Izvor: KMnovine.com, 05.Dec.2014, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok - uozbiljimo se
Srbijanska vlast treba da pita Vašington zašto sprečava Evropu da vodi samostalnu politiku prema Rusiji, gurajući i nas u neonacistički NATO koji se sprema u križarski pohod protiv najveće pravoslavne zemlje na svetu.
...
UKRATKO
1.Kome je smetao Južni tok?
- Vašingtonu.
2. Zašto?
- Da bi sprečio dodatni uticaj Rusije u Evropi.
3. Ko je bio glavna prepreka za Južni tok?
- Bugarska. >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
4.Pod čijim pritiskom?
- Pod pritsikom Brisela, to jest Evropske Unije, to jest Nemačke, koja je najsnažnija u EU.
5. Zašto bi Nemačkoj smetalo dodatno obezbeđenje Evrope ruskim gasom?
-Zato što Nemačka nije samostalna, nego je pod američkom okupacijom, pa ne sme da vodi sebi korisnu politiku, što se vidi povodom rata na Ukrajini.
6. Šta je Rusija učinila?
- Učinila je ono što je morala, obezbeđujući pouzdanu trasu za gas prema Turskoj, koja je, iz svojih interesa, okrenula leđa Vašingtonu, što je maštao o svom gasovodu „Nabuko“, ali mu se plan izjalovio. Odluka Putina i Gasproma je posledica ruskih priprema za veliki rat vašingtonsko – briselske Imperije protiv Moskve. Ratne pripreme za Ruse podrazumevaju prekidanje svih nepouzdanih i lako ugrozivih „partnerestava“ u Evropi i svetu.
6. Da li Srbija treba da optužuje Rusiju za „izdaju“?
- Ne. Srbijanska vlast treba da pita Vašington zašto sprečava Evropu da vodi samostalnu politiku prema Rusiji, gurajući i nas u neonacistički NATO koji se sprema u križarski pohod protiv najveće pravoslavne zemlje na svetu.
7. Menja li se odnos Rusije prema Srbiji?
- Srbija je i dalje najpovlašćenija od svih evropskih zemalja kad su ekonomske veze s Moskvom u pitanju; Rusija i dalje pruža podršku Srbiji u odbrani Kosova i Metohije; Rusija ne odmaže, nego pomaže kako i koliko može.
8. Šta mi da radimo?
-Naravno, ne smemo da zaboravimo – mi smo u situaciji sličnoj onoj u kojoj smo bili 1813. i 1814, kada je Rusija morala da se povuče sa Balkana zbog Napoleonovog pohoda, i kada su Turci ponovo okupirali Srbiju. Međutim, 1814. izbila je Hadži Prodanova buna, a 1815. Drugi srbski ustanak. To jest, kao i pod Karađorđem 1804, Srbija nije čekala Rusiju da se bori za svoju slobodu: borila se sama, kako je znala i umela, a Rusija je kasnije priskakala u pomoć. To je najveća pouka za danas.
UZDANjE U NEMAČKU
U analitici ponekad nije loše misliti „prostonarodno“, to jest u skladu sa zdravim razumom; recimo, potpisnik ovih redova je, još 11. jula 2014. u „Pečatu“, kada se ovde fantaziralo o osovini Moskva – Berlin – Pariz (neki još fantaziraju, „zarad opsenjivanja prostote“) objavio tekst „Kancelar akt ili Ko zaista vlada Nemačkom“, u kome piše: „Prošle su godine od kada je bivši general nemačke vojne kontraobaveštajne službe, Gerd Helmut Komoza, kod jednog malog austrijskog izdavača objavio knjigu „Nemačka karta“. U knjizi (koju niko u njegovoj otadžbini nije smeo da objavi) nalazi se sledeća tvrdnja: “Tajni međudržavni ugovor potpisan 21. maja 1949. od strane BND-a dobio je pečat „strogo poverljivo“. U njemu su navedena osnovna ograničenja koja su pobednici nametnuli suverenititu Savezne republike Nemačke do 2099, o čemu sada malo ko zna. Uz to, u dokumentu su zapisana i ograničenja koja se tiču novina i sredstava masovnog informisanja, koja deluju do 2099. Tajkođe, zlatne rezerve SR Nemačke saveznici drže kod sebe kao svojevrsni zalog“.
