Izvor: KMnovine.com, 05.Avg.2019, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marko Pejković: Naše stradanje i naša krivica
"Dok su Hrvati jurili na mise kao vojska bez prekida, Srbi su na Veliki Petak okretali janjad, opijali se, kartali, potapali manastire i crkve pretvarali u staje, čupali svoje vladike za brade..."
Detalj sa antikomunističkog plakata - zanimljivo da se takvi u Srbiji idanas smatraju "nacističkom propagandom"!
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << />
Piše: Marko Pejković
Hrvati su činili u Oluji zaista ogromne zločine (a i pre toga) i to nije sporno. No, oni su nam bili politički neprijatelji (pa su bili) i mi to nismo mogli da promenimo. Na kraju krajeva, sastavni je deo života da te neko mrzi ili ne voli. I valjalo bi da se toga podsetimo, tj. oslobodimo Brozove zablude iz perioda nesvrstanosti da mora svako da nas voli ili da mu se sviđamo, a ako to nije tako, pa jaoj lele, pa to je strašno, šta smo mi toliko zgrešili pa da nekome nismo simpatični...
Pisao sam pre neku godinu da su za "Oluju" u velikoj meri odgovorni sami Srbi koji su je doživeli (a isto se može reći i za stradanja/odgovornost nas, u drugim srpskim krajevima) ne toliko zbog zločina prema drugima (kojih je u ratnim dobima sigurno bilo iz osvete, ali kao izuzetak od opšteg trenda čojstva), već zbog zločina prema samima sebi, prema našoj Veri, Crkvi, identitetu. Navodio sam refleksije nekih Krajišnika koji su sami doživeli "Oluju" i koji su skopčali da je srpska propast tamo plod srpskog samoporicanja nakon 1945. Dok su Hrvati jurili na mise kao vojska bez prekida, Srbi su na Veliki Petak okretali janjad, opijali se, kartali, potapali manastire i crkve pretvarali u staje, čupali svoje vladike za brade...
No, ipak to je samo posledica nekih ranijih decenija. Interesantno je da su - čim je period masifikacije politike otpočeo posle Francuske revolucije - hrvatski politički prvaci tokom XIX veka i kasnije ko pijani plota držali liniju poštovanja svojih verskih institucija i poglavara i zajedničkog rada sa njima na realizaciji hrvatskog interesa, dok su srpski političari listom kidisali na Srpsku Pravoslavnu Crkvu, na vladike (i to pravoverne vladike koje nisu propagirale jeres treba podvući), Kanone i Predanje.
Kada se čitaju prepiske napada Svetozara Miletića (Vojvodina) i njegovih učenika Save Bjelanovića (Dalmacija) i Jovana Subotića (Hrvatska i Slavonija) na srpske vladike Nikanora Grujića i Nikodima Milaša - pa to je prosto da se čoveku sledi krv u žilama od njihovog izliva mržnje i besa prema srpskoj Crkvi. Mislim da bi oni po svom ekumenizmu i modernizmu postideli i najgorljivije današnje ekumeniste! Uz to ide i jugomanija kod svih prečanskih političara (izuzev kod Jaše Tomića, ali ne dosledno i do kraja kako bi trebalo da bude). Nakon toga su anomalije sa Svetozarom Pribićevićem i brozovcima samo logični nusproizvod te početne trajektorije koja nas je povela ka ambisu. Đujić je (1941-1944), nažalost, bio kratkotrajan izuzetak koji se nije zapatio.
Hteli mi to da priznamo ili ne, najveći neprijatelj Srba kroz istoriju smo mi - samima sebi. Proteći će još mnogo, mnogo vremena dok se ne pokajemo za sve što smo učinili sebi i dok se ne opasuljimo.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Marko_Pejković #Srbi #Stradanje #Samoporicanje #Odricanje #Vera #Komunizam #Zločin #Žrtve #Srbija #kmnovine
.jpg)
