Izvor: JUGpress.com, 04.Avg.2020, 10:42
Ko čuva ovce, taj ima i novce?
VLASOTINCE
Da li je baš tako, da ko čuva ovce, da taj ima i novce? Teško da je to tako, bar u našim uslovima. Pre više od pola veka mnogo je bilo sela u kojima su najmlađi sa svojim bakama išli da čuvaju ovce u obližnjim seoskim nerezinama i utrinama. Bilo je teško naći tada sve te pašnjake, jer veliki broj ovaca svu travu bi prosto potamanio. A, danas trave za ispašu do mile volje. Ali, džaba, nema i neće niko da bude ovčar. A, i ovaca skoro da u selima i nema.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com <<
U dva sela vlasotinačke opštine, Orašja i Kukavice, koje razdvaja samo dolina i most na potoku Provaljenik nekada se čuvalo preko hiljadu ovaca. Danas ni blizu stotinak. Sada u ovim i ovakvim uslovima kada poljoprivreda tavori, a stočarstvo polako nestaje, odvažio se nedavno Predrag Mitić iz sela Kukavice, po zanimanju veterinarski tehničar, da čuva stado sa pedestak ovaca.
Živim na selu, u okolini oko moje kuće ima pašnjaka i zapuštenih livada do mile volje i to me je opredelilo da čuvam pedesetak ovaca. Uz to, moje životno zanimanje je veterinarski tehničar i radim u obližnjoj veterinarskoj stanici u Šišavi, tako da imam vreme da se bavim stočarstvom i čuvanjem stada ovaca – kaže Predrag Mitić, koga smo zatekli nedaleko od sela na seoskoj utrini sa svojim stadom ovaca.
Da li nam možete reći u kakvom je stanju srpsko stočarstvo, odnosno brojnost krupne stoke?
Skoro da je očajno. Nikoga nije briga za ovu vrstu delatnosti. Svi bi da uživaju i profitiraju u nekim drugim poslovima. Broj kupne stoke je manji u odnosu na Prvi svetski rat, kada je bio na rekordnom minimumu i imao nešto preko milion krupne stoke. Sada je ta brojka manja i po nekim procenama nešto je više od 800.000 grla krupne stoke. Po nekim procenama broj konja je, takođe, na najnižem nivou i tek da ima nekoliko hiljada grla konja. Ma, kažem vam, skoro da je katastrofalno stanje u stočarstvu, a za sada kako mi se čini taj odnos države po ovom pitanju je nikakav.
Kakvo je stanje stoke u našem kraju?
Stanje je više nego loše. Krupne stoke iz godine u godinu je sve manje i manje. Volova odavno već nema, a i krave su na tom putu da istu sudbinu dožive. Prošle godine u mom selu Kukavici bilo je 60 krava, sada je taj broj prepolovljen i ima samo 24 krava. U selu Prilepac, koje je bilo vodeće u brojnosti krava, za poslednjih nekoliko godina, broj je smanjen za 90%.
A kakvo je stanje sa ovčjim fondom?
E, tu se brojnost ovaca povećava, od skoro ništa ka nekim brojkama. U obližnjoj Ladovici tri domaćinstva imaju ukupno 110 ovaca. Ja sam se odlučio da čuvam stado od 50 umatičenih ovaca čuvene nemačke rase vinterberg, koja je na našim prostorima već blizu pola veka.
I šta vi sve dobijate od vašeg stada?
Rasa koju ja čuvam je isključivo mesna ovca, od nje ne uzimamo mleko. Sama ovca je u punom reprodukcionom vremenu 7-8 godina. Jedna dobra umatičena ovca košta između 150 i 200 evra.
Kako ide prodaja jagnjadi?
Sve zavisi od vremena kada se prodaju. Prošle godine bila je dobra cena, iznosila je od 300 do 330 dinara. Ove godine su nastali veliki problemi zbog korone virusa. Nema veselja, nije se slavio u punoj meri Uskrs i drugi praznici. Iz brdskog sela Crvena Jabuka javio mi se čovek koji je imao podosta jaganjadi i prodavao ih je za 200 dinara, što znači da nije ostvario nikakvu zaradu. Ja inače prodajem jagnjad samo preko 30 kilograma, jer 50% je otpad kod jagnjadi. Za sada u ovo vreme pandemije kupuju samo vlasnici kafana za svoje goste. Znači veoma loše su prošli svi oni koji su imali jagnjad za prodaju u prolećne dane kada se, inače, najviše kupuju. Mnogo je onih koji su finansijski stradali zato što nisu mogli da jagnjad prodaju po realnim cenama, već su cene bile minimalne i samo su donosile gubitke svima onima koji su imali veći broj jagnjadi za prodaju.
