Izvor: JužneVesti.com, 07.Feb.2018, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marčelo: Zli junak iz novog romana predstavlja moje najcrnje slutnje
Nakon prvog dela Malterega nedavno su izašla čak dva toma nastavka koji je pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo nazvao Higijena nesećanja, a tokom pisanja se, kako kaže, najviše “dao” likovima, od kojih je glavni junak Leo “mnogo gora i mnogo bolja verzija njega”, dok Janko Žagar predstavlja njegove “najcrnje slutnje i strahove”.
Još 2009. godine mu je, kako kaže, palo na pamet “to nešto" što će da odgonetne tek u nastavku trilogije Malterega, >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << a da bi došao do glavne ideje “manijački” je planirao šta će biti priča i kuda ona vodi.
Ne mislim da znam unapred sve replike svojih junaka, nego na primer znam kako glavne stanice izgledaju, a dopuštam da me ove usputne iznenade. Ne smem da kažem šta je ideja od koje se pošlo jer to je za Malterego 3 - dodaje Marčelo.
Glavni junak Leo u dnevniku ispisuje refleksije stvarnih događaja, ima svog izmaštanog junaka osvetnika, kog naziva malterego, koji ubija one koji su mu stali na žulj i tako se smiruje. Tako se igra sve dok se u stvarnosti ne pojavi leš voditeljke, koju je prethodne noći ubio u priči.
U Higijeni nesećanja je sve to podigao na viši nivo, jer Leo želi da sazna šta mu je i ono što ga muči se seli na kolektivni nivo, jer jedan čovek odlučuje da očita lekciju društvu koje bira da se ne seća.
Svi glavni junaci doći će na ovaj ili onaj način u gravitaciono polje tog čoveka - reč je o veoma moćnom, veoma bogatom čoveku koji iza kulisa plete mreže i vuče konce. On je meni jedan od najupečatljivijih likova - Janko Žagar. Čini se da mu je hobi ponižavanje idealista - pojašnjava pisac.
Janko Žagar osim toga govori jednu jako ozbiljnu stvar, u čiju se istinitost Marčelo, kako kaže, potpuno uverio, a to je da je ljudima moguće manipulisati i ucenjivati ih, samo dok imaju šta da izgube.
Okolnosti naprave ljude koji više zaista nemaju šta da izgube. To je trenutak gde nastaje haos. Ja ne navijam da nas tako nešto snađe, ali apsolutno se bojim da bi moglo i mislim da se tim stopama ide - dodaje Marčelo.
Iako mu je ideja bila da nova dva toma romana od 850 strana mogu da čitaju i razumeju i oni koji nisu čitali Rubikovu stolicu, Marčelo kaže da je “vožnja potpunija” ako se ide redom.
Higijena nesećanja se našla u širem izboru za NIN-ovu nagradu, a Muharem Bazdulj je ocenio da je ovim romanom Marčelo definitivno postao Marko Šelić.
Marčelo kaže da nije imao posebne rituale dok je pisao, to je uglavnom radio noću, a glavni "sastojak" su mu bili upornost i pedagogisanje samog sebe.
Tokom pisanje se najviše posvetio građenju likova, pa je prošle godine više vremena proveo razmišljajući o njima, nego o stvarnim ljudima oko sebe.
Moj je posao da budem svi ovi ljudi, moj je posao da ispatim s njima. Ti moraš da se pozajmiš svim junacima, da ih izvučeš iz glave, da se opsedneš svim tim ljudima - kaže pisac.
Za sebe kaže da je “pisac koga je presrela muzika”, jer je još pre pisanja pesama, pisao prozu. Sa 25 godina se “usudio da objavi prvi roman”, a tada je, kaže, bilo “popularno” da svi pišu, te je morao da objašnjava “da nije Suzana Mančić i da stvarno piše”. Nakon toga su bile potrebne godine strpljenja i "ozbiljne svesti da književnost nije trka na 100 metara, nego maraton".
Podsetimo, Marčelo je novi roman promovisao na Svetosavskom sajmu u Nišu, gde se osim priče o knjizi dotakao i društvene situacije u zemlji.
.jpg)
