Izvor: JUGpress.com, 04.Jan.2026, 22:10
Magični decembar u Jordanu – Između pustinje i mora
AMAN
Jordan, bliskoistočna zemlja u čijem srcu je jedno od 7 čuda novog sveta – Petra, najniža tačka na planeti – Mrtvo more, i čuvena reka Jordan u kojoj se veruje da je Isus kršten. U ovoj magičnoj zemlji proveli smo 5 dana, trudili se da vidimo i iskusimo što je više bilo moguće, i sve što mogu reći – videli smo dovoljno kako bismo naredni put znali tačno šta ćemo obići, a šta zaobići kada budemo došli na 10 ili 15 dana!
Wadi Rum – pustinja u >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kojoj je sniman Indiana Jones, nadrealno mesto poznato po noćnom nebu sa neverovatnim brojem zvezda koje se vide, budući da je svetlosno zagađenje na jako slaboj visini, a da su oblaci retka pojava ovde. Kroz deo pustinje smo najpre šetali sami, a nakon što smo našli svog izabranog beduina, večerali smo i prespavali u beduinskom kampu, gde smo i doručkovali i narednog jutra krenuli na turu džipom kroz pustinju. Hrana je bila domaća, izuzetno ukusna, a crni čaj se celu noć grejao u peći, na vatri, i svako malo dopunjavao čaše svih gostiju.
Pustinja ima svoje stene od peščara, na koje se možete popeti, ali se savetuje da budete oprezni, budući da se ovaj kamen lako lomi i može da izneveri nogu koja je na njega stala. Noći u pustinji su ledene i tokom leta, a naročito u ovo doba godine. Jutra su takođe ledena, a mi smo to saznali na teži način – tokom svoje ture na otvorenom zadnjem delu džipa u 9 sati izjutra. Pustinja ima deo sa crvenim i deo sa belim peskom, a beduini tokom sezone (najbolje je ovde doći od februara do maja, ili od septembra do novembra) vode ture tokom kojih turisti spavaju u šatorima pod vedrim nebom.
Akaba, grad na obalama Crvenog mora, predstavljao je nekada omiljeno letovalište mnogih turista iz Srbije, priča nam vlasnik ronilačkog kluba. „Nažalost, ukinuli su direktan let i već par godina nema turista iz Srbije“, nastavlja svoju priču čovek koji nam je prišao na ulici da nas pita odakle smo.
Ovde se možete kupati, roniti i osmatrati korale Crvenog mora. Ljudi su srdačni, prijateljski nastrojeni, bez ikakvog povoda smo dočekani uz reči dobrodošlice od potpunih stranaca na ulici.
Petra – svetsko čudo Novog sveta, drevni grad za koji se pretpostasvlja da je izgrađen u 5. veku pre nove ere . Umetnost, stene neverovatnih boja i oblika, djinn stene za koje se veruje da ih nastanjuju pustinjski duhovi, neverovatni prizori, strme litice, ostaci drevne kulture koji nam pričaju jednu drugačiju istoriju ove zemlje, tezge koje okružuju strmi puteljak ka manastiru, usputni kafići u vrlo nepristupačnim krajevima.
Ovo je mojih prvih nekoliko asocijacija na Petru po kišnom danu. Ukoliko ne možete da izdržite put do gore ili nazad, tu su momci koji nude da vas prebace na svom konju, muli ili mazgi, naravno za novac.
Amman – glavni grad Jordana, u užem centru živi 4 miliona stanovnika, a uključujući i širi deo grada, broj stanovnika prelazi 7 miliona. Učešće u saobraćaju deluje kao potpuno sulud čin, budući da se ne poštuju pešački prelazi, niti zelena svetla za pešake na semaforima, pa se čini da ovde funkcioniše po pravilu: prelazi onaj ko je prvi krenuo/ušao u traku. Pored ovoga, ljudi često prelaze van pešačkih, a nismo čuli da se vozači bune, već su svi koje smo videli bez pogovora propuštali pešake da pređu ulicu na mestima koja su se njima činila pogodnim.
