Izvor: KMnovine.com, 04.Jan.2021, 20:29
Još jedan mural posvećen heroju sa Košara
Još jedan mural posvećen heroju sa Košara Već sa početkom godine, ničim izazvan, nastao je još jedan mural posvećen jednom od junaka sa Košara. Ovaj put u Vrbasu.
Dok su mnogi bezrazložno lsavili "drugo veče Nove godine", 2. januara je na zgradi "Kula 1", kod hotela "Bačka" u ovom gradu. Mural je posvećen Draganu Grubiću (1978 2004) iz ovog grada.
Mural koji je nastao u vreme kada se uglavnom teži provodu, čvrst je dokaz da u srpskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << omladini snažno živi duh rodoljublja i poštovanje za one koji su stajali na braniku otadžbine, naročito u poslednjem ratu. To daje nadu da pritisak kome su mladi izloženi, ne može da slomi pravdoljubivi i ponosit duh ovog naroda.
Foto: FB stranica Vrbas iz drugog ugla
O Draganu Grubiću
O ovom čoveku bi se moglo svašta napisati, na našem sajtu već ima par tekstova gde se spominje, gde vodi svoje klasiće kao pravi vođa - što i jeste bio. Sada izdvajamo samo neke stvari o njemu.
Dragan je bio pripadnik elitnog 53. graničnog bataljona. Obukao je uniformu juna 1998. godine, a od avgusta pa sve do 16. juna 1999. godine, bio je tamo gde je bilo najteže, na Košarama. Na samoj granici sa Albanijom- priča Jugoslav.
Njihov zajednički drug i saborac Dragan Vučković dodaje da su njihovu jedinicu nazvali „Gromovi”. Draganovo šifrovano ime bilo je „Grom 1”
Na samom početku rata mećusobno smo položili zavet da nećemo pucati na decu, civile, da nećemo krasti... Da ćemo se i u ratu ponašati kao pravi pravoslavci, časno i pošteno, u duhu svetosavlja - kaže Dragan.
Kada se rat završio i država zaboravila na svoje ratnike, baš kao u pripovetki Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti”, Dragan Grubić je ponovo okupio svoje „Gromove” i osnovao humanitarnu udruženje „Branioci otadžbine”. Ova organizacija se na početku isključivo bavila prikupljanjem pomoći za ranjene i porodice poginulih vojnika. Grubi je bio predsednik upravnog odbora i momak koji je sav teret preuzeo na sebe, čak je podigao kredit u Karneksu (u kome je radio) kako bi ostvario ciljeve. Tadašnja situacija u zemlji (hapšenje generala vojske i policije po nalogu haškog tribunala) zahtevala je da i mi borci dignemo glas protiv sramnih optužnica. „Branioci Otadžbine” su tako organizovali mitinge podrške našim generalima širom zemlje, Grubi je uspeo da se pojavi na svakom okupljanju, dok su ostali kalkulisali sa obavezama, posao, porodica itd. U toku martovskog pogroma 2004. godine imao je ideju da ljude koji su protestvovali u Beogradu i ostalim većim gradovima Srbije, povede na Kosmet. U tome ga je sprečila vlada Vojislava Koštunice, bio je uhapšen i proveo je 3 dana u zatvoru. Ceo svoj život posle vojske podredio je „Braniocima Otadžbine”, dok smo mi ostali tražili poslove, ženili se, nastavljali da guramo kroz život, a on je sve to zapostavio u želji da pomogne ranjenoj braći i porodicama poginulih. Poginuo je na jednom od zadataka organizacije, ubrzo nakon pogroma 24.03.2004. kad je zajedno sa svojim saborcima Dražić Ivanom i Zorić Jugoslavom bio u Kruševcu na obeležavanju godišnjice NATO agresije. U povratku na auto-putu, vozilo koje se kretalo suprotnim pravcem udarilo je u bankinu. Jugoslav je zaustavio auto, a Grubi prvi istrčao u pomoć vozaču, međutim, dok je prelazio auto-put na njega je naletelo drugo vozilo i usmrtilo ga na licu mesta. Sahranjen je na gradskom groblju u Vrbasu. Među nekoliko hiljada rođaka i prijatelja, Dragana Grubića je na večni počinak ispratio gotovo kompletan ratni štab Prištinskog korpusa na čelu sa general-pukovnikom Vladimirom Lazarevićem. Došli su generali i pukovnici da poslednji put pozdrave svog Groma.
Sin jedinac, Dragan Grubić je iza sebe ostavio majku Milevu i oca Milovana. Sa osamnaest godina je ušao u rat, u dvadesetčetvrtoj je kao vojni veteran stao u odbranu svojih ranjenih i poginulih saboraca. U dvadest šestoj godini je izgubio život tako što je pokušao da spase tuđi...
Izdvajamo govor Grubijevog saborca:
,,Majka Lelo, časni Oci, gospodo oficiri, braćo i sestre pomaže Bog. Večeras smo mi vojnici sa karaule ,,Košare’’ u gradu koji nam je svima u srcu, u rodnom gradu Dragana Grubića, Groma I. Po promisu Božijem, Dragan Grubić je rođen 13. juna 1978. godine u Vrbasu. Sugrađanin je bio mnogima od Vas i nadam se da ćete vremenom shvatiti koga ste imali u svom okruženju. Bio je radnik ,,Karneksa’’, živeo je kao i svi mladi ljudi ovoga grada. Što bi se reklo prosečan građanin ove države, ali Dragan Grubić je bio nešto više, nešto što se meri samo onim što je nosio u sebi. Bio je veliki hrišćanin, humanista, rodoljub, branioc otadžbine, osnivač i predsednik Nevladine organizacije ,,Branioci otadžbine’’. Zajedno smo to shvatili na karuli ,,Košare’’, onda kada je život značio malo u odnosu na opstanak svog naroda, svoje vere i svoje kulture, a Vi ste, kao njegovi sugrađani imali tu čast da ga gledate kako odrasta i stasava, novi srpski Obilić.
