Izvor: JužneVesti.com, 03.Feb.2023, 12:48
“Kad je slnceto bilo pogolemo” - nova knjiga pirotske autorke na lokalnom dijalektu
Kratke priče i novele, ali i deo koji je žanrovski najbliži monodrami, deo su nove knjige Kad je slnceto bilo pogolemo Piroćanke Dobrile Nezić, kojoj je to treće delo napisano na lokalnom dijalektu.
Knjiga je izašla u izdanju Narodne biblioteke Pirot i komponovana je, uslovno rečeno, iz dve zasebne narativne celine.
Prvu celinu čine kratke priče i novele, raznorodne po obliku i narativnoj tehnici. Novo izdanje pirotske Biblioteke; foto; Narodna biblioteka >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << Pirot
Bilo da progovara o ozbiljnoj društvenoj patologiji kakva je krađa beba u porodilištu (Po očiti bi ga poznala) ili o sudbini majke koja je izgubila sinove u ratu (Baba Tala); bilo da je reč o ženi koja mora da se nosi sa svojim bolom jer nema poroda (Sudbino, zašto mene nagazi) ili pak o onim ženama koje dolaze u sukob sa okoštalim normama ruralne sredine istrajno se boreći za istinsku ljubav (Rodi me majćo, srećnu, pa me…, Teka če i naprajimo), autorka to čini bez patetike i paralelno sa zanimljivom fabulom, slika složena osećanja, intimne ispovesti i delikatna društvena stanja - kažu u Biblioteci.
Objašnjavaju i da jezik kojim se služi autorka, upotrebom idioma, arhaizama, lokalizama, objedinjuje svu ekspresivnost i pitoresknost, sentencioznost i eliptičnost dijalekatskog izraza.
Ova knjiga nije, ili nije samo apoteoza rodnom selu Barje Čiflik, niti Pirotu, u kome je provela radni vek. Napisana u jednom mirnom i toplom narativnom stilu, obuhvatajući široki spektar ljudskih sudbina i poruka, ona ipak prevazilazi granice lokalnog i poprima univerzalniji karakter, pa svakako predstavlja još jedno vredno delo na lokalnoj književnoj sceni - kažu u Narodnoj biblioteci Pirot.
U drugom delu knjige, koji je žanrovski najpribližniji monodrami, glavni protagonista je deda Stojan Čivličći, koji je odavno prošao desetu deceniju i sprema se da oženi svog praunuka, a autorka opisuje svadbu dvoje mladih, pre svega generacijski jaz, odnos mlađih prema starijima, ali i vrednosti jednog vremena u kontekstu sadašnjih okolnosti.
