Izvor: JUGpress.com, 11.Feb.2024, 11:51
Hadžiomerović: Sudije moraju da imaju integritet
BEOGRAD
Mislim da čovek kad se rodi ima integritet, ali da ga gubio u jednom sistemu koji ga pritiska
sa svih strana. Dakle, kada taj sistem bude manje pritiskao i sudije, oni će manje gubiti integritet ili će ga povećavati kroz određeni sistem odluka i priprema, rekao je u intervjuuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress sudija u penziji i predsednik Etičkog odbora Visokog saveta sudstva Omer Hadžiomerović
JUGpress: Koliko je, po Vašem mišljenju >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Srbija daleko od nezavisnog pravosuđa?
Omer Hadžiomerović: Najpre dve napomene. Pojam pravosuđa
je širi pojam od pojma sudstva i sudova i drugo je nevazisnost
pravosuđa. Pravosuđe nisu samo sudovi, pravosuđe je i javno
tužilaštvo. Kada govorimo o javnom tužilaštvu govorimo o samostalnosti
javnog tužilaštva, a kada govorimo o nezavisnosti govorimo o
nezavisnosti sudova odnosno sudske vlasti i sudova kao institucije i
sudija kao ljudi koji faktički vrše tu vlast. Zato treba rasčlaniti i pojmove :
nezavisnost i samostalnost. Ono što je zajednički i za jedne i za
druge to je da se i Ustavima i zakonima propisuje zabrana neprimerenog uticaja
i na sudije i na javne tužioce u vršenju njihove funkcije. Taj neprimereni uticaj može da dođe
sa raznih strana, dakle sa bilo čije strane da dolazi on je nedozvoljen.
Ja sam čitav radni vek proveo kao sudija , govoriću o sudskoj vlasti, ali, s obzirom na ovo
što sam malopre rekao, možemo da shvatimo da će se on dobrim delom odnositi i
na javno tužilaštvo. Dakle, sudija mora da bude nezavistan ne samo u
odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, već i na medije i druge
institucije, političke partije, druge sudije i u odnosu na stranke u
postupku u kome sudi. Međutim, pitanje nezavisnosti sudske vlasti se
najčešće pitanje nezavisnosti sudija kao pojedinaca ili postavlja
u situaciji kada se dovodi u pitanje njihova nezavisnost u odnosu na
izvršnu i zakonodavnu vlast.
NEZAVISNA SUDSKA VLAST
Nezavisna sudska vlast potiče od načela podele vlasti jer su sve države, koje su zasnovale svoj
politički sistem i podelu vlasti proklamovale su nezavisno sudstvo. Pojednostavljeno rečeno,
sudska vlast mora da bude nezavisna u odnosu na zakonodavnu vlast jer je zadatak sudske
vlasti, dakle govorim pojednostavljeno, da natera sve u jednoj državi
da poštuju zakone uključujući i samu zakonodavnu i izvršnu vlast i
njene nosiocce, dakle i one koji te zakone predlažu, donose i
sprovode. Dakle, i oni moraju da se ponašaju u skladu sa zakonom i
zato sudska vlast i sudije, kao pojedinci, moraju da budu nezavisni od
ove druge dve grane vlasti.
E, sada, pitanje nezavisnosti sudske
vlasti, da kažemo načelno, kao što rekoh, znači da sve države koje zasnivaju
vlast na sistemu podele vlasti imaju nezavisnu sudsku vlast.
Međutim, da to ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, potrebno je da
država građanima pruži neke garancije da će sudska vlast zaista biti
nezavisna, što proističe iz člana 6 Evropske konvencije da svako ima
pravo da mu sudi nezavisan sud. Te garancije grubo rečeno možemo da
podelimo na pravne i stvarne. Pravne garancije su one garancije koje
su propisane Ustavom i zakonom. Dakle, država je u obavezi da ustroji
sopstveni sistem kako da spreči svaki nedozvoljeni uticaj na sudiju, a
nedozvoljeni uticaj je od one druge dve grane vlasti s jedne strane, i
s druge strane da pruži efikasne mehanizme zaštite od neprimerenih
uticaja kada do njih zaista i dođe. Samo, opet malo da se podsetimo
odakle mogu da dođu ti, i kako mogu da izgledaju ti uticaji. Kada
govorimo o izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, pre svega izvršnoj, dakle
taj uticaj može da bude direktan i indirektan ili posredan.
