Izvor: KMnovine.com, 28.Maj.2015, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroslav Mika Mikerević, srpski junak iz Dervente – sam protiv svih
Radujte se, jer su imena vaša napisana na nebesima (Lk.10.20).
Miroslav Mika Mikerević
Derventa je u prvoj polovini 1992. godine bila pod kontrolom hrvatsko-muslimanskih jedinica – HV iz Hrvatske i HVO. U okruženju hrvatsko-muslimanskih snaga se 10. aprila 1992. godine našlo i 38 srpskih vojnika u vojnom objektu „Rabić“ kod Dervente, a neprijatelj je tražio njihovu predaju i predaju objekta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << />
Kako je vreme prolazilo opkoljeni vojnici su počeli da veruju u to da su žrtvovani. Ostali su i bez hrane.
Srpska komanda tada donosi odluku da u akciju spašavanja pošalje jednog čoveka – Miroslava Miku Mikerevića.
Mika u civilnom odelu kreće ka vojnom objektu a opkoljeni vojnici od komande dobijaju informaciju o tome. Uhapšen je pre nego što je stigao do objekta ali je uspeo da ubedi hrvatsko-muslimanske snage da je došao kao pregovarač, da nagovori srpske snage da se predaju.
Po dogovoru, sutradan ujutro u 8 sati trebalo je da se izvrši primopredaja objekta. Opkoljenim vojnicima je obećana pratnja do Tromeđe udaljene desetak kilometara od Dervente, a Miki imenovanje za zapovednika hrvatsko-muslimanskih snaga iz Bišnje i Tetime.
Odmah nakon ulaska u objekat Mika je sa opkoljenim vojnicima, umesto predaje, počeo izradu plana za proboj. Pre polaska izvršili su miniranje objekta. Sa sobom su poneli lično naoružanje, deset sanduka metaka, 6 sanduka bombi, 50 ručnih raketnih bacača i drugu opremu.
Otežavajuću okolnost predstavljala je mesečina koja bi omogućila neprijateljskim snagama da ih lakše primete.
Kolona od 38 srpskih vojnika na čelu sa Miroslavom Mikerevićem krenula je u proboj oko 3:30. Nakon izlaska iz objekta kroz četiri linije bodljikave žice, usledio je marš prema teritoriji koju su kontrolisale srpske snage, koji je trajao više od četiri sata. Na vrh Debele obale stigli su oko 8 sati, baš u vreme kad su ih hrvatsko-muslimanske snage očekivale na glavnoj kapiji.
Stigli su u slobodu. Bez mrtvih, bez ranjenih, bez i jednog ispaljenog metka.
Od 26. aprila 1992. godine počelo je zarobljavanje građana srpske nacionalnosti i zatvaranje u zgradi Doma JNA u Derventi, u kojoj je u to vreme bilo sedište Vojne policije HVO-a. Najveći broj zarobljenika premešten je u vojni objekat ”Rabić”.
O tome šta bi čekalo opkoljene srpske vojnike u ovom objektu da su u njemu ostali, možemo da zaključimo iz svedočenja Vlade Markovića, jednog od zarobljenika u ovom logoru:
”Jednog dana u hangar logora Rabić doneli su školsku klupu. Na nju smo morali da prislonimo tri prsta, a potom su sledili Almazovi udarci palicom. Uživao je, histerično i suludo se smejući, slušajući kako krckaju i pucaju naše kosti, dok smo mi padali u nesvest! U ušima mi odzvanjaju njegove zlokobne i zaglušujuće reči “da nam prste lomi zato što se mi Srbi ne molimo kao alahovi i papini podanici”.
Nakon toga Derventu je, kao i najveći deo Bosanske Posavine, zauzela Vojska republike Srpske.
Miroslav Mika Mikerević je za ovaj čin odlikovan Medaljom majora Milana Tepića.
Predao je svoju dušu Gospodu na Bogojavljenje, 19. januara 2014. godine. Sahranjen je u selu Donja Lupljanica kod Dervente.
Večan mu spomen u Carstvu Nebeskom!
Dimitrije Marković, Pokret Reci ne EU
Izvor: FB Rpeorter
Pripremile:KM Novine