Koji su uslovi da bi se dobila pomoć države u vidu subvencija?
Mora se imati stado od najmanje 30 ovaca umatičenih i uvedenih u nadležni državni registrator. Nisam dobio subvencije na koje sam imao pravo za prošlu godinu, jer navodno da opština Vlasotince u tom delu slovi kao „razvijeno područje“. Nadam se da će u narednom periodu ipak stići subvencionisana novčana sredstva, a bilo je nagoveštaja da će biti pomoći i zbog aktuelne pandemije. Ali za sada nema ništa u vezi toga, a sumnjam da će nešto i biti. U ovom delu ne treba da konkurišem, jer Ministarstvo poljoprivrede u svojoj bazi podataka ima sve ono što ja posedujem, a tu su i podaci iz veterinarske baze. U tom delu ništa se ne može dobiti, a da nije stvarno stanje, jer svi podaci su dostupni državnim institucijama i nema prevare, što kaže naš narod.smart
Kako se snalazite u obezbeđivanju potrebne hrane?
U tom delu se snalazim kako znam i umem. Kosim trave i senom ih hranim, a žitarice kupujem. Za ispašu ima mnogo prostora, jer mnogo je napuštenih i zapuštenih pašnjaka, livada i utrina i to vrlo blizu moje porodične kuće.
Da li možda planirate povećanje broja ovaca?
Planiram, kako da ne planiram, ali ne previše. Za narednu godinu planiram povećanje za 20% od postojećeg stada, što znači da ću u oborima imati sledeće godine šezdesetak ovaca i to u novom objektu koji sam već počeo da gradim. Nije važno da se samo poveća brojnost, već je još i bitnije da se stvore optimalni uslovi za uzgoj, a to se odnosi pre svega na smeštaj u propisanim oborima za čuvanje ovaca.
Po vama, ima li stočarstvo neku izvesniju budućnost u godinama koje su pred nama?
Stočarstvo u Srbiji trenutno nema budućnost. Eto, pre neki dan u obližnjem selu Ladovici, žale mi se da je cena otkupna mleka smanjena. I gde tu ima budućnost za stočare i stočarstvo u celini. Trenutna cena otkupnog mleka je 26 dinara po jednom litru. A da bi se dobile subvencije mora da se isporuči za tromesečni period 3.000 litara mleka. Najveći broj ljudi sa sela čuva jednu ili dve krave i on nikad ne može da proizvede toliko mleka da bi zavredo pravo na subvencije. To mogu samo veliki i ozbiljni stočari, koji imaju velike farme. Onaj mali poljoprivrednik koji ima jednu kravu nikad, objektivno, ne može steći pravo na subvenciju. I čuvari teladi i junadi su u velikim problemima. Nemaju sigurno tržište za prodaju, a stoka ne pita ima li se para ili nema, već traži da jede. Teško, vreme, bogami teško je vreme pred stočarima. Ako nema ozbiljne pomoći države, ionako mali stočni fond krupne stoke još više će se smanjiti – pesimista je Predrag Mitić, veterinarski tehničar sa dvodecenijskim radom u zaštii stoke, a ujedno i vlasnik stada od 50 ovaca.
U SELU PRILEPCU KRAVE ĆE USKORO NESTATI
Gotovo su frapantni podaci o otuđivanju krava u vlasotinačkoj opštini. Poseban primer je selo Prilepac, koje je godinama unazad imalo najveći broj krava.
Prilepčani su godinama bili vodeći po brojnosti krava, a sad su, na žalost, vodeći u negativnom smislu, jer čuvaju sve manje i manje krava. Pretprošle godine u njihove staje bilo je 110 krava, prošle 2019.godine, skoro tri puta manje, 36 krava, a ove godine ostalo je samo 15 krava. Za ovu priču i za ovo stanje ne treba nikakav komentar – zaključuje Predrag Mitić, veterinrski tehničar, koji ima najbolji uvid u brojno stanje stočnog fonda u vlasotinačkoj opštini
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
