Izvor: JužneVesti.com, 10.Jan.2019, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laž prikriva strah
U subotu, 5. januara, lekar-pedijatar Saša Živić, član Nove stranke, održao je, kako je rekao, lični protest u centru Niša. Pozvao je i sugrađane, nezadovoljne trenutnom društveno-političkom situacijom, da mu se pridruže, a nekoliko stotina njih se na taj poziv odazvalo.
Čini se da oni koji su se okupili te večeri još nisu stigli svojim kućama, a na društvenim mrežama je već počela da kruži fotografija na kojoj si vidi, neko je brojao, 91 čovek na Trgu kralja >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Milana, navodno na pomenutom protestu.
Zanimljivo je da su najviše ovu fotografiju šerovali simpatizeri Srpske napredne stranke, a bogami i funkcioneri, odbornici i narodni poslanici. Likovalo se nad njom, slavio se mali broj okupljenih, a pravili su se i razni natpisi na fotografiji, nešto kao “sakupili se da se dogovore ko će biti položajnik”. Koliko je to zaživelo u naprednjačkim krugovima u Nišu, govori i činjenica da su pojedini tabloidi bliski SNS, fotografiji posvetili tekstove slične sadržine kakvi su bili i komentari na mrežama.
Ono što je najproblematičnije u celoj priči je i činjenica da je većina naprednjaka taj skup poistovećivala sa masovnim protestima “1 od 5 miliona” koji se od početka decembra održavaju u Beogradu i koji okupljaju na desetine hiljada ljudi. Tako se nije spinovalo-lagalo samo fotografijom, koja je verovatno uslikana pre ili na samom početku protesta, nego i samim protestom, sve uz komentare kako, valjda, u Nišu nema nezadovoljnih i kako su svi za aktuelnu vlast.
Novinari koji su izveštavali sa protesta, koji se nakon Trga preselio do Gradske kuće, gde je i bio najmasovniji, nisu licitirali brojkama u svojim tekstovima, kažu da je bilo 250-300 okupljenih, ali da je zajednički dogovor bio da se, u skladu sa gramatikom, ide sa sintagmom “nekoliko stotina okupljenih”.
Zašto su onda simpatizeri i visoki funkcioneri SNS lagali? I koga su lagali?
Čisto sumnjam da oni nisu znali koliko se zaista ljudi okupilo. Na kraju, mala je razlika između realnog i spinovanog broja okupljenih. A i tek kako su znali da je to lični protest jednog čoveka, koji je, gle čuda, uspeo da sakupi nekoliko stotina ljudi i da to nema veze sa protestima u Beogradu. Sumnjam i da svi oni veruju u fotografiju koju su te noći besomučno eksploatisali.
Jednostavno, dok su na mreži, dok se u svojim krugovima slade “malim” brojem okupljenih i propalim protestima, sve je lepo i normalno za njih i po njih. Sinekure su sigurne. Moć je tu. Ništa se ne menja, a možda se i pevuši ili makar zvižduće “ne može nam niko ništa”.
Ali kada se računari ugase. Kada se legne u četiri zida, u polumračnoj sobi, dolazi se do trenutka istine. Istine da su neki ljudi protiv, ali i da su javno govorili protiv onoga što njima obezbeđuje plate, radna mesta i privilegije. Da su, iako je građana bilo neznatno više od broja na eksploatisanoj fotografiji, morali da lažu, da vode kampanju protiv tog skupa. Da u Beogradu na desetine hiljada ne odustaje već više od mesec dana. Da će Niš zvanično u proteste krenuti u petak, 11. januara i da će tada verovatno biti više ljudi. E, tada se javlja On koji je lažima na mrežama skrivan. Javlja se - strah.
To nije strah od građana. Nije ni strah od opozicije, jer nje, posebno u Nišu, skoro i da nema. To je strah od neizvesnosti.
Znaju i oni da će protesti napredovati. Znaju i da moraju da imaju neki epilog. Osećaju da nešto ne štima, da je napeto i klimavo. Ali za razliku od nas, običnih građana, koji smo "za" ili "protiv" protesta, za njih krajnji ishod može da znači i gubitak svega što se steklo u prethodnih sedam godina. A nije to kratak period, navikne se čovek. Ulog je veliki, a takav je i strah.
Ali zašto i ovaj slučaj spinovanja i laganja nije prepušten samo botovima, kao što obično biva, nego su se angažovali i funkcioneri, lokalni tabloidi i prorežimski mediji?
Još je Vinston Čerčil govorio da se “najviše laže u ljubavi, lovu i predizbornoj kampanji”.
U ovoj priči, nažalost, nema ni ljubavi, ni lova.
.jpg)
