Izvor: KMnovine.com, 01.Okt.2016, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I zaboravi čovek Čiji je
I zaboravi čovek Čiji je"Gubeći samokontrolu, Čovek je počeo postepeno da gubi odlike koje ga čine Čovekom. Pogleda prikovanog za nebo video je orla, koji dok leti izgleda kao da je gospodar celog plavetnila."
Piše:Gordana Pavlović, Srpska književnica
I BOG STVORI ČOVEKA
Tiha noć me polako uvlači u vrtlog >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << misli...
Kovitlaju se, sudaraju, razilaze, pa ponovo spajaju. Razmišljam o sličnosti i razlikama
između ljudi i životinja.
U Starom zavetu, na samom početku, opisano je stvaranje sveta:
1. dan je stvorena svetlost.
2. dan je stvoren svod nebeski i rastavljena voda pod svodom od vode nad svodom-nastade
nebo.
3. dan, odeli se voda od kopna, a na zemlji je izraslo razno drveće i trava sa plodovima.
4. dan se stvoriše svetla-Sunce za dan, a Mesec i zvezde za noć, da nam označe vreme, dane,
godine...
5. dan Bog stvori ribe i ptice.
6. dan Bog stvori sitne i krupne životinje na kopnu, razne vrste.
A onda Bog stvori Adama, pa Evu, od zemaljskog praha, udahnu u njih život, sa porukom da su ljudi stvoreni da se vole, uzajamno poštuju i ispune nesebičnom božanskom ljubavlju...
I postade svet...
Prvobitni ljudi su učili od životinja. Posmatrali su kako i čime se hrane, pa su radili to isto da bi preživeli. Živeli su u zajednicama, gde se tačno znalo ko je zadužen za koju obavezu. Posmatrali su nebo, Mesec, Sunce i orjentisali se prema njemu. Ali su se uvek držali zajedno. Od vukova su naučili da su tako jači i da se lakše može sve podneti. Jako dobro su razlikovali dobro i zlo i strogo kažnjavali one pripadnike plemena koji su bili sebični i gramzivi...
Ali, kako je vreme prolazilo svet se menjao. Menjala se svest o tome koja je svrha života, menjao se način življenja, navike, ponašanje. Čovek je promenio svet oko sebe i dozvolio da poprimi i primi u sebe i ono što nije smeo i nije trebao.
Razvio je tehnologiju, nauku, olakšao život na milione načina. A onda je tu istu tehnologiju počeo da koristi za ubijanje i istrebljivanje drugih naroda, zbog pohlepe, teritorije,novca, netolerancije, zla koje je zapatio u sebi! Postao je nemilosrdan. Iako okružen životinjama, nije ih posmatrao i nije učio od njih.
Iz besa i hira, iz potrebe za dokazivanjem lovio je vuka, od kojeg je istovremeno osećao silan strah. Jer vuk je sinonim za moć, vlast, hrabrost, pobedu, inteligenciju, a s druge strane i prepredenost, lukavost i opreznost. U lov je išao sa sebi sličnima, u čoporu, sa mislima od kojih su nastale izreke da:
"Vuk dlaku menja, ali ćud nikada."Vremenom postade: "Čovek je čoveku vuk" - ona koja u meni izaziva jezu, da se neko istovremeno predstavlja i kao prijatelj, a u stvari je zver, onaj koji nas progoni, a nudi zaštitu! Neverovatna transformacija i upijanje zverskog u Čoveka!
Umesto da od medveda nauči kako se vodi briga o potomstvu i shvati koliko je važno negovati dobre odnose u porodici i sa okolinom, Čovek je urušio porodicu, kao osnovni temelj društva. Umesto da nauči kako da bude mudar, zaštitnički nastrojen, on se vođen samoživim prohtevima postajao gori od medveda sa nekontrolisanom snagom, u želji da izazove strah. Nije naučio od njega kada je pravo vreme za korak napred, a kada za povlačenje.
Gubeći samokontrolu, Čovek je počeo postepeno da gubi odlike koje ga čine Čovekom. Pogleda prikovanog za nebo video je orla, koji dok leti izgleda kao da je gospodar celog plavetnila. To je jedina ptica koja može da gleda direktno u Sunce bez posledica! Svojim ponašanjem i letom orao je jasno poručivao Čoveku da mora da bude dostojanstven,poštovan, snažan, usredređen na cilj, pravičan i da se oslobodi svih zemaljskih - materijalnih okova, da se oslobodi svih negativnih misli i duhovno se obogati. Jasno mu je dao do znanja: "Leti, leti i postavljaj više ciljeve"
Otvoreno i iskreno, poručivao mu je da se kloni svih lukavih, zakulisanih radnji, jer je ISTINA najvažnija. Ako se problem gleda direktno u oči i njegovo rešenje će biti mudro, sa potezima kojima ćemo se ponositi.
Ali Čovek nije želeo taj teži put, već je odabrao lakši po sebe, ne razmišljajući o posledicama. Grabio je plen halapljivo, ostavljajući iza sebe suze, bol i patnju. Ostavljao je gorčinu, koja mu je popločala put dolaska do cilja, do kojeg nije birao sredstva. Takav Čovek postaje duhovno siromašniji i pri kraju svog veka shvata da nikada nije mogao pogledati u Sunce kao orao, kao ni drugim istinskim ljudima, pravdoljubivim, u oči bez griže savesti...
I Bog stvori Čoveka...
A Čovek se okrenu od Boga i od prirode i od drugog Čoveka i od životinja i postade gori od zveri. Okrenu nebo i zemlju, nezajažljivo gladan moći da gospodari, određuje život i smrt, besomučno željan novca, teritorije, slave. Izbaci iz sebe dušu, srce, emocije, zaboravi istoriju, pretke, poreklo, zgazi sve što je milosrdno i humano.
A od praha stvoren, i u prah će se ponovo pretvoriti... Ono između je Život! Težak, lagan, tužan, radostan, bolan, veseo, ali je Život -darovan Čoveku od Boga da bude Čovek-svesno biće!
Da shvati da ne može da leti ka Suncu kao orao, a da se ne opeče, da ne može biti poštovan, ako mu Istina nije vodilja, da je Pravda spora, ali dostižna, da se zlo još gorim vraća, da se svaka suza koju prouzrokuje plaća!
Da nauči od prirode, ptica, životinja i mudrih ono najbolje, da shvati je geslo života - Ljubav - najjača pokretačka sila, da lepa reč gvozdene brave razbija, da je pružena ruka milosrđa najveća ruka na svetu, da se vrati duhovnosti i veri, da voli svoju Otadžbinu, da dobrotom i plemenitošću zadoji potomstvo. Nema više vremena za čekanje...
I Bog stvori Čoveka...
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
