Izvor: KMnovine.com, 13.Jan.2016, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inteligentni Sektaš Miroljub Petrović, jedan od preteča Antihrista u današnjoj Srbiji (!?)
„Koji se opijaju u noći se opijaju“… „I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignugi djecu Avraamu. A već i sjekira kod korijena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca.“- opominjao je Gospod.
Miroljub Petrović
(Kasnije pridodata uvodna napomena: Pošto je ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << tekst pisan bez posebne prethodne pripreme, moram dodati i to da se uz ime Miroljuba Petrovića prilepila i jedna nova sekta, da li sa njegovim rukovođenjem ili ne – ne znam. To je sekta Jevreja koji sami sebe nazivaju „Istinsko Pravoslavlje“. Navodno su to neki Jevreji koji su priznali Hristosa za mesiju, „SAMO“ ne priznaju Crkvu, ne priznaju Svetitelje… Već boluju od jevrejske „plemeno izabrane“ gordosti, gde kažu da su „samo Apostoli bili u pravu jer su bili jevrejskog roda, a Svetitelji pozniji nisu jer nisu bili jevrejskog roda“. Ti zaluđenici, misle da se „vrate“ u apostolska vremena pa da krenu ispočetka kako oni misle da treba – kao i svaka sekta, i sa njima nema svrhe raspravljati se jer ne obrađaju pažnju na argumente već su u stanju samo ponavljati svoje zablude u nedogled, kao da pričaju sami sa sobom. Kažem ne znam da li je njih Miroljub osnovao, ali svima njima on je temelj postojanja i „apologije“ njihove verske maštarije.
Uvodni prilog Istinoljublja (piše monah-nemonah Antonije)
Pre nego što vas uputimo na članke sajta Borba za Veru o početcima raskrinkavanja veoma opasne medijske pojave zvane Miroljub Petrović, da se zahvalimo svima koji su pokrenuli ovu važnu temu o osobi koja ni časa ne miruje gledajući na svaki način pridobiti sebi i svome zloverju koju dušu više, naročito preko interneta. Kažemo – raskrinkavanja pojave, a sve radi zaustavljanja daljeg širenja prepredeno skrivene zle nauke i dalje pogibije duša slušalaca, a bez ikakve zlonamernosti prema zabludelom Božijem stvorenju Miroljubu, kome želimo sve najbolje – a to je smirenje pre Istinom koja je Bogom Otkrivena i sačuvana jedino u Pravoslavnoj Crkvi Svetitelja Božijih …
Mnogo puta hteo sam prokomentarisati raznorazne, vešto zamaskirane, jeresi i opasna učenja koja je Miroljub prefinjeno gledao podmetati svojim slušaocima, a zbog koji su ga mnogi lakoverni smatrali „pravoslavnim – antiglobalistom“, uostalom kao i onog masona Dejana Lučića. A stvar je naročito opasna, radi se o dve najinteligentnije preteče Antihrista u današnjoj Srbiji. Svetitelji su rekli: Đavo je inteligentan ali nije smiren i mrzi na dobro i voli samo sebe… a sve ove karakteristike dobar glumac može zadržati savršeno skrivenim od očiju javnosti – u sebi, a pritom ih i lukavo dozirati i pridobijati sebi sledbenike. Jer svaki koji smireno i pravoslavno istinoljubivo ne veruje u Boga, taj veruje u sebe i želi nešto od zemaljskih uteha , počasti i vlasti za sebe. No, ostavimo Lučića – njemu je dovoljna i samo činjenica da je bio UDBAŠ i da je sada JEVREO-MASON pa da bude obeležen pred pravoslavnim stadom kao lopov i razbojnik (iako je pročitao neke pravoslavne pouke i proroštva, pa pokušava da ih podmetne kao deo sopstvenog sveznanja i inteligencije).
