Izvor: JUGpress.com, 25.Sep.2025, 17:14
Motiv krivičnog postupka „Tesla parka“ protiv Tamare Kerković je gubitak profita zbog izmene urbanističkog plana i sprečavanje borbe da Niš dobije „gradsku šumu“ umesto solitera
NIŠ
Nakon petogodišnje intenzivne borbe protiv investitorskog
nasilja u Nišu, korupcije i flagrantnog kršenja zakona i procedura
prilikom donošenja urbanističkih planova koje je vršila bivša
gradonačelnica Sotirovski, investitor „DOO Tesla park“ je protiv mene
podneo privatnu krivičnu tužbu za „narušavanje poslovnog ugleda i
kreditne sposobnosti“ (čl.239.st.2 KZ) za koje je predviđena kazna od
tri meseca >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << zatvora ili 500 hiljada dinara, a postupak se vodi pred
Osnovnim sudom u Nišu. Da li postupak protiv mene vodi firma „Tesla
park“ osnovana u Nišu 2021.god. u vreme izmena Generalnog
urbanističkog plana kojim je Dragana Sotirovski sa planiranih 40
soliterskih naselja želela da „modernizuje“ Niš ili me je tužila
kompanija Karić za koju je dokazano da stoji iza „Tesla parka“, pitanje
je za finansijske forenzičare. Meni, a i za javni interes koji branim
godinama, važnije je pitanje motiva ove tužbe. Ako je motiv
zastrašivanje, i „Tesla parku“ i Bogoljubu Kariću koji nakon „Betoven
parka“ pored „Stare ciglane“, na osnovu građevinske dozvole od
31.decembra 2024.god. zidaju novu 15 -spratnicu kraj gasnog skladišta
„Messer“ pod nazivom „Šopen park“, poručujem da pogledaju gde se sada
nalazi Dragana Sotirovski. Motiv tužbe je možda i to što sam nakon
petogodišnje borbe uspela sa svojim saborcima, građanima Niša i
Palilule, nakon svih akcija, protesta i zborova, javnih rasprava,
peticija i da STAVIM VAN SNAGE prvobitni monstruozni Plan za
uništenje brda nad Starom ciglanom – i da time izvojujemo PRVU
MALU POBEDU nad investitorskim nasiljem u Nišu. Ovim su
investitori izgubili desetine hiljada metara stanova, a time i mnogo
miliona evra za solitere gde će m2 naplaćivati između 2 i 3000 evra.
Podsetiću da je aprila ove godine na sednici Skupštine Grada stavljen
van pravne snage kriminalni PDR Palilula 2, donet februara 2024.god.
koji je predviđao monstruozno naselje petnaestospratnica iznad „Stare
ciglane“ u poslednjoj gradskoj šumi Palilule, uprkos protestima,
odlukama zborova građana, peticiji sa 2500 potpisa i uprkos tome što na
3,5 hektara te površine predratni vlasnik vodi restitucioni postupak,
kao i postupak poništenja ugovora o prodaji zemljušta investitoru koji
je ishodovao promenu javne namene zemljišta u mešovitu. .
Od 28.avgusta u proceduri su Izmene Plana detaljne regulacije za ovo
područje i otpočela je procedura Ranog javnog uvida, u kojoj smo u roku
podneli deset primedaba, između ostalog da u taj dokument nisu unete
obavezujuće preporuke Izveštaja DRI „Planiranje zelene
infrastrukture u gradovima“ https://www.dri.rs/storage/newaudits/2024-2-
SV%20Planiranje%20zelene%20infrastrukture%20u%20gradovima.pdf
Ima li u ovom izmenjenom urbanističkom planu unapređenja u odnosu
na prethodni i koje smo primedbe podneli?
Za razliku od prethodnog Plana koji je finansiro „Tesla park“
izmenjeni Plan jeste donekle unapređen ali ne i dobar, jer interes
investitora i dalje stavlja iznad interesa građana. Unapređenja se
odnose na manji procenat izgrađenosti, u kojim je smanjenjem kvadrata
investitorima (za otprilike 55 000 m2) prvi put od 2022.god.
predviđena JAVNA POVRŠINA NAMENjENA ZELENILU, SPORTU I
REKREACIJI – ali SAMO NA 0,59 ha ili 59 ari. U odnosu na obuhvat
plana od 13 hektara površina od pola hektara namenjene svim
građanima je isuviše mala. Naš je zahtev da se javna površina proširi
na čitavu parcelu od 3,2 hektara koja je i tako pravno upitna zbog
postupaka koje prethodni vlasnik vodi za restituciju i protiv
investitora „Teming“ koji je u pravno i ekonomski dubioznom postupku
otkupio od „Ćele Kule“. Plan predviđa da se objekat „Stare ciglane
zadrži kao budući kreativni i komercijalni prostor, predviđa
izgradnju obdaništa, saobraćajnica i druge objekte javne namene.
Primedbe koje smo podneli odnose se kako na pravne nedostatke, tako i
na ekološke- uništenje prirode, koja mora da ostane i unapredi se kao
„gradska šuma“ , i na sve i do sada istaknute nedostatke i rizike od
poplava, klizišta , betoniranja šume, uništenja biljnog i
životinjskog sveta i stvaranja „toplotnog ostrva“ .
