncertu, mada ovoga puta sa saradnikom.
S razlogom se možemo zapitati kakav to mehanizam omogućava ovako privilegovanu promociju pojedinaca, takoreći ekskluzivitet? Da li su na Fakultetu umetnosti zaista najbolji studenti flautisti? Ima li i drugih instrumentalista čiji rad zaslužuje podršku relevantnih institucija? Šta znači sama reč "afirmacija"? Postoji li neki zvaničan konkurs ili jasniji kriterijum na osnovu kog Ogranak SANU u Nišu vrši odabir koncerata koje će saorganizovati?
Za odgovore na ova pitanja obratila sam se najpre šefu Multimedijalnog centra Fakulteta, u čijoj je nadležnosti organizacija Koncertne sezone.
Sa te adrese su me uputili na Ogranak SANU u Nišu. Od akademika Ninoslava Stojadinovića dobila sam sledeći odgovor:
Što se tiče koncerata, Ogranak još uvek nije u mogućnosti da samostalno raspisuje javne konkurse ili druge uobičajene oblike prijavljivanja i izbora kompozitora i izvođača, radi pripremanja godišnjeg plana aktivnosti, već pomenuti cilj ostvaruje, sasvim prirodno, saradnjom i sa Fakultetom umetnosti Univerziteta u Nišu, afirmišući stavralaštvo studenata, nastavnika i saradnika Fakulteta. Pri tome Ogranak bira koncerte koji se nalaze u programu "Koncertne sezone" Fakulteta umetnosti, odnosno - dok je taj program u fazi usvajanja - neke od koncerata koji Fakultet organizuje u odnosnom periodu, i taj izbor vrši, između ostalog, i u skladu sa rasporedom svojih drugih aktivnosti, kao što su naučni skupovi, okrugli stolovi, javna predavanja, izložbe itd.
Dakle, relevantan stručni kriterijum za "afirmaciju stvaralaštva studenata, nastavnika i saradnika Fakulteta", zapravo ne postoji.
Sve se svodi na lični odabir, opravdan rasporedom aktivnosti obe strane u odnosnom periodu, a inicijalni predlog koji i generiše mogući izbor stiže sa Fakulteta. Ovaj odnosni mehanizam svodi se očigledno na poverenje koje SANU ima u Fakultet, jer je to "sasvim prirodno".
Tako možda dolazimo do suštine pozadine ovako zamišljenih i realizovanih "afirmativnih" koncerata. U Rečniku sinonima (2008), autora Pavla Ćosića, stoji da je reč "afirmacija" sinonim za "priznanje". Da li "priznanje", pa samim tim i "afirmaciju", možemo smatrati vrstom "nagrade"? Da li vezu između nagrađivanja u vidu javne promocije od strane uglednih institucija možemo smatrati "interesom za sticanje lične koristi" za lica koja su promovisana? Evo kako ovakav mehanizam definiše Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije:
"korupcija" je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.
Iz ovoga sledi pitanje - da li je ovakvu "afirmaciju" moguće povezati sa "korupcijom"?
Možda. Postoji još indikativnih koincidencija. U poslednje vreme sve se više stiče utisak da koncerti, izložbe i promocije koje Fakultet organizuje najčešće služe za oduživanje poltronima za bezrezervnu podršku rukovodstvu Faklulteta, čija su delovanja u prethodnom periodu dokazano koruptivna. A evo i na osnovu kojih događaja je moguće zasnovati takav utisak.
Dva posledenja koncerta održana pod pokroviteljstvom Ogranka SANU u Nišu, i samim tim nedvosmisleno "afirmisana" kao visoko referentna i relevantna u akademskoj zajednici, što donosi neposrednu korist reputaciji "afirmisanih" lica, održana su neposredno nakon spornog izbora Suzane Kostić za dekana Fakulteta. Profesorke i flautistkinje, Ana Veličković Igić i Anđela Bratić, dve su od pet članica Komisije za sprovođenje postupka za izbor dekana i svojim potpisima odobrile su sve potencijalne nezakonitosti učinjene prilikom ovog procesa.
Pre ovih koncerata na Fakultetu je održana promocija knjige koja se ne tiče umetničke ili pedagoške struke Slavice Erdeljanović Curk, takođe članice sporne Komisije. Četvrta članica Komisije, Nataša Nagorni Petrov, imala je priliku neposredno pre sporne "trgovine potpisom" da prezentuje "rad" na Sibirijadi u Rusiji, zajedno sa Suzanom Kostić. Fakultet je zatim uzvratio recipročnu višednevnu posetu Nišu, organizatorki Sibirijade, koja je održala i petodnevni kurs u vezi kog je ostalo do kraja nejasno ko je i pod kojim uslovima na njemu učestvovao?
Nezaštićene kolege sa Fakulteta umetnosti očigledno su prepuštene samovolji i bezakonju koje najčešće čini dekan sama, uz bezrezervnu podršku malog broja interesno povezanih kolega na rukovodećim funkcijama. Isto je i sa odlukama o napredovanju, ili sprečavanju napredovanja pojedinih kolega. O nagomilanim problemima na Fakultetu ne raspravljaju nadležni organi Fakulteta i zaposleni na Fakultetu. Veće departmana za muzičku umetnost nije zasedalo više od četiri godine, a predlozi i odluke Veća katedri najčešće se ne poštuju. Na Fakultetu umetnosti, poniženi i marginalizovani, rade brojni profesori, umetnici i naučnici, kojima je neophodna pomoć nadležnih institucija, jer sa ovako postavljenim, duboko ukorenjenim koruptivnim mehanizmom funkcionisanja Fakulteta, oni nemaju više ni motivacije, a bojim se ni načina, da borbu za svoja prava časno vode.
Možemo li im pomoći dok ne bude prekasno?