Kada su albanski teroristi i belosvetski plaćenici napali srpsku zemlju, dečačko srce je preraslo u srce junaka čiji smo primer mi sledili. Bio je među prvima kada se išlo u šume, na rejon, prvi je bio pri osnivanju odreda Gromova, prvi je bio za veru i Srpstvo, kada su se nosila tela saboraca i tu je bio na čelu, noseći ljude kilometrima, da bi majke imale šta da sahrane. Sve bude i prođe, pa i rat. Vratio se u rodni Vrbas, svojoj dragoj majci Leli u zagrljaj. Vratila se njena zvezda, njena snaga, smisao života i postojanja. Gledajući majku Lelu, sada znamo odakle njemu tolika vera i hrabrost. Već sam jednom rekao da smo u ratu svi mi bili borci, to je činjenica, ali Draganova veličina je u njegovoj borbi i u miru. Videvši svoje saborce, invalide rata zaboravljene od svih, okupio je svoju braću po oružju i osnovao nevladinu organizaciju ,,Branioci otadžbine’’. Borio se da svojoj ranjenoj braći obezbedi lečenje i pomoć, borio se za svoje ratne komandante i za pravdu, jer je voleo ovu zemlju više i od sebe samog. U toj borbi mi smo pokušavali da ga pratimo. Dragan je učestvovao u svakoj akciji, a mi smo kalkulisali sa obavezama, sa poslom, ženili se i stvarali porodice, Dragan nažalost, nije stigao to da uradi. Iz Vrbasa smo i krenuli u prvu zvaničnu akciju Organizacije u Manastir Ostrog, gde smo dobili blagoslov za dalji rad. Šta je ideal mladog čoveka i Srbina? On je to video u pravoslavlju. Hvala Bogu imao je svoju braću uz sebe. I služio je, prvi među prvima, kao primer upornosti i požrtvovanja. Činilo se da je na više mesta odjednom, kao da je to lako i prosto.
A jeste!
Srbinu i pravoslavcu, stići na dogovor, srediti gde je potrebno, pomoći gde se može... Uvek je nalazio način i sredstvo. To ga je i odvelo, poginuo je na jednom od zadataka Organizacije 24. marta 2004. godine, na godišnjicu početka agresije. Poginuo je onako kako je i živeo, pomažući drugom. Tiho, polako i sporo, a opet brzo i surovo. Na putu gde je drugi auto doživeo nesreću video je samo pomoć onome kome je potrebna. Izleteo je na auto put ne mareći za sebe, hrabro spašava jedan život, a gubi svoj. Mi koji smo ga znali, svesni smo koliko je tu ljubavi i požrtvovanja bilo potrebno da bi za svoj kratak život učinio toliko dobrih dela, dela koja su ga odvela u legendu. Siguran sam da se svi mi koji smo ga znali često zapitamo da li bi sve bilo ovako da je Dragan živ?
Bio je momak snažne volje i jakog duha, momak koji je mogao dosta toga da promeni. Mi smo vojnici topovsko meso i ne pitamo se u odluke političara. Iako su isti ti političari kroz istoriju znali svojim potpisima da ponište našu borbu u rovu, nadam se da ovog puta neće biti tako i da će građani i političari grada Vrbasa prepoznati bol majke Mileve i uvažiti trud i rad svih Draganovih prijatelja, nadam se da će se ovaj grad večno sećati Dragana Grubića kao hrabrog mladog vojnika, humaniste i da će jedna ulica u Vrbasu nositi njegovo ime. Veliki ljudi umiru za Boga i uz Boga, a Dragan Grubić je u Boga verovao. Njemu u slavu je i poginuo kao žrtva i kao heroj. Onima koji žive i onima kojih nema.”
Slava paloj braći!
Za krst časni i slobodu zlatnu.
Izvor: "Čojstvo.rs"
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
PROČITAJTE JOŠ: Spisak svih poginulih junaka sa Košara - KM Novineheroji su svi koji su te godine dali živote za Srbiju. A zašto se onda Košare posebno spominju? Karaula Košare bila je najteža tačka za odbranu Kosova i Metohije od prodora Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). A na nju su poslati mladići koji su te godine služili redovan vojni rok.
PROČITAJTE JOŠ: Zoran Vlašković: U četiri grada Srbije - Kosovskoj Mitrovici, Beogradu, Nišu i Negotinu, murali u čast herojima sa Košara - KM NovinePoginuli vojnici na karauli Košare, na srpskoalbanskoj granici u 78 dnevnom NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, i godinu dana ranije, još uvek nemaju zajednički spomenik, koji zaslužuju poodavno. Murali priznanje od naroda i saboraca Ipak, pojedini gradovi se herojima sa Košara odužuju davanjem ulica u nekim opštinama ali, ono što je posebno zaslužno, heroji sa Košara su dobili murale u Kosovskoj Mitrovici, Beogradu, Negotinu i Nišu.
PROČITAJTE JOŠ: Heroji sa Košara pitali "ko nas menja?" - KM NovineKada se sutra na istoku zažuti sunce, biće to samo početak jednog devetog aprila, dana koji će mamiti na izlet, na šetnju, neobavezne razgovore u ispunjenim letnjim baštama... Proleće širi dobro raspoloženje, a ipak, neka će usta sutra zanemeti, neke će misli pritisnuti uspomene, neka će srca zadrhtati.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2021 :: Hvala na interesovanju