Ovaj tajni ugovor o okupaciji naziva se „Kancelar akt“, i svaki predsednik Nemačke mora da ga potpiše pre nego što preuzme vlast./…/
U „Di Cajtu“ pojavio se 14. maja 2009. intervju sa Egonom Barom, uticajnim savetnikom Vilija Branta i uglednim političkim delatnikom. Jednom prilikom, kada se Brant tek ustoličio, Bar je došao da predsedniku Zapadne Nemačke donese skicu pozivnog pisma sovjetskom državniku Kosiginu, s kojim je Brant želeo da se sretne. Međutim,predsednik je Baru, u stanju izvesne rastrojenosti, ispričao kako mu je jedan visoki nemački činovnik doneo na potpis pisma trojici ambasadora – američkom, britanskom i francuskom, u kome je morao da potvrdi svoju privrženost savezničkom ultimatumu ( „Kancelar aktu“ ) iz 1949. Brant je bio ogorčen tim poniženjem, ali mu je donosilac „vazalnih“ pisama rekao da su ih, pre njega, potpisali Konrad Adenauer, Ludvig Erhard, i Kurt Georg Gizniger, prethodni predsednici SR Nemačke. Tada je i Vili Brant popustio.Sam Brant je, javno, svedočio da je Osnovni zakon 1949. Nemačkoj bio nametnut od strane američkih okupatora“.
Zato Nemačka sledi SAD u rusofobnoj politici, koja šteti nemačkim interesima. Rusija je to sad videla, i naučila; mislili su da će Berlin moći da samostalno odlučuje, ali su se, naravno, prevarili. To bi bila pouka i za vlasti u Beogradu.
O BUGARSKOJ „REALNOJ POLITICI“
A kada je ruski analitičar Pravosudov objavio svoj tekst, u kome je optužio Srbe da okreću leđa Rusima, zabeležio sam ( ne sumnjajući u to da će vlasti Srbije, pod pritiskom Vašington – Brisel, možda okrenuti leđa Rusiji, da bi išli evrounijatskim putem bez povratka ):“A mi osećamo i mislimo da smo braća Rusima, a ne pragmatični korisnici njihovog pokroviteljstva kad treba, i oni koji im okreću leđa kad im, zbog spoljašnjih okolnosti, ne odgovara takvo savezništvo.
Ima nekih drugih koji rade drugačije od Srba– kliču Rusiji kad je moćna, a okreću joj leđa kad im ne treba. Ima takvih, brate Pravosudove. A njih je Rusija i u 19. i u 20. veku volela i tetošila, mada su joj stalno zabijali nož u leđa. Koji su ti i takvi? Evo šta piše mitropolit Venijamin (Fedčenkov) u svojim sećanjima na belu armiju i generala Vrangela na Krimu: “Kao što je poznato, Bugari su i tada bili s Nemcima. Jednom sam u prodavnici sreo Bugarina oficira i rekao mu sa otvorenim prekorom:
- Kako to vi, braća Sloveni, koje je Rusija oslobodila svojom krvlju od turskog jarma, sad vojujete protiv nas?
- Mi smo – sasvim bestidno mi je na bugarskom odgovorio punački oficir – realni političari.
To jest – gde mi je korisno, tamo i služim. Zgadilo mi se u duši od takve bezdušnosti i okorelosti“ (I. A. Iljin, A.I.Kuprin, mitropolit Venijamin:Vrangel, Bernar, Stari Banovci, Dunav, Beograd,2013,str.66)“
Autor: Vladimir Dimitrijević
Ostatak ovog teksta
pročitajte na sajtu: Borba za veru
Pripremile:KM Novine
Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com