Više od polovine stanovnika ove zemlje čine ljudi koji su izbegli iz Palestine. Na ulicama je mnogo siromašnih koji nekako sklapaju kraj sa krajem, a istraživanja kažu da je i ovde jaz između vladajuće klase i običnih ljudi sve veći. Siromašni se snalaze onako kako znaju, i nije čudno da vam u Ammanu i na turističkim mestima prilaze da vas pitaju da li nekako mogu da vam pomognu, jer neki od njih zarađuju bakšiš za svoje usluge na taj način. Ali, stiče se utisak da ne nude svi svoju pomoć samo u zamenu za novac, već da je ovo kod većine deo kulture. Nikada nam se ni u jednoj zemlji nije desilo da nam toliko ljudi prilazi na ulicama, da nas pita odakle smo, i da nam nakon što čuju, kažu: „You are welcome!“. Ovo smo čuli od ljudi koji su nešto prodavali, kao i od bilo koga na ulici ko je to pitao iz čiste radoznalosti. Generalno smo stekli utisak da su ljudi veoma druželjubivi, da lako komuniciraju sa strancima, da veliki broj ljudi (naročito mladih) prilično dobro govori engleski, da su ljudi otvoreni za strance i različitosti. Mi smo se u svakom trenutku provodenom tamo zaista osećali dobrodošlo. Interesantno je da su svi znali da smo Evropljani i pre nego što bilo šta kažemo, a uglavnom su mislili da smo Holanđani ili Belgijanci.
Kultura trgovine je u Jordanu različita od svega što smo mi u Evropi navikli da vidimo. Cenjkanje je sastavni deo trgovačke kulture. Kako bi vas odobrovoljili, nije čudno da vam trgovci ponude crni čaj, urme, i slično. Interesantno je da se u Jordanu sa posluženjem nećete susresti samo onda kada neko od vas želi da izvuče neku korist, već će vam ponuditi da probate arapsku/beduinsku kafu ili druge specijalitete samo jer jer je to deo njihove kulture koju žele da podele sa svima koji tu dođu.
Bazari su puni boja, mirisa, začina, puni života i ljudi. Prodaju mnogo proizvoda kojima nismo znali ime ni namenu, a začini su toliko važan deo kulture i kuhinje, da su tezge i radnjice, koje prodaju isključivo začine, na svakom ćošku.
Muzej Jordana u Ammanu nam je pružio novi uvid u to šta ta država smatra da je važno da predstavi svojim posetiocima. Čini se da je ceo muzej usmeren isključivo ka turistima, a iznenađujuće je što nema istorije na kakvu smo navikli – nema podataka o ratovima, o žrtvama, o društvenim previranjima. Ceo drugi sprat posvećen je naučnicima i naučnicama arapskog sveta koji su oblikovali svet kakav danas znamo. Doprinos arapskog sveta nauci, umetnosti i kulturi je nemerljiv, a mi Evropljani, po pravilu, o tome malo znamo. Ovde imate mogućnost da se upoznate sa jordanskom tradicionalnom i modernom muzikom i poezijom koja zauzima značajan deo jordanske kulture.
Ulice jordanskih gradova često mirišu na sandalovinu i tamjan koje ispred svojih radnji pale lokalni trgovci.
Slatkiši koje smo probali u Jordanu potpuno su drugačiji od svega što smo ikada ranije probali. Ako posetite Amman, lokalci preporučuju poslastičarnicu Habiba. Malo je reći da smo oduševljeni svime što smo ovde probali.
Sva hrana koju smo probali u različitim gradovima i različitim ambijentima u Jordanu je bila zaista ukusna. Lokalci preporučuju restoran Hashem, gde su cene za nas za zapada i više nego povoljne, a hrana je zaista ukusna. Meso nije preterano zastupljeno u njihovoj kuhinji, u poređenju sa nama, i zvezde njihove kuhinje su falafel, tabule, mutabal, adas čorba, i slično. Za one koji preferiraju meso, tu su pileća šavarma i jagnjetina u raznim oblicima. Oni avanturistički nastrojeni mogu da probaju i meso kamile.
Jordan je zemlja velike raznolikosti pejzaža i klime. U jednom danu možete se smrzavati u pustinji i kupati u Crvenom moru. Na slikama možete videti plodne njive zasađene paradajzom (za koji je izgleda uvek sezona, budući da smo u decembru jeli sjajan paradajz koji ukusom podseća na naše stare sorte), pustinje i goleti, more i još mnogo toga.
Pri povratku iz Petre prošli smo blizu granice sa palestinskim teritorijama, na putu ka Mrtvom moru. Nažalost, stigli smo uveče, kada je kupanje zabranjeno. Rizorti uz obalu uglavnom su namenjeni bogatim turistima, pa smo ih zaobišli. Sam put do Mrtvog mora vodio nas je kroz sela gde ljudi u dvorištu imaju kamile, kroz sela u kojima deca igraju fudbal na ulici, svi do jednog bez patika, ali svi razigrani i puni energije.
Na kraju svega, najviše ćemo pamtiti osećaje koje smo odatle poneli sa sobom. Iz Jordana nosimo toplinu i otvorenost ljudi koje smo imali čast da upoznamo, i utisak da se u Jordanu život ne meri u materijalnom, već u našoj sposobnosti da mu udahnemo bezbrižnu razigranost malog deteta.
Tekst i foto: Milica Stojanović
I ovo Vam može biti interesantno