Međutim, sa Miroljubom je stvar zakukuljenija, jer je ovaj dublje zašao u versku Literaturu i prefinjenije dela u istom, Lučićevom smeru. Na osnovu samo par Miroljubovih predavanja koja sam se naterao odslušati – zaprepastio sam se od tanane lukavosti i umešnosti koja krivoverjem opija slušaoca – naravno, ukoliko je on imalo pravoslavno neutvrđen. Ne zalazeći u more njegovih detalja i retoričkih bravura nemajući vremena a ni posebne želje da analiziram kompletno učenje i podmetanja Miroljubova – strah od odgovornosti me jedini tera da opomenem na opasnu duhovnu prevaru koju sam, hvala Bogu, uočio samo na osnovu par pregleda snimaka pomenutog autora. Zapažanje, na osnovu Duha i Učenja Svetitelja Crkve Božije – Pravoslavne mi je sledeći: Miroljub Petrović je najumesniji preteča Antihrista u savremenoj srbskoj istoriji, preteča – tj. onaj koji priprema duše za dolazak nečastivog, pritvorno dobrog, Bogootpadnika koji treba na kratko da postane vlastodržac, ujedinjenog u grehu čovečanstva.
Miroljub se, očigledno, nije prvo utvrdio u Svetom Pravoslavlju i učenjima Svetitelja naših, pa je potom – naseo na ekumenističku priču – „da su i katolici crkva hrišćanska“, e onda je spoznao sav amoral i nepravdu među sveštenstvom rimo-katoličkim – i potom u sebi pljunuo na sve crkveno – sa prljavom vodom prosipajući i bebu, sa prljavim katolicizmom izbacujući iz sebe i Sveto Pravoslavlje i sve više preferirajući umišljenu „izabranost“ Jevreja.
Ovo se lako može uočiti u kratkim momentima, kada Miroljuba zanese sopsveno-sveznajuća propaganda i kada izbaci ljuti jed prema Crkvi… To je jasno i nedvosmisleno učinio nekoliko puta u nekim emisijama radio Svetigore – gde su mu naivni sveštenici i naivni mitropolit bili podarili vreme da priča o svojim inteligentnim ali nesvetim tumačenjima svakog dela Biblije… ne u Duhu Svetom kojim dišu jednodušno Anđeli i Pravednici- nego uz pomoć onih drugih, prividno „dobrih“ duhova – koji, čim ih ne gledaš, škrguću zubima na sve što je Božije. Da ne pričamo o drugim nepravoslavnim dušepogubnim Miroljubovim učenjima kao što je „smrtnost duše“, obrezivanje i drugo… Miroljub je otišao i korak dalje, njega je opilo i učenje Hristoubica Jevreja koji su raspeli Gospoda Hristosa, Jedninog našeg Spasitelja, i on u svemu pokušava podmetnuti tumačenje da je ta jevrejska Hristo-otpadnička sekta i dalje „bogoizabran narod“ ispravne vere… kao po formi „sudbine“ u koju veruju ograničeni neznabošci muslimani, jednom određeni – večito određeni (kao da su slovesni ljudi roboti pa ne odgovaraju za svoje grehe – već je samo bitan telesni pedigre, kao kod pasa)… Prikriveno je preuzeo mnoga jevrejska učenja i stavove… Zaboravljajući pouke Svetitelja Pravoslavnih – Da se ne udubljuje u Stari Zavet niko ko se pre toga u duši, re i delu nije dobro utvrdio u Novom Zavetu Gospoda Hristosa! Jer, šta biva sa onim ko zanemaruje Sunce a više pažnje obraća na svetiljke, neće li po mraku tumarati i u jamu pasti… „Koji se opijaju u noći se opijaju“… „I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignugi djecu Avraamu. A već i sjekira kod korijena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca.“- opominjao je Gospod Jevreje pre otpada i Raspeća da su deca Avraamova samo oni koji su to po duhu, koji čine dela Avraamova. Avraam bi dao na žrtvu Bogu i sina svoga, a bogoborni deo tadašnjih Jevreja(onih koji nisu primili pravoslavlje i priklonili se Sinu Božijem) želi da ubija Sina Božijega, Mesiju koji im je od svih proroka vekovima nagoveštavan. Zbog čega to (?)… Iz zavisti, mržnji prema dobru, gordom sveznanju, odbacivanju saznanja o svojoj grešnosti i neophodnosti smirenog pokajanja, i umišljenoj „nepromenjivoj predodređenosti“. Nisu deca Avraamova oni koji su to samo po telu, već oni koji su po duhu, poslušna deca koja žive po smirenom uzoru Avraamovu. Smireni, pak, deo Jevreja je primio Spasitelja Hristosa, a gordi deo Jevreja je nastavio širiti svoju zlu nauku i busajući se svojim krvnim pedigreom na kraju će, preko svojih masona, na vlast nad čovečanstvom i dovesti savršenog otpadnika od Boga, Antihrista koji će se bogom proglasiti i koji će biti plod greha ljudskog… Jer ne tražiše i ne voleše Istinu, pa se dopusti sila obmane da se ne spasu … Kao i kod Srba danas, jednima je najpreča Prava Vera Božija a mnogima puko, gordo, plemensko srbovanje. Hronološki, dakle, Miroljub se, prvo nije utvrdio u Pravoslavlju, potom, naseo je i na lukavu ekumenističku priču koju danas i mnogi sveštenici podmeću narodu – da su, navodno, i „rimokatolici deo crkve“, potom se susreo sa sablaznim delima rimokatolika, i na kraju krenuo širokim protestantskim putem sve dalje od rodnog Pravoslavlja… i to nastojavajući da Jevreje, Hristoubice, predstavi kao narod i dalje izabrani koji će spasiti svet… A kako znamo da će Jevreji-Hristoubice i njihovi masoni na kraju i dovesti svog Antihrista na vlast nad posrnulim čovečanstvom, jasno je o kako se dušepogubnom učenju radi.
Elem, ne može se sa jeretikom(tj. nepravoslavnim) boriti protiv globalista, ne može se bez pogubne štete pravoslavnome koji bi da se „bratski“ ujedinjenom katolicima boriti protiv muslimana, ne može se bez štete uzimati ponešto iz ispravnih stavova Miroljubovih – zanemarujući inteligentne zamke krivoverja, ne može se jednom strašću boriti protiv druge, ne može se sa manjim zlom boriti protiv većeg zla, ne mogu se jeretičke knjige čitati a ostati savršeno nepovređen… Ovo mogu jedino Svetitelji koji su dostigli savršenstvo u čistoti i smirenju i dobili savršeno rasuđivanje između dobra i zla… ONI mogu, a za nas važi ono iz Crkvenih Zapovesti: Jeretičke knjige ne čitati! Ko ne poštuje zapovest Crkve Svetitelja koji su krv i znoj prolili da bi se savršeno približili Gospodu Hristosu i stekli Njegovo Bogopoznanje, pokazuje se gordim i umišljeno sveznajućim demono-posednutim jadnikom koji ima patološku želju da još koga sobom zarazi, sebi usliči, sobom ošteti, sobom uravnja.
Svaki pravednik, Svetitelj, osluškuje od Boga i Crkve Svetitelja sve, i učenje, i delanje, i vreme kad da dela i kome da dela… To je Sveti strah Božiji, strah da ne pogrešimo, da ne otpadnemo od Pravoslavne Istine, da ne sablaznimo bližnje, strah da pravilno shvatimo i ispunimo Učenje Duha Svetoga – Istinu Crkve Božije. Ne varajte se, to što neko samo izjavi da je Pravoslavan i da poštuje Svetitelje (to radi i svaka ovdašnja gatara) – to on u svakoj reči i delu treba da pokaže… a da svakoga procene i prokljuve to ne mogu svi vernici Crkve. Zato je bila i obaveza da se skrene pažnja na ovu ultra-misionarsku pogubnu pojavu učenja Miroljuba Petrovića.