Direktan uticaj postoji onda kada izvršna i zakonodavna vlast preuzmu
ingerencije sudske vlasti, dakle kada one u nekoj situaciji same počnu
da sude. A posredan uticaj jeste onaj uticaj kojim ove dve grane
vlasti ne vrše sudsku vlast, ali koristeći mehanizme ,i ono što je u
njihovoj nadležnosti, počnu da utiču na sudije kao pojedinca i kao lice
koje vrši sudsku vlast. Dakle, u drugom slučaju ne govorimo i
institucionalnom uticaju, nego o personalnom uticaju na sudiju.
KO UTIČE NA SUDIJE?
JUGpress: Šta znači personalni uticaj?
Omer Hadžiomerović : Dakle, sudska vlast može da vrši uticaj na
sudiju tako da ne izvrši zakonodavnu vlast i onda izvrše uticaj na
sudiju tako što se utiče nužno na ovlašćenja ili značajnu ulogu u
rešavanju nekih bitnih životnih i profesionalnih pitanja za sudiju kao
što je izbor, napredovanje, materijalni položaj, premeštaj sudije,
imunitet, itd… Dakle, država mora kroz pravni sistem da pruži
garancije da neće doći ni do jednog ni do drugog nedozvoljenog
uticaja, govorimo o institucionalnoj nezavisnosti.
Te institucionalne garancije su propisane Ustavom i kasnije zakonom i moj
je utisak da su one u skladu sa svim standardima. Tako je, npr.
propisano da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole,
dakle samo sudovi mogu da preispituju odluke sudova, da su sudije
nezavisne i potčinjene samo Ustavu i zakonima, da ne mogu da dobijaju
instrukcije od zakonodavne i izvršne vlasti kako da sude, i najzad,
propisano je da svaki neprimereni i nedozvoljeni uticaj na sudiju
je zabranjen. Dakle, normativno institucionalne garancije.
Što se tiče ovih personalnih garancija, meni se čini da su one u poslednjim
Ustavnim promenama u znatnoj meri
unapređene. To su pitanja koja se tiču krivične vrednosti i
odgovornosti, disciplinske odgovornosti sudije, pitanje premeštaja,
izbora, da sada ne ponavljam ono što se već pričalo prilikom usvajanja
ovih ustavnih amandmana. Dakle, isključena je izvršna i zakonodavna
vlast iz postupka izbora i razrešenja sudija, premeštaja, itd. Ono što
predstavlja novinu kod nas u zakonu jeste da je uvedena još jedna zaštita,
odnosno to je nešto što je u praksi postojalo do
sada kroz Poslovnik o radu visokog saveta sudstva, a to je da sudija
može da se obrati visokom savetu sudstva uvek kada smatra da se na
njega vrši neprimereni uticaj sa bilo koje strane, pa i ako dolazi od
strane predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, takođe i medija.
Time, kako bih rekao, njihova efikasnost nije umanjena, visoki
savet sudstva može na to da ukaže, da upozori, to lice da obavesti
pretpostavljeno lice onome ko vrši uticaj ili da organizuje
konferenciju za štampu, itd., i to jedino na zahtev sudije, a ako je
to učinjeno javno, neprimeren uticaj na javan način,
onda je to nešto čimee se bave po službenoj dužnosti.
GARANCIJE ZA NEZAVISNO SUDSTVO
JUGpress: Dakle, sve ovo što ste rekli, koliko je primenjivo u praksi u Srbiji?
Omer Hadžiomerović: To je ono što sledi, a to su stvarne garancije. Da
bi, kao što rekoh imali sudstvo koje je stvarno nezavisno a ne samo proklamovali
nezavisnost, a pitanje je da li su dali garancije. Ako daju prazne garancije pitanje je
da li su onda one same po sebi dovoljne. Nisu dovoljne, potrebno je da ono
što je napisano u Ustavu i zakonu snažno i zaživi. Dakle, potrebno je
da izvršna i zakonodavna vlast obezbede uslove, pre svega za rad
sudova, sad ne govorim o efikasnosti, td.. Ali, kada , ali kad govorimo o
nezavisnosti, da obezbede da će ono što je napisano zaista i zaživeti.
