Izvor: JužneVesti.com, 13.Jan.2020, 09:08

Ministar najavljuje holograme, neke škole na jugu bez interneta, grejanja, toaleta ili dela plafona

Ministar najavljuje holograme, neke škole na jugu bez interneta, grejanja, toaleta ili dela plafona

Dok ministar obrazovanja Mladen Šarčević najavljuje uvođenje virtuelne stvarnosti i hologramskih nastavnika u obrazovni sistem Srbije, mnogo prosvetara sa juga to vidi kao nerealno, jer je ono sa čime se sada suočavaju što, na primer, nema ni toaleta u svim školama, hladne su učionice, loši uslovi za rad, a bilo je i slučajeva gde su se čitavi plafoni u učionicama urušavali. Takođe pitaju: Kako digitalizacija kada mnoge škole nemaju ni internet?

U intervjuu beogradskim >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Novostima ministar Šarčević rekao je da će zahvaljujući ugovoru potpisanom sa kineskom kompanijom NetDragon, svetskim liderom u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije u obrazovanju, biti primenjene visokotehnološke inovacije u srpskim školama.

Neće roboti i hologramske projekcije profesora zameniti prave nastavnike, niti će virtuelna realnost zameniti udžbenike. To će biti samo pomoćna sredstva koja će nastavu činiti zanimljivijom. Digitalnim učionicama, nastavom informatike, robotima, dronovima i ostalim uvedenim novinama decu već pripremamo za sve to - rekao je Šarčević.

Plan je, dodao je ministar, da se oprema za početak nabavi za bar po 2 škole u svakoj od 17 školskih uprava u kojima će dolaziti i učenici i nastavnici iz drugih gradova.

Da su najave ministra Šarčevića u domenu naučne fantastike, te da treba prvo deci i nastavnicima obezbediti osnovne uslove za rad, smatra Miroslav Rančić, predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika iz Pirota. Prastara stolarija u školama jedan od problema; foto: Lj. M.

Mi nemamo osnovne uslove, deca nemaju sale za fizičko. Ovo je možda moguće za beogradske škole, a kod nas je situacija mnogo drugačija. Što južnije to tužnije. Godinama se šalimo, da ne kažem lažemo. Ne sprovodimo ni ono što se dogovori na papiru. Neka prvo srede prizemne stvari, a onda ćemo uvesti fantastiku - kaže Rančić.

Iako je i predsednik Vučić rekao da sve škole u Srbiji imaju uređene toalete, stanje na terenu ga demantuje.

Rančić kaže da je situacija u Pirotskom okrugu dobra, da je ove godine je sređena škola u Izvoru, škola "Sveti Sava" je kompletno urađena, ali da je takvo stanje nije u nekim selima.

Jedan od nastavnika koji predaje u seoskim školama u Pirotskom okrugu kaže da je stanje loše.

Što se tiče građevinskih delova nije stanje loše, međutim učionice su hladne, toaleti su u vrlo lošem stanju, u nekim školama ih čak i nema, već deca idu u poljske. Krovovi su u lošem stanju, stolarija takođe - kaže nastavnik.

Iako je gradska vlast u Prokuplju uložila nekoliko stotina miliona dinara, od toga 60 za renoviranje toaleta u školama na teritoriji grada, većina škola je i dalje prilično ruinirana, mnoge nemaju fiskulturne sale, a najgora situacija je u seoskim školama gde je infrastruktura dotrajala.

U većini škola van Prokuplja, osim nedostatka učenika jer je sve manje dece, veliki problem su i uslovi u kojima se održava nastava. Poseban problem imaju učitelji u tim školama, a nakon uvođenja elektronskih dnevnika i obaveza da se nastava organizuje po savremenim metodama.

Dobili smo obavezu da vodimo elektronske dnevnike, realizujemo rad u digitalnim učionicama, radimo sa decom po savremenim tehnološkom metodama, a nemamo ni najosnovnija sredstva, počev od interneta koji matična škola ne želi da nam obezbedi - kaže učiteljica u seoskoj školi.

Problem u većini seoskih škola su i dotrajali, a u nekoliko se i dalje koriste poljski toaleti. Školama treba sređivanje; foto: Lj. M.

Iako jedna od najprestižnijih škola u gradu, prokupačka Gimnazija je urušena, delovi fasade otpadaju, polomljeni su prozori, a predhodne zime se urušio plafon zbog čega deca desetak dana nisu pohađala nastavu.