I da nije drugoga, čim mnogo poučavaš a nemaš unutrašnji podvig neprestane borbe sa sopstvenim strastima – lako ćeš pomisliti da „mnogo znaš“ – i od tada ćeš postati lukava igračka demona za zaluđivanje i bogootpadništvo mnoštva ljudi koji te slušaju. Svaki pravednik gleda sebe da okaje, popravi izmoli oproštaj od pronađenog Istinitog Boga i bližnjih, jer zna da će mu to biti prvi odgovor koji treba dati pred Sudijom Strašnim Hristosom… gleda da zavoli Boga i bližnje i da se moli za dobro sviju, zatim da brani Istinu jedino spasavajuće vere Pravoslavne kada je neko, svesno ili ne, urušava… Ali kad treba nešto da poučava, što je poseban dar, on u strahu Božijem gleda i prati Volju Božiju na njemu, čeka priziv Božiji na to veliko delo dato od Boga samo retkima, dato Blagodaću kao Dar od Boga, dato Blagodaću kao i svaka druga vrlina, i to- samo onima koji je istinski i smireno žele i od Boga traže. Šta reći, kada reći, kome reći, koliko puta reći… U strahu Božijem neprestanom… Svaki pravednik se ne uzda u sebe već u Gospoda, zato je Gospod Hristos i napomenuo osnovnu razliku koju simboliše i onaj gordi, umišljeno učeni, zloverni sektaš i laži-učitelj: „Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe“… (Matej, 23, 15.)
Nadamo se da Miroljub nesvesno širi svoja učenja i da ima nade da će u sujetnu maštu razleteli nesmireni svoj um – podjarmiti Istini Božijoj, Učenju Crkve, Učenju Svetitelja, onom Otkrivenju Božijem koje je Sam On poslao ljudima radi spasenja i ostavio sačuvanim jedino u Jedinoj Crkvi Hristovoj, Crkvi Pravoslavnoj, a Crkva Božija je Njime blagoslovena Blagodaću Duha Svetoga samo zato što čuva Istinu Njegovu i Zapovesti Njegove želi primeniti u životu svakog člana „malog stada“ Hristovog… A Zapovesti ispunjava onaj, koji je iskreno Boga tražio, Istinu Njegovu u Crkvi pronašao, sebe potpuno smirio i grešnikom velikim smatrao pred Bogom i bližnjima i, potom, tek onda, kao svedočanstvo ispravnog puta -istinsku ljubav od Boga zadobio… Ljubav sebe-zaboravnu, Ljubav požrtvovanu za Istinu i bližnje bez izuzetka, jedinu Ljubav Božiju – Ljubav koja se (sujetno) ne pokazuje pred ljudima sem iz preke potrebe, koja u tajnim odajama srca voli Tvorca i tvorevinu, a isijava delima na svetlo javnosti samo kada je to neophodno i neodložno… Takav kraj želimo i Božijem stvorenju Miroljubu, a do tada savetujemo da se njegova samopouzdana krivoverna učenja nikako ne slušaju, pa makar naoko izgledala vrlo poučna, jer malo otrova svu izvorsku vodu zagadi, a ako je imalo zagadi – tu neće više biti Duha Svetoga, a gde nema Boga – ko se prvi naseljava, znate već – onaj koji svakome želi večnu paklenu pogibao… Najopasnija laž je ona koja najviše liči na Istinu, zato su jeresi u Crkvi naročito raskrinkavane, dok je pogibija neznabožaca bivala svakom vernom nedvosmisleno jasna…
Bogom vam svima srećna nova godina i da u njoj svaki Srbin dobije spoznanje svoga greha i život svoj povrati Svetom Pravoslavlju – kako bi se udostojili da i Srbija vaskrsne i da Pravoslavni vladar nam dođe, da se oslobodimo ropstva grehu, laži, smrti i đavolu koji nas je, sa svojim mnogobrojnim svojim masonskim slugama – svojih državnih i duhovnih nameštenika, danas umnogome porobio…
IstinoLjublje svima Vama!
Napomena: tekst je na ovom portalu prvi put objavljen 13. 01. 2016.
Izvor: IstinoLjublje :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
