Izvor: JužneVesti.com, 31.Dec.2015, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govor Vlasotinca pun duha i specifičnog temperamenta
Kad čujete da je neko zamrteo ili je ub`knut, hvata ga skomina od klblk, skoro sigurno je da su to reči Vlasotinačnina koje, kako kažu stručnjaci, ali i oni sami, imaju specifičan govor koji oslikava njihov duh i veselu narav.
U razgovoru sa meštanima vlasotinačkog kraja onima koji nisu sa tog podneblja ponekad zatreba prevod, a neke neobične reči i izrazi objašnjavaju se sa više rečenica.
I dok neki smatraju da je Vlasotinčanima njihov specifičan >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << govor bogatstvo, ima onih koji ovaj, kao i sve južnjačke dijalekte, povezuju sa neobrazovanošću i nazadnošću.
Vlasotinački glumac Predrag Smiljković, koji je postao poznat po tumačenju uloge Tike Špica u TV serijama “Porodično blago” i “Bela lađa”, kaže da je možda zapravo prednost ljudi iz ovoga kraja što mogu da nešto opišu jednom rečju.
Kroz te izraze mi možemo da iznesemo naše emocije i šta to kod nas iznutra igra. Jer kad je čovek skučen u nekom jeziku, u nekom okviru, on ne može da kaže šta mu je na mislima. Taj govor deluje smešno, ali možda zato što se i mi sami smejemo svom govoru - kaže Smiljković.
Objašnjava da je shvatio da ima puno sličnosti sa govorom Vlasotinca i starim niškim jezikom. Pored toga, kaže, primetio je i zajedničke reči u srednjovekovnom dalmatinskom i vlasotinačkom govoru.
I oni kažu "doma", kao i mi. I oni kažu "rabota", i mi kažemo "rabota", a ima i drugih sličnosti - kaže ovaj glumac.
Književnik i scenarista Zoran Davinić iz Vlasotinca opisuje govor mesta u kojem je rođen i živi kao sliku duha ljudi iz tog kraja, koji su temperamentni, šaljivi i otvoreni.
To je jezik koji je šarmantan, koloritan i jako bogat. Meni služi da, kada pišem o ovom podneblju, koristim njega jer tako govore ljudi. Može se sve napisati i reći književnim jezikom, ali ako hoćete da oslikate neko podneblje iskoristićete lokalni jezik - objašnjava Davinić.
Ističe da se treba ponositi lokalnim jezikom i negovati ga, kako u Vlasotincu, tako i u Pirotu, Vranju ili Nišu, ali i u Vojvodini ili Šumadiji, jer “ne treba suzbijati ono što je tradicija jednog naroda”.
Duh vlasotinačkog govora prenele su većini ljudi u Srbiji serije poput “Vrućeg vetra”, “Porodičnog blaga” i “Agencije za SIS”, ali su donele i brojne predrasude o žiteljima ovog mesta na jugu.
Govor juga u serijama i filmovima je zapravo zamena za makedonski. Ranije su Makedonci bili smešni kako govore, a zamenili su ih južnjaci. Govor Makedonije, kao i juga Srbije, ima neku autentičnost i toplinu, nešto što zadire u dušu - kaže glumac Predrag Smiljković koji glumi Vlasotinčanina Tiku Špica.
Objašnjava da je Siniša Pavić, poput Sremca, primetio dijalekat Vlasotinca i odraz mentaliteta, te to primenio u likovima Šurde, Tike Špica i Đoše.
Radnja serije “Agencija za SIS”, za koju je scenario pisao Zoran Davinić, dešava se u Vlasotincu i prikazuje žitelje ovog mesta.
Serija je obojena govorno našim lokalnim jezikom i da on može biti simpatičan svim ljudima u Srbiji. Iako ga u prvo vreme nisu svi razumeli, kasnije je prihvaćen. Puno Vojvođana mi je reklo da su brzo “ušli” u vlasotinački jezik i mentalitet - kaže Davinić.
Kako objašnjava lingvista Stanislav Stanković, vlasotinački kraj nije dijalekatski jedinstven. Naime, u 62 naselja su zastupljena sva tri tipa prizrensko-timočkog dijalekta: lužnički, zaplanjski i južnomoravski, kao i njihovih šest podtipova. Tako da ne čudi što se govor onih iz centra Vlasotinca i onih iz okolnih naselja razlikuje.
Međutim “južnjački dijalekti” u koje spada i vlasotinački, kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, označavaju se se kao “pokvareni”, “nepravilni”, smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.
Tekstovi na “južnjačkim dijalektima” neizbežno podrazumevaju neku dozu humora i pravi je izazov na njima napisati ozbiljan tekst, dok se tekstovi na dijalektima zapadne Srbije i ijekavskim govorima Hercegovine i Crne Gore sa ovim izazovom praktično ne suočavaju - objašnjava Petrovićeva.
Pa ovde ima, a i oduvek je i bilo, pismenih i učenih ljudi koji, kada treba - govore književnim jezikom, ali kada su društvu ili neformalnoj situaciji - govore vlasotinačkim dijalektom - ističe Davinić.
Da se mladi Vlasotinčani suprotstavljaju hegemoniji centra pokazuje primer hip-hop grupe Southentik Crew iz ovog mesta, a koja u pesmi “Vlasotince slang like dis” ubacuje govor tog kraja.
U refrenu pesme smenjuju se lokalna oslovljavanja i elementi kojima se nedvosmisleno definiše dijalekatska pripadnost njihovog izraza: A prike (kvo?), snajke (kude?), bracke (z’što?), d’ugare (eve) / rođo (kam si?), vuči (koje?)Vlasotince slang like dis! - objašnjava lingvistkinja Tanja Petrović.
Napominje da upravo njihov stih oslikava tezu da se jug Srbije često jezički nalazi na marginama ove zemlje - Ovo je druga država iako ne’amo pasoši; Vi ste sa juga? Ne, mi smo sa zastavu. Vlasotinački uključujemo u nastavu.
