Izvor: KMnovine.com, 20.Maj.2023, 20:22
NAROD VOLI NAPADE DRUGE SRBIJE ili MI, POPULISTI!
NAROD VOLI NAPADE DRUGE SRBIJE ili MI, POPULISTI!
"Sada, stoga, kreće kriptorijaliti program u kojem o samom zakonu neće biti reči, ali će se govoriti o „jadnicama“, „jadnicima“ i ostalim „bedama“."
Piše: Predrag Jakšić
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Deo besede Porfirija Perića, patrijarha SPC, tokom proslave dana Svetog Vasilija Ostroškog, u kojoj se bavi pitanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti, tačnije o „senzitivnom jeziku“, kako to on naziva, i u kom iznosi kvalifikacije „jadnica“ i „bedo jedna“, mora se sagledati iz više uglova: u odnosu na povod, u odnosu na sadržinu i u odnosu na formu.
Povod svakako jeste osnovan, jer pomenuti zakon je antisrpski, antilingvistički, seksistički, ideološki, nazadan, antikulturni i protivan je važećem ustavu Republike Srbije. Tu nema nikakve dileme, i svako razuman u našem društvu bi morao odlučno da istupi protiv ovakvih zakonskih rešenja koje vode uništavanju srpskog jezika, time i srpskog naroda.
Po pitanju sadržine stvar je nešto drugačija. Umesto da ovaj ozbiljan problem srpskog društva izrazi na način dostojan pozicije na kojoj se nalazi i argumentovano pobije ovako rđav zakon (što ne bi školovanom čoveku trebalo da bude teško), patrijarh koristi rečnik i rečničke konstrukcije koje su banalne i koje odvraćaju pažnju od stvarnog problema i prebacuju problem na rang uličarskog prepucavanja. Ovakvim načinom komuniciranja problem se sa antiustavnih zakonskih rešenja prebacuje na nivo, tj. odgovornost jedne osobe, koju pri tome i sam patrijarh prilično licemerno nije smeo da imenuje iako se moglo pretpostaviti na koga se to odnosi (i time joj još dodatno daje na važnosti). Sada, stoga, kreće kriptorijaliti program u kojem o samom zakonu neće biti reči, ali će se govoriti o „jadnicama“, „jadnicima“ i ostalim „bedama“. Drugim rečima, čitava je stvar već nekoliko dana prebačena u oblast žute štampe, spektakularnih naslova i senzacija kvazinovinara i njihovih sagovornika „eminentnih analitičara“ i „javnih delatnika“.
Karikatura sa jednog od drugosrbijanskih portala
Takođe, forma koju patrijarh koristi za ovo izlaganje, a to je, kako rekoh, beseda tokom proslave velikog praznika SPC, te dovedena u vezu sa banalnim sadržajem izrečenog, ne služi na čast onome koji bi, po svojoj poziciji, trebalo da bude duhovni vođa pravoslavnih Srba i da u svojim besedama širi Hristovu mudrost. I da, da budemo jasni, u pitanju jeste beseda, i prilično je ružno da se u saopštenju SPC ovo patrijarhovo izlaganje nazove „razgovor sa sveštenicima i vernicima tokom prazničnog ručka na dan Svetog Vasilija Ostroškog“. I sam ovakav jezički manevar pisaca saopštenja, u stvari, otkriva da postoji nešto što je patrijarh rekao a što je neprimereno i što bi trebalo na neki način opravdati ili umanjiti. Svako obraćanje patrijarha vernicima, koliko god da ih ima i gde god da se to obraćanje dešava, jeste beseda, jeste nešto što bi trebalo vernicima da bude na pouku. Posebno kada se to obraćanje odigrava tokom prazničnih dešavanja, kao što je ovde slučaj, i to još tokom zajedničkog obeda kao jednom od simboličnih obreda u hrišćanstvo. Svaka bi se reč koju izgovori patrijarh jedne Crkve morala pamtiti i smatrati kao reč promišljena, koja nije olako izrečena, jer znamo dobro šta se za olako izrečene reči kaže i u Evanđelju, u Psaltiru i uopšte u Svetom predanju Pravoslavne Crkve. Neću sada praviti paralele sa Svetim Savom i drugim srpskim svetiteljima, na čijem tronu sedi patrijarh Porfirije, već ću pomenuti onoga koga svi vrlo dobro znamo, našeg savremenika - patrijarha Pavla. Zamislite da patrijarh Pavle o ovako ozbiljnoj temi i ovako ozbiljnom napadu na srpski jezik i srpski narod izgovara ovako banalne i prizemne rečenice, gurajući sebe u prvi plan? Ne možemo to zamislim jer se to ni ne da zamisliti. I znam da će mnogi reći da je patrijarh Pavle jedno, a ovaj patrijarh drugo, no ukoliko se ne ugledamo na one koji su najbolji u našoj Crkvi, u našem društvu, u našem narodu, ili barem i u našem vremenu, na koga ćemo se ugledati? I tu, čini mi se, dolazimo na ono polje koje je daleko važnije i od ovog konkretnog važnog pitanja predmetnog zakona, a to je polje populizma.
