Izvor: JužneVesti.com, 19.Mar.2020, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi u doba korone
Ovih dana ne moramo ništa. Nigde da stignemo na vreme. Ništa da “završimo” što pre. Da kupimo. Platimo. Odemo na sastanak i napravimo ovo ili ono.
Nisu nam bitni ni politika, ni izbori. Ni levi, ni desni. Ni zveckanje oružjem, ni pokazivanje zuba. Jedino se koprcaju još populističke laži, ali kako situacija sa virusom postaje ozbiljnija i one jenjavaju. Za koga navijamo? Ni to sada nije bitno. Podele su iščezle.
Ovih dana sedimo kući. Sami. Sa porodicom. >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Sa decom. Prate se vesti i misli se jedno - da korona ne zakuca na naša i vrata naših najmilijih. To je sve što želimo i to je sve što nam je bitno.
Život, kakav znamo, stao je. Ali da li je to i bio život?
Kapital, profit, politika i biznis, najvažnije reči prethodnog i ovog veka okupirali su naše živote i uveli u kolotečinu bez kraja. U život koji je ništa drugo do jurnjava. Neki jure za opstankom, neki za još lagodnijim životom. Tako je danas podeljen svet. Ne postoji sredina koja bi da živi bez pritiska novca - da bude zadovoljna time što ima, a da joj to bude i dovoljno.
Jurnjava je izrodila dehumanizaciju, pa su samo retki hteli da starijem komšiji ponesu torbu. Retki su počeli da govore “dobar dan” u hodniku zgrade.
Zaboravili smo se kao ljudi.
Priroda, Bog, kosmička pravda ili nešto četvrto je rešilo da napravi reset i podseti nas na prave vrednosti - porodicu, ljubav i slobodu.
Neki, nažalost, to širom sveta plaćaju glavom, ali ostali počinju da shvataju.
Poruke podrške lekarima, aplauzi i pevanje sa terase - podrška nama samima, volonterski timovi, ljudi koji sami šiju maske za druge. Pa besplatni časovi, saveti lekara.
Besplatne predstave i koncerti. Savršeni redovi ispred apoteka sa 2 metra razmaka. Bez guranja, bez psovanja. Zatvaraju se privremeno i pojedine fabrike i privatne firme.
Dobro, ne ide nam baš kupovina u supermarketima, ali za to je kriv najstariji instinkt koji nosimo od naših praočeva - preživljavanje. Kada se čovek oseti ugrožen, on želi da preživi i ne pita za cenu. Moraćemo i tu da se dovedemo u red, jer ako stvarno dođemo do ivice preživljavanja, nikog neće spasiti 23 paketa WC papira, ali možda hoće čovek.
Neki čovek kojem je možda falila rolna papira, ali nije mogao da je kupi jer je neko odneo 23 paketa.
I pored toga, ovih dana, pritisnuti mukom i pod pretnjom korone, opet smo ljudi.
Zato sada imamo jedan zadatak - da ne budemo ljudi samo u doba korone.
Virus će jednom da prođe. Baš kao što su prošle druge pandemije, katastrofe i ratovi.
Istorija pamti da je posle Drugog svetskog rata solidarnost među ljudima bila presudna za obnovu. Ne gradova, nego života. Ta solidarnost je praktično stvorila novi svet koji je bio uništen virusom nacizma.
Solidarnost među nama, koja je u međuvremenu nestala, ponovo je probudila korona.
Nemojmo opet da je zaboravimo.
Za početak, ostanimo kod kuće.
#smrtkoroni