Iako teren brda nad „ Starom ciglanom „sa visinskom razlikom od 40 m
ne zadovoljava izgradnju višespratnica, predvićena je izgradnja
visokih objekata – planirana je prevelika visina objekata (50m) i
indeks zauzetosti od 70% i 60%. Pored toga, obavezni procenat zelenih
površina je i dalje mali , i to 10% u dodiru sa zemljom , a notorno je
da se i do sada u Gradu pravila o obaveznoj zelenoj površini nisu
poštovala, zašta niko do sada nije odgovarao, a upotrebne dozvole su
se izdavale uprkos kršenju zakona. Zbog toga smo tražili povećanje
procenata zelenih površina , i to 100% u dodiru sa zemljom, umesto
sada predviđenih 10% drveća koje ima koren u tlu.
Očito je da je smanjenje zauzetosti zemljišta u aktuelnom predlogu Plana
i ovo minimalno vraćanje zemljišta građanima za igru i sport jako
naljutilo investitore, i da je tužba posledica gubitka velikih profita .
Generalne primedbe kojima se naša borba protiv investitorskog
urbanizma rukovodi su: pravno-političke, ekološke, socijalne,
urbanističke i ekonomske.
Pravni i politički aspekt – „Zaboravljeni stvarni vlasnici. Ovo
nije plan za Nišlije već protiv njih“
Građani su stvarni vlasnici grada – javnih prostora, zelenih površina i
kulturnog nasleđa. Administracija je postala odmetnuta struktura, koja
ne radi u javnom interesu, već u interesu investitora. Ovim
predlogom se direktno gazi ustavni princip o javnom dobru, jer se
zemljište koje je bilo u javnoj nameni prepušta privatnim kompanijama
sumnjivog kapitala.Ovo nije plan za Nišlije, već protiv njih: građani
gube javni prostor, zdravu sredinu i pravo na grad po meri čoveka.
Ekonomski aspekt – „Profit i pranje novca, a ne potrebe grada“
Cena stanova od 3.000 €/m² nema nikakve veze sa platežnom moći
Nišlija (prosečna plata oko 650 €). To znači da stanovi nisu namenjeni
lokalnom stanovništvu, već postaju instrument za spekulativno
bogaćenje i pranje kapitala. Takođe, i informacije da stanove u Nišu
kupuje albanska mafija nikada nisu bili istražene. Realne stambene
potrebe grada su zanemarene: mladi odlaze, broj stanovnika opada,
stanovi ostaju prazni. Umesto da se investira u pristupačne stanove za
mlade, porodice i socijalno ugrožene, prave se betonske kule za
nekretninske špekulacije.
Ekološki aspekt – „Uništavanje poslednje samonikle zelene
oaze“
Prostor Palilule predstavlja poslednju „gradsku šumu“ Niša,
dragocenu samoniklu oazu koja ima i ekološki i kulturni značaj. Plan
predviđa da samo 10% zelenih površina bude u dodiru sa zemljom – to
je apsurdno „leteće zelenilo“ na krovovima i žardinjerama, koje ne
može zameniti drveće sa korenom u zemlji. Sečenjem drvoreda i
4
uništavanjem parka, Niš gubi ključni deo zelene infrastrukture, što
dovodi do:
„toplotnih ostrva“,još većeg zagađenja vazduha,rizika od klizišta i erozije (glinovito tlo),uništavanja staništa životinja i ptica.
Građani su jasno rekli „NE“: više od 2.500 potpisa peticije, brojni
protesti i zborovi. Ignorisanje tog stava je direktno ruganje
građanima.
Urbanistički aspekt – „Niš u 19. veku, ne u 21.“
Nijedna ozbiljna analiza potreba grada nije urađena: nema
procene koliko zaista treba stanova, koliko parkova, koliko prostora
za mlade. Umesto modernog i pametnog urbanizma, Niš i dalje ima
nadzemnu kablovsku mrežu kao zemlje trećeg sveta početkom prošlog
veka. Umesto da se prvo rešavaju infrastrukturni problemi (vodovod,
kanalizacija, energetika, saobraćaj), predlažu se soliteri od 50
metara koji će samo povećati opterećenje već nefunkcionalnih
sistema. Potpuno se uništava tradicija umerene gradnje koja je Niš
činila gradom ljudske razmere.
Socijalni aspekt – „Potrebe građana protiv kapitala“
Građanima su potrebni:parkovi,sportski tereni,kulturni prostori,pristupačni stanovi za mlade porodice i studente.Plan ne nudi ništa od toga, već donosi betonske blokove
bez javnih sadržaja.
Umesto da se „Stara ciglana“ pretvori u centar kulture i kreativnih
industrija, predviđa se njena komercijalizacija. To je suprotno svim
principima savremenog urbanizma koji insistiraju na „gradu po meri
čoveka“.
5
Kao što nema dileme da u ovoj borbi za svoj Grad i život u njemu
Nišlije moraju da pobede, tako ni ja nemam sumnje da ću Istinom
pobediti i u krivičnom postupku koji investitor „Betoven“ i „Šopen
parka“ kraj gasnog skladišta „Messer“ vodi protiv mene.
A nakon promene vlasti sve svoje snage usmeriću na donošenje Zakona o
poreklu imovine i nacionalizaciju nezakonito stečenih bogatstava od
Miloševića do danas.
prof.dr Tamara Milenković Kerković
Samostalni odbornica u Skupštini Grada Niša
Kopredsednica Platforme za Srbiju
I ovo Vam može biti interesantno
