Izvor: JUGpress.com, 15.Jan.2020, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladom pijanisti nagrada za najperspektivnijeg umetnika u Srbiji
NIŠ
ArtLink nagrada za najperspektivnijeg mladog umetnika u Srbiji za 2019. godnu uručena pripala je mladom niškom pijanisti Vladimiru Aćimoviću, a uručena mu je na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu u dvorani Kolarčeve zadužbine.
Mladi Aćimović je na koncertu izveo dela Frederika Šopena, Petra Čajkovskog, Enrikea Garandosa i Nikolaja Matnera. Nastupao je u okviru programa ArtLinka za mlade talente, sa kamernim orkestrom ArtLink mladi virtuozi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << “Ova nagrada se dodeljuje već 15 puta zaredom i za mene je velika čast to što su mene odabrali da ove godine budem dobitnik iz razloga jer su dobitnici te nagrade ljudi koji su već, donekle, afirmisani i visoko kotirani u međunarodnim okvirima, a među njima su i moji prijetelji i kolege”, kaže sedamnaestogodišnji pijanista Vladimir Aćimović.
Kaže da je sve ispalo neočekivano . Da je dobitnik nagrade saznao je 25.decembra, a već 5.januara je morao da drži koncert na Kolarcu.
“Nisam ni znao da se nalazim u toj priči pa je iznenađenje bilo utoliko veće”, dodaje Vladimir.
Mladi niški pijanista ima tek 17 godina a već je na drugoj godini muzičke akademije u Beogradu. Zapravo, dodaje on, pola vremena je u Beogradu a drugu polovinu provodi u Gracu. Pri tome jako zbunjuju njegove godine. Objašnjenje je u tome što je u svom životu sve nekako ubrzao zarad ljubavi prema muzici i klaviru.
“Na Fakultetu umetnosti u Beogradu i Gracu sam na drugoj godini. Osnovnu školu sam završio ubrazano, dva razreda za jednu godinu, srednju Muzičku školu takođe. Prva dva razreda sam dao redovno, a treći zajedno sa četvrtim. Tako da sam srednju školu završio sa 16 godina i onda sam upisao paralelno fakultet u Beogradu i Univerzitet umetnosti u Gracu u Austriji i trenutno sam na dvostrukim studijama”, priča Vladimir.
Vreme provodi u trouglu Niš- Beograd- Grac.
“U Nišu provodim sve manje vremena, samo kada želim da posetim porodicu, a i u Beogradu i u Gracu profesori imaju dosta razumevanja za mene tako da nemam problema kada su studije u pitanju.Fakulteti su samo naizgled isti, ali i jedan i drugi zahtevaju puno rada, tu su i dva profesora klavira, tako da i ne može da se kaže da je sve isto”.
Vladimir je zadovoljan tima kako stvari za sada idu. Uglavnom je sve po planu. Mada je još mlad razmišlja i o budućnosti.
“Voleo bih jednog dana da upišem doktorat što se tiče školovanja, a kada se radi o karijeri nisam siguran da bih želeo da budem u jednoj zemlji. Voleo bih da to bude neka internacionalizacija, da ne izgubim veze sa Srbijom, da kroz neke projekte ili zaposlenja budem prisustan na našoj muzičkoj sceni i povezujem više muzičkih sredina”, kaže ovaj maldi pijanista.
Ovaj talentovani pijanista se nije slučajno našao u muzičkom svetu. Potiče iz porodice u kojoj je muzika deo svakodnevice. I mama i tata su profesori klavira, pa je nekako bio logičan sled stvari da i Vladimir zakorači u svet muzike.
“Još dok sam bio mali želeo sam da se bavim muzikom, ali je za taj period vezana jedna mala anegdota. Kao mali sam jako loše pevao pa su i tata i mama smatrali da nisam dovoljno talentovan da upišem muzičku školu. Pošto sam bio uporan i opredelio se za klavir ja sam u roku od šest meseci, a imao sam tada samo sedam godina, dobio prvu nagradu u Šapcu, pa u Nišu, a kruna te prve godine školovanja je bilo takmičenje u Italiji gde sam, potpuno neočekivano, dobio nagradu kao apsolutni pobednik celog takmičenja. Tamo sam sreo puno profesora i dobio neke stipendije. Mislim da je tako sve krenulo. Nakon toga sam počeo da radim i sa doajenom bugarske klavirske pedagogije profesorkom Milenom Kurtovom. To je izgledalo tako što sam nekoliko puta mesečno išao kolima do Bugarske, tri sata je trajao put, imao čas od tri sata i tri sata se vraćao. Bilo je naporno, ali je urodilo plodom”, priča Vladimir.
Malo je i vremena i prostora da se nabroje sve nagrade koje je ovaj mladi pijanista osvojio u svojoj dosadašnjoj karijeri. Sa ponosom se seća Italije koja je bila njegov početak, a onda je usledilo takmičenje u Ohridu, pa Češkoj , a onada je sa 13 godina imao tu čast da u Moskvi nastupa sa Predsedničkim orkestrom Rusije i predstavlja Srbiju na festivalu “Melodika pokolenja”, na predlog Ministarstva kulture Srbije. Dve najsvežije nagrade koje želi da pomene osvojio je u Belgiji u Briselu i u Španiji gde je dobio prvu nagradu u najstarijoj kategoriji.
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
