Izvor: JUGpress.com, 17.Dec.2025, 09:43

Irić: Otvoreno pismo Koordinacionom telu za jug Srbije

VRANJE

Novinarstvom se profesionalno bavim od 1. jula 1974. godine.

Danas, posle više od 50 godina rada u pisanim i elektronskim medijima i

objavljenih nekoliko hiljada naslova, teška srca, prvi put pišem i potpisujem

jedno otvoreno pismo.

Ponavljam – prvi put!

Zašto? Iz KOO tele – institucije kojoj se obraćam, naterali su me da pred očima

javnosti, prvi put kažem ono što nikada nisam i ne bih uradio i pored >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << materijalnih

dokaza koje posedujem.

Zašto baš otvoreno pismo? U utorak, ovaj poslednji (16. decembra), u Bujanovcu

je održana svečanost povodom 25. godina od formiranja Koordinacionog tela za

opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Na svečanosti je bilo preko 150 zvanica: najviši funkcioneri KOO tela od

njegovog formiranja, današnji aktuelni zvaničnici ovog tela Vlade Srbije, sve

lokalne javne ličnosti i brojne novinarske ekipe.

Ja nisam bio pozvan na ovu godišnjicu, jer je po nečijem naređenju, neki činovnik

Službe KOO tela, u medija listi – precrtao moje ime.

Mislim da su „razlozi“ ovakvog čina jako zanimljivi, pa zato želim da ih

pobrojim i stavim na uvid javnosti.

Od 1988. godine i početka rata na Kosovu, potom brojnih incidenata u Bujanovcu

i Preševu, pa oružanog sukoba koji je okončan 31. maja 2001. godine, i brojnih

incidenata u Kopnenoj zoni bezbednosti, koji su trajali do kraja 2004. godine:

Radio sam za sledeće medije: FoNet, Radio B92, list Kurir, ANEM, Radio

Slobodnu Evropu, Frans pres, Rojters i Asošijeted pres.Za tih sedam godina (početak 1988. – kraj 2004) objavio sam oko 3.000

naslova u pisanim i elektronskim medijima.Za sedam meseci oružanog sukoba (novembar 2000 – kraj maja 2001)

objavio sam preko 600 izveštaja, od kojih su polovina bili tonski.Za taj period posedujem i danas materijalne dokaze – dnevnike honorara za

svaki medij posebno.Jedini sam srpski novinar koji je dva puta samovoljno boravio u Kopnenoj

zoni bezbednosti, koju su pod svojom komandom držali naoružani Albanci,

i otuda doneo aktuelne informacije.S predsednikom, rukovodstvom i službom KOO tela, sve vreme sam imao

više nego dobru saradnju.Od 19. decembra i otvaranja Press centra Vlade Srbije u Bujanovcu, pa do

sredine 2001. godine, skoro da sam bio inventar te institucije.Juna 2001. godine, za moj angažman tokom sukoba na jugu Srbije, dobio

sam Nagradu „Stanislav Marinković“ lista Danas – najviše priznanje u

srpskom novinarstvu.U izdanju Novina „Vranjske“ 2006. godine, objavio sam knjigu „Jug Srbije

posle 200 ratnih dana“, čija je tema vraćanje mira na prostore

dojučerašnjeg sukoba.Poto sam, od jula 2021. do jula 2022. godine, u dva vranjska, jednom

bujanovačkom (na albanskom jeziku) i jednom iz Niša, objavio feljton u 60

nastavaka pod zajedničkim nazivom „Jedna srpsko-albanska priča“.Napokon, sada vršim poslednje pripreme da ovaj feljton pretvorim u knjigu

koja će biti štampana krajem maja sledeće godine, na 25-u godišnjicu mira

na jugu Srbije. Usput – ponudiću KOO telu da bude njen izdavač.

Zašto sve ovo, ovako taksativno i dokumentovano, priznajem – čak i malo

narcisoidno?

Vandali ove ujdurme naneli su mi bol, jer su mi uskratili mogućnost da se, posle

toliko godina, vidim s brojnim akterima iz vremena krize na jugu Srbije.

Šta god da je razlog ovakvom postupku: opšta načela aktuelne vlasti, politički

revanšizam, zle namere, nečija sujeta, neupućenost, neznanje…zlobnici su

ostvarili svoj prljavi cilj koji se ne može i ne sme oprostiti.

A ovo otvoreno pismo je moja profesionalna obaveza i izvinjenje javnosti zašto

ovoga puta nisam išao u susret jednoj informaciji od javnog interesa.

Radoman IrićI ovo Vam može biti interesantno

Nastavak na JUGpress.com...