Izvor: KMnovine.com, 26.Sep.2014, 22:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Identični gresi srpskog i naroda Izrailja… i posledice
Živeći u Silomu, na 1100 godina pre Hrista, kod Kovčega zaveta, sveti prorok Samuil imaše u 12. godini istinito otkrovenje od Boga o kazni, koja predstojaše domu prvosveštenika Ilije zbog nevaljalstva sinova njegovih Ofnia i Finesa.
...
(Deo prvi)
To otkrovenje se uskoro i zbi: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše oba sina Ilijeva, i zapleniše Kovčeg zaveta. Kada vesnik saopšti ovu nesreću Iliji, ovaj pade >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << mrtav na zemlju i izdahnu u 98. godini starosti.
Sveštenik Ilije saznaje o pogibiji svojih sinova i izgubljenom Kovčegu zaveta.
Da li se može povući paralela između srpskog novozavetnog naroda i jevrejskog starozavetnog?
Sveti vladika Nikolaj povodom ovih događaja poziva da sozercavamo kaznu Božju nad narodom Izrailjskim zbog greha sinova Ilije sudije i prvosveštenika (I Sam. 4), i to:
1. kako sinovi prvosveštenika grešiše javno i tajno u Silomu pored kovčega zaveta;
2. kako Bog dade pobedu Filistejcima nad Izrailjem u boju, u kome pogiboše mnoge hiljade Izrailjaca, zajedno sa sinovima prvosveštenika, i kovčeg zaveta otet;
3. kako zbog greha starešina narodnih Bog popušta muku na ceo narod.
Da li znate priču o prvosvešteniku Ilije koji je čuvao Kovčeg zaveta? Sveštenik Ilije je imao nevaljale sinove Ofnija i Finesa. Oni ne znađahu Boga, prinosiocima žrtava činjahu nepravdu, uzimajući sebi najbolje delove, i nanoseći sramotu ženama koje dolažahu u hram Gospodnji na molitvu. I behu oni na sablazan i uvredu svemu Izrailju, jer oni činjahu i mnoge druge nepravde. Slušajući o tome, otac njihov Ilije ih ne kažnjavaše batinama i odlučenjem, nego ih samo rečima savetovaše da se ostave rđavih dela, ali ga oni ne slušahu. I razgnevi se Gospod ne samo na rđave sinove, nego i na oca njihova što ih ne kažnjavaše kako valja za grehe, iako sam on beše dobar. I namisli Gospod da pogubi Ilija i sinove njegove sa svim domom njihovim, i posla najpre k Iliju jednog nepoznatog proroka da mu kaže:
Evo idu dani, kad ću istrebiti potomstvo tvoje i potomstvo doma oca tvoga. I znak kazne koja ide na dom tvoj biće ti ovo: oba sina tvoja poginuće u jedan dan od mača. Umesto njih ja ću podignuti sveštenika, verna meni, koji će sve raditi po srcu mome.Ali i posle ovog proroštva Ilije se ne postara da sinove svoje obuzda stvarnom kaznom, nego ih i dalje savetovaše samo rečima, a razvratni se sinovi ne bojahu svoga oca. Međutim Bog, gnjevljen sve više i više, i po drugi put upozori Ilija na kaznu, preko proroka Samuila.
Njemu Gospod obeća da će kazniti dom Ilijev za nepravde sinova njegovih, koje su mu bile poznate, jer sinovi njegovi ružahu Boga, a on ih ne podvrže kazni.
IZRAILjCI I NjIHOV EKUMENIZAM
No Ilije već ne imađaše snage da kazni i popravi sinove svoje, pošto već beše vrlo star, i sinovi ga se ni najmanje ne bojahu.
Pošto prođe neko vreme, naiđe kazna Božija na dom Ilijev, a ujedno i na sav Izrailj, jer i Izrailjci, naviknuvši na idolopoklonstvo od neznabožaca, ne ostavljahu idolopoklonstvo i, služeći Bogu istinome, oni u isto vreme prinošahu žrtve idolima i gnevljahu Boga svog. Međutim dugotrpeljivi Bog trpljaše grehe naroda dok ga ne ožalostiše sinovi Ilijevi, koji behu sveštenici i upravitelji naroda Izrailjskog. A kada oni bezakonjima svojim pokrenuše Boga na gnjev i odmazdu, tada pravedni Sudija i Nagraditelj, opomenuvši se i narodnih grehova navede kaznu na sve skupa, jer zajedno sa starešinama Bog kažnjava i potčinjene. Razgnevljenog Boga pokreću na kaznu ne tako brzo narodni gresi, kao gresi onih koji su od Njega postavljeni za starešine i upravitelje narodne.