Ni ove godine, pored najava da će biti urađena kompletna sanacija škole, do danas nije počela - pa će đaci i ove zime nastavu pohađati u zimskim jaknama.

Časovi su nam skraćeni na 30 minuta a uslovi za održavanje nastave su nehumani zbog hladnoće. Bilo je najava da će nas ove zime čekati tople učionice i da će škola biti renovirana, ali je sve ostalo na tome - kaže radnik u Gimnaziji.

U gradskoj upravi ipak tvrde da je ovo poslednja zima u kojoj će đaci imati problem, te da će se u ovoj godini uraditi kompletna rekonstrukcija i sređivanje škole, te da je vrednost svih radova oko 100 miliona dinara.

Iako se veliki broj škola na teritoriji Leskovca u poslednje vreme rekonstruiše, dosta njih, naročito u ruralnim sredinama i dalje je u lošem stanju. Najviše primedbi imaju roditelji čija deca pohađaju nastavu u lošim uslovima - stare klupe i stolice, hladne učionice, neasfaltirani prilazi do škola.

Da nekada od bara koje se stvaraju oko i na putu do škole deca do zgrade ne mogu da prođu, pričaju roditelji iz Donjeg Krajinca, sela u okolini Leskovca. Do škole samo u gumenim čizmama; foto: čitalac

Kada deca krenu u školu ispred ih čeka jezero nastalo od kišnice i otpadnih voda. Kada su jače kiše voda pokriva put preko 25 metara, a bude duboko i do pola metra - žale se roditelji.

Reagujuči na vest o uvođenju robota u škole, roditelji poručuju da se najpre u sve škole postave rampe za osobe sa invaliditetom, da svaka ima pijaću vodu i kanalizaciju i da ni u jednoj ne postoji bojazan od pada plafona - kakav je slučaj bio pre par godina u školi u Vučju i nedavno u leskovačkoj Gimnaziji.

Prvo nek obezbede dobre uslove, tople učionice i kupatila svim školama, a onda nek pričaju o robotima. Imamo školu u lebanskom kraju koja nema pijaću vodu, škole koje i dalje koriste septičke jame jer nije urađena kanalizacija. Izgleda da to nadležnima nije bitno, važna je digitalizacija - kažu građani.

Iz Školske uprave, koja pokriva teritoriju Jablaničkog i Pčinjskog okruga, zasad nismo dobili odgovor kakvo je stanje u školama u ovom kraju, koji su problemi nastavnika, roditelja i đaka, naročito u ruralnim delovima, i kada će svi oni biti rešeni.

Tehnička škola u Vranju izgrađena je 1965. godine i od tada nije rađena nikakva rekonstrukcija škole.

Direktor škole Dalibor Bogdanović kaže da se problemi javljaju upravo zbog starosti objekta. Škola u Donjem Neradovcu nema ispravnu vodu za piće; foto: M. D.

Imamo problem sa krovom, negde prokišnjava, nešto saniramo ali to nije dugotrajno rešenje. Takođe imamo dotrajalih objekata poput fiskulturne sale, sanitarnih čvorova. Sve to je u funkciji, ali neophodna je rekonstrukcija cele zgrade. Deo sanitarnih čvorova uspeli smo da obnovimo iz svojih sredstava, ali nam treba pomoć Republike. Sa lokala dobijamo pomoć koliko god mogu, ali to je nedovoljno s obzirom na to da se novac razliva i na ostale škole - kaže direktor.

Prioritet je, kaže, sanacija sanitarnih čvorova i to će pokušati da reše preko projekta pri Ministarstvu obrazovanja.

Radimo planski, po etapama, po prioritetima, ali bez pomoći Republike i donatora ne bismo mogli da bilo šta uradimo. Imali smo problem i oko jednog kabineta, potrebno je obnavljanje računarske opreme, uspeli smo da se snađemo preko donacije - kaže Bogdanović.

Problema ima više u selima, tako recimo učenici izdvojenog odeljenje Osnovne škole “Svetozar Marković” iz Donjeg Neradovca nemaju vodu za piće i nose od kuće zbog toga što nema vodovoda u selu, a ni zdravog bunara.

Roditelji kažu da đaci više puta nisu imali zbog kvarova ni tehničku vodu za toalet.

Nastavak na JužneVesti.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta JužneVesti.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta JužneVesti.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.