Dakle, to zavisi od mnogih faktora, od stanja u društvu, u politici,
ali prvenstveno po mom mišljenju zavisi od političke i pravne kulture
i političara i samih sudija. Političari moraju da shvate, zabranjeno je sve što je
neprimereni uticaj izvršne i zakonodavne
vlasti kako on ne bi postojao. To pitanje bi lako moglo da se reši
tako što bi političari prestali da vrše uticaj, ali očigledno da oni
to neće prestati.
DA LI SE SUDSTVO MOŽE OSLOBODITI POLITIČKOG UTICAJA?
Ne, ne možemo se nikad osloboditi političkog uticaja, ono će uvek postojati i postoji u svim
zemljama. Pitanje je da li ćemo imati mehanizme koji će taj uticaj
svesti na minimum. Znate, i dan-danas se donose međunarodne konvencije
o nezavisnosti sudstva pa smo se zapitali zašto je doneto
toliko rezolucija, šta će nove? Zato što politika uvek nađe nove
kanale uticaja na sudstvo ili kao brzi potok, kad ga pregradite, on
probije na nekom mestu, pa opet krene da teče, pa morate da pravite
novu branu. Ja mislim da je to možda najbolje da ljudi shvate da je
ovde nekada urednike postavljao komitet, u jednopartijskom sistemu, pa
je tako komitet vršio uticaj. Sada su se mehanizmi uticaja na medije
počeli da menjaju, tako što npr. ne date im više reklame, itd,
itd…Tako je sada i u politici, uvek će se nalaziti nivu mehanizmi,
ali mi moramo to svesti na neku normalnu i podnošljivu meru, da tako
kažem, mada za mene ne postoji dozvolen uticaj ali neka mera koja je
podnošljiva. I to jeste prednost kod nas, s jedne strane postoje ti
principi, a s druge strane čini mi se da sudije, da bi došle do pune
nezavisnosti, mi moramo da imamo i intelektualno nezavisne sudije,
dakle sudije sa integritetom, koji će se odupirati takvom pritisku, i
koji će koristiti upravo ove mehanizme koji su zakonima
dati. Moj je utisak da oni do sada nisu u punoj meri korišteni, pitanje je zbog čega.
Meni se čini da se s jedne strane ti mehanizmi
nisu pokazali kao dovoljno efikasni do sada, a tu prvenstveno mislim
na Visoki savet sudstva, a onda sudija kaže šta da se obraćam da
rizikujem da me prozivaju, neko kontroliše medije, itd., bolje da
ćutim.
Moramo da ohrabrimo sudije da se bore za svoju nezavisnost i da
koriste mehanizme koji su dati. Tu je najznačajnija uloga Visokog
saveta sudstva koji je dobio rukovodeću ulogu, barem što se tiče
odbrane nezavisnosti. Što se kaže, on je garant nezavisnosti i pitanje
kako će to zaživeti. Mislim da ovaj mehanizam, koliko god on nema neke
pravne posledice, ovo obraćanje sudije Visokom savetu u slučaju
neprimerenog uticaja iako te mere koje Visoki savet preduzima neće
dati neke rezultate u odnosu na one koji vrše pritisak, ali po mom
mišljenju trebalo bi da daje meru prema sudijama, da više bude upućen
sudijama u smislu neka pričaju političari šta god hoće, mi smo ti koji
odlučujemo o svojoj sudbini, svojoj karijeri. I ako radiš dobro,
pošteno, nemoj da se brineš za svoju karijeru. Dakle, činjenica je
da će doći do nezavisnosti promenom ponašanja i samih sudija,
ali nekako, čini mi se i medija, jer mediji vrlo česo i s pravom
postavljaju pitanja i o odlukama.
I zaista, nekada odluke izgledaju potpuno nejasne, jer mi informacije
dobijamo putem medija.
KOMENTARISANJE SUDSKIH POSTUPAKA
Vrlo često se komentarišu sudski postupci, a da
mi u suštini, i onaj ko čita medij, ne zna šta se dešavalo u sudskom
postupku. Tu je podeljena uloga između javnog tužilaštva i suda.