„Izrailjci, naviknuvši na idolopoklonstvo od neznabožaca, ne ostavljahu idolopoklonstvo i, služeći Bogu istinome, oni u isto vreme prinošahu žrtve idolima i gnevljahu Boga svog.“ Istorija se ponavlja. Prvosveštenik Irinej u idolopokloničkom hramu.
Zašto nas danas razbi Gospod pred inorodcima?
Tako, Filisteji krenuše u rat na Izrailjce, i Izrailjci izađoše protiv njih. I kad se otvori boj, Filisteji razbiše Izrailjce, i izgibe ih u boju oko četiri tisuće ljudi. I rekoše jedan drugome starešine Izrailjeve: Zašto nas danas razbi Gospod pred inorodcima? Hajde da donesemo iz Siloma Kovčeg zaveta Gospoda Boga našeg, da bude među nama u vreme bitke sa inorodcima i izbaviće nas iz ruku neprijatelja naših. – Rešivši tako, oni poslaše u Silom i uzeše odande Kovčeg Gospoda Boga, koji sedi na heruvimima; a bejahu kod kovčega Božjeg i oba sina Ilijeva, Ofnije i Fines. I kad dođe Kovčeg zaveta Gospodnjega u oko, povika sav Izrailj od radosti da zemlja zaječa. Filisteji čuše veselu viku i rekoše: Kakva je to vika vesela u okolu jevrejskom? – I doznaše Filisteji da je došao kovčeg Gospodnji u oko Izrailjev; i uplašiše se, i rekoše: Bogovi su došli k njima u oko da vojuju protiv nas. Teško nama! Ko će nas izbaviti iz ruku njihovih? Jer to su oni bogovi što pobiše Misirce svakojakim mukama. Ali ohrabrimo se, o Filisteji! i junački se borimo sa Jevrejima, da ne bismo služili njima kao što oni služiše nama.
NE POMOŽE NI SVETINjA!
Tako sokoleći jedan drugoga, Filisteji snažno udariše na Jevreje: nastade velika bitka i seča, i Filisteji umesto da budu pobeđeni, pobediše Jevreje. Pošto Bog beše razgnevljen, ne pomože ni svetinja donesena u oko, jer kuda naiđe pravedna kazna Božija, tamo ona ne štedi ni samu svetinju. Filisteji odneše pobedu nad Jevrejima, ubiše trideset hiljada vojnika njihovih, zapleniše Kovčeg Božji i posekoše kraj kovčega oba sina Ilijeva. Na taj način oni oba zajedno padoše od mača, po reči Božjoj.
Tako Bog za grehe starešina kažnjava potčinjene, i za rđave postupke služitelja oltara dopušta bezbožnicima da pljačkaju svete oltare i pustoše hramove Njegove. Sinovi Ilijevi, koji mesto prestarelog oca svog behu sveštenici, sudije i upravitelji svega Izrailja, oni bezakonjima svojim razgneviše Boga, međutim sav Izrailj iskusi pod njima kaznu od Boga i kovčeg Gospodnji bi predan u pogane ruke inoplemenika.
Posedovanje Kovčega zaveta i Mojsijevih tablica u njemu predstavljalo je za Izrailj potvrdu da je Božije blavovoljenje na njima, da nisu odbačeni od Boga. Analogno tome, Srbi treba da se uboje da nemarom prema svojoj Veri ne budu konačno odbačeni od Boga, kao što je bio odbačen u svoje vreme Izrailj, i kasnije, svi narodi koji su otpali od Pravoslavlja.
Kada vojska izrailjska bi na takav način pobeđena, jedan čovek iz plemena Venijaminova, po imenu Jeminej, pobegavši iz boja, dođe u Silom razdrtih haljina i glave posute prahom i obavesti grad o porazu izrailjske vojske, i sav grad stade gromko kukati. U to vreme Ilije seđaše na sedištu svom kraj vrata hrama Gospodnja i srce njegovo beše u velikom strahu za Kovčeg Božji. Čuvši viku naroda Ilije upita one što behu pored njega: Kakva je to vreva? – Utom dotrča k Iliju onaj čovek koji uteče iz boja i reče Iliju: Ja utekoh danas iz boja. – Ilije ga upita: šta bi tamo, sine? – Glasnik mu odgovori: Potučeni su Izrailjci od Filisteja i pobegoše ispred njih; izgibe vrlo mnogo naroda, i oba sina tvoja pogiboše, i kovčeg Božji otet je. – A kad Ilije ču da je kovčeg Božji otet, pade poleđuške sa stolice, slomi kičmu i umre, jer beše čovek star i težak, imađaše devedeset i osam godina (1 Car. 4, 1-18).
Tekst je urađen po Žitiju sv. proroka Samuila od svetog Justina Ćelijskog i Prologu sv. Nikolaja Žičkog.
Pogledajte takođe: NIJE FOTOŠOP, NAŽALOST
Pripremila ekipa Fb stranice „Pravoslavlje život večni“