Patrijarh Porfirije, što se može videti po njegovim potezima kao vladike, kao mitropolita i, na koncu, kao patrijarha, jeste čovek koji želi da bude u prvom planu. Bilo da je to broj javnosti vidljivih funkcija koje će istovremeno obavljati, bilo da je to „neformalno“ ponašanje i opštenje sa vernicima, ali i ljudima van Crkve, bilo da je to stalno pozivanje na popularne, poznate i uticajne svetovne figure naše svakodnevice ili, što da ne, i poziranje i sastajanje s takvima. Patrijarh kao da ništa više ne voli nego da stane pored nekog poznatog i da ga uhvate kamere. Da li je to želja da i on bude toliko poznat, ili je to želja da ga ljudi vide kao „otvorenog“ i „naprednog“, ili je to možda želja da pokaže kako ga poznati cene i poštuju, ili možda nešto četvrto, to on jedini zna, no da to čini, čini. Tako je i ovom prilikom jednu vrlo ozbiljnu temu napada na srpski jezik i narod banalizovao do te mere da će od sada verovatno priličan deo naroda (tokom „razgovora“ za vreme crkvenih praznika, obeda i uopšte) da prihvati kao pogodno kvalifikovanje drugoga sa „jadnik“ / „jadnica“ i „bedo jedna“ jer tako govori i „naš patrijarh“. Nije to, opet, ništa čudno. Patrijarhov omiljeni političar, Aleksandar Vučić, čovek koji je njegovom zaslugom i dobio najveći orden SPC, vrlo je često vređao svoje neistomišljenike, deo sopstvenog naroda koji ne glasa za njega, svakakvim uvredljivim epitetima, nazivajući ih ga čak i „ološem“. Porfirije nikada nije, ni u „oblandama“, upozorio na ovakav vid nasilja koje verbalno sprovodi Aleksandar Vučić i njegovi partijski drugovi. Ne, on je uvek kada je trebalo pružao ruku spasa i pomoći Vučiću, političaru koji je najodgovorniji za duhovno, moralno i svako drugo posrnuće srpskog naroda, uključujući tu i prećutno pristajanje na izdaju KiM. I logično je, stoga, da neko ko odlikuje najvažnijim crkvenim ordenjem takve i sam bude takav. Naravno, ovakav Vučićev vokabular jeste deo strategije pravljenja (po najvulgarnijim osnovama), podela u narodu (oproban komunističko-fašistički princip traženja „neprijatelja (ološa) u našim redovima“) i slabljenja srpskog društva, baš kao što to radi i ova drugosrbijanska ekipa. I tu i jeste suština – napadi na Vučića i na Porfirija od strane drugosrbijanaca i jeste njihov najveći politički kapital, jer narod gleda ko ih napada i iz toga zaključuje da ova dvojica onda mora da su super kad ih takvi napadaju. Tako ta mašina funkcioniše, i eto recepta za popularnost. No ovaj populizam je zlo koje će u srpski rečnik, uz zlo „senzitivnog jezika“, kao način zvanične konverzacije najviših predstavnika svetovne i crkvene vlasti uvesti i uličarske termine kao što su „ološ“ i „bedo jedna“. Od jednog zla koje se s pravom napada, dobili smo još jedno od onoga ko taj napada izvodi iz populističkih razloga i populističkim metodama.
I za kraj, ne manje važno, čak naprotiv, šta je to patrijarh Porfirije „zaboravio“ da pomene dok se prenemagao kako će „plakati“ i „vrištati od muke“ (a što su „zaboravili“ i pisci saopštenja SPC), pominjući „političku volju“ koja donosi ovaj skaradan zakon? Zaboravio je da kaže da je ta „politička volja“, o kojoj tako ironično govori, volja Aleksandra Vučića i njegove stranačke većine. To je tako i po apsolutnoj vlasti Vučića i njegove stranke da donesu kakav god hoće zakon, ali i po tome što su oni ti koji su postavili sve državne funkcionere, poverenika za zaštitu ravnopravnosti i sve druge „zaštitnike“ i „zaštitnice“ koje predvićaju pozitivni zakoni u naprednjačkoj Srbiji. Drugim rečima, „jadnica“ i „beda jedna“ (ko god ona bila) državna je funkcionerka koji ima iza sebe „političku volju“, ali nisu „jadnici“ i „beda jedna“ oni koji su tu „jadnicu“ i „bedu jednu“ postavili na funkciju i koji jesu ta „politička volja“? Može li baš tako?
Pa pre će biti da je, koristimo li vokabular patrijarha Porfirija, veći „jadnik“ i „beda jedna“ onaj ko jeste „politička volja“, a ne onaj ko tu volju promoviše. No, ako bi to shvatio i patrijarh, onda bi video da bi se istim terminima iz njegovog vokabulara možda mogao nazvati i onaj ko daje najviša crkvena odlikovanja toj i takvoj „političkoj volji“. I tad se treba pogledati u ogledalo... jedno. Ali to je već stvar koja ne dotiče populiste, njih zanima samo ono što je spolja i što uz upaljene kamere „odjekuje“ u javnosti.
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2023 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