Sud stupa na scenu tek onda kada se podnese optužnica, pre toga on
stupa na scenu onda kada odlučuje o nekim ograničenjima osnovnih
ljudskih prava, kao što je recimo snimanje, pretresanje, itd.,
ali samo suđenje u rešavanju konkretnog predmeta optužbe za nekoga sud
raspravlja tek kada bude podignuta optužnica. Do tada javni tužioci, a
to jeste ranije radio sud, to je radio istražni sudija, sada rade
javni tužioci i to je sada drugo pitanje, može li neko ko je iz javnog
tužilaštva mnogo više da kaže o problemima koji se javljaju u javnom
tužilaštvu.
Zaista, čini mi se da ono što nije javni postapak, da
nedostaju, pre svega, pravne informacije javnosti, nedostaju pravi
odgovori za neka pitanja koja javnost postavlja, a koja nije jasna. To
je pitanje pritvora u nekim slučajevima, za neka se određuje pritvor,
za neka dela, koja se čine mnogo teža i gde postoji više razloga za
pritvor, nisu određena, tužilaštvo mora da da jasan odgovor zašto
kvalifikuje neko delo tako, zašto predlaže pritvor, a sud je takođe u
obavezi da da obrazloženje, i mora da da, jer svaka odluka je
obrazložena, zašto je odredio pritvor.
Mi možemo da kritikujemo takve odluke tek onda kada pročitamo obrazloženje,
kada vidimo šta se dešavalo, koji su razlozi. Dakle, ovde smo dotakli i pitanje
kritikovanja sudskih odluka, svakako da su one podložne kritici, ali
ta kritika mora da bude argumentovana, mora da se bavi nekim
činjenicama i razumevanjem kako fumkcioniše sudski sistem.
BUDUĆNOST SUDOVA
JUGpress: Kakva je budućnost sudova u Srbiji, zato što mladi koji se
zapošljavaju u sudovima nisu baš bili u prilici da gledaju primere sa
integritetom, o kojima ste i vi sami govorili. Sa druge strane,
više sudija nam je rekle da recimo, mladi,
koji se sad zapošljavaju nisu radoznali i spremni da od svojih kolega
„kupuju“ zanat, da pitaju starije kolege nešto, da uče neophodne
finese…
Omer Hadžiomerović: Znate kako, u jednom periodu u kojem budemo uspeli
da suštinski menjamo sistem i onoj meri u kojoj
sistem bude počeo da se menja, u onoj meri u kojoj bude zahtevao
sudija drugačije ponašanje, menjaće se i ljudi. Moja tvrdnja je bila
samo da sistem proizvodi ljude, a tek kasnije ljudi postaju deo
problema čitavog sistema. Kada ličnosti s integritetom ne
mogu reći da nisu imali kome, ja mislim da je uvek bilo sudija od
integriteta i da je bilo onih sudija na koje je trebalo da se ugleda
kako treba da se vlada sudija.
Samo jednu kratku digresiju, u Francuskoj, gde postoji škola za sudije,
oni smatraju da sudije treba da imaju tri vrste znanja: trebaju da znaju da znaju
pravo, trebaju da znaju da rade i trebaju da znaju da budu sudije. Dakle, da znaju šta
je uloga sudije u društvu, kakva je njihova uloga u društvu, kakav je
njihov značaj u društvu, da poznaju okruženje u kome dele pravdu.
pitanje integriteta. A integritet nije isto što i karakter.
Integritet je nešto što ili bude ili stiče. Za mene je veliko bilo
pitanje, kažu ljudi:: nisu stekli integritet. Ja mislim da čovek kad se
rodi ima integritet, ali da ga gubio u jednom sistemu koji ga pritiska
sa svih strana. Dakle kada taj sistem bude manje pritiskao i sudije,
oni će manje gubiti integritet ili će ga povećavati kroz određeni
sistem odluka i pripreme kroz recimo pravosudni akademiju koja, po mom
mišljenju, još uvek nije ostvariva i dosta je daleko odonog cilja koji
je postavljen kada je ona osnivana. Tako da, kako bih rekao, pitanje
integriteta se postavlja u svakoj profesiji koja nosi epitet
nezavisnosti i koje traže nezavisnost, pa i u vašoj profesiji, kod
novinara, pa i sa te strane možete da vidite kako funkcioniše to
pitanje integriteta. (kraj) LJS/SA
Ovaj tekste je nastao kao deo programa obuke Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa – jug Srbije
koji se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
I ovo Vam može biti interesantno
