Izvor: KMnovine.com, 18.Maj.2016, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glupak se Eurosongom bogati
Rečenica iz naslova je zapravo parafraza jedne maloruske izreke, koja u originalu glasi: „Glupak se glupošću bogati!” ili preciznije, glupak ne živi u stvarnosti, ne radi, već živi od puste mašte („Durak dumkoй bogateet!”).
Ovom izrekom je vicepremijer Krima, D. Polonski, prokomentarisao izjave Julije Timošenko i Arsenija Jacenjuka, da bi Evrosong 2017. godine Ukrajina trebala da organizuje na Krimu.1) Uz malo jezičke mašte u navedenu >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << izreku se može smestiti i reč dumka, koja označava malorusku lirsku narodnu pesmu. Tako bi dobili verodostojni opis kijevske hunte, koja živi od patološke rusofobske mašte i koja je svu svoju državničku pamet proćerdala na muziku. Da se kod kijevske razbraće pamet svela na nivo izreke „glupak se glupošću bogati!”, potvrdio je direktor ukrajinskog Instituta nacionalnog sećanja, Vladimir Vatorovič, napisavši kako bi NATO trebao da u Sevastopolju pripremi Evrosong 2017. godine. 2) Tako je iz najreferentnije ustanove za licenciranje novog maloruskog anti-identitet stigla potvrda da se NATO doživljava kao jedino vezivno tkivo, početak i kraj ukro-nacije. Iza skaski nacističko-paganske eugenike o ukrima kao narodu najstarijem, krije se beda renegatskog identiteta ideologa ukro-natoizma, čija je vera u drevnost snažna koliko i utisak gozbe sa trpeza NATO projekata.
Gladnu ukro-pešadiju, koja je po rečima šaljivdžije Porošenka (nezaboravimo „glupak se glupošću bogati”) spremna da juriša protiv najače armije na svetu braneći granicu „civilizovane“ Evrope, NATO je u subotu dodatno opio i osokolio pobedom na muzičkom festivalu – Eurosong. Opijeni muzičkom podrškom „civilizovanog” Zapada, u duhu narodne – „durak dumkoй bogateet!”, ukri su po postmajdanovskom običaju zaboravili na jednu „sitnicu”. Račun za antirusku muzičku bahanaliju – Eurosong 2017. godine – platiće na kraju stanovnici Ukrajine. Primera radi, oko pedeset miliona evra koštala je organizacija Evrosonga 2014. Ukrima je promakla još jedna krupna „sitnica”, većinu glasova televizijskih gledalaca iz Ukrajine dobio je kandidat iz Moskve, a ne iz Kijeva. Jedan u nizu dokaza da postmajdanovskom Ukrajinom, uz pomoć NATO pakta, vlada jedna odnarođena agresivna manjina.
U ime ukra, koji su prema sudu njihove etnogeneze najstariji slovenski narod sa najčistijim procentom plave krvi, EU-muzički trofej primila je Tatarka Džamala, poreklom sa Krima. Nastupajući u ime zemlje čiji su milioni stanovnika bili pobijeni od nacista, Džamala je stihovima jevtinog političkog pamfleta „1944.“ lamentirala nad sudbinom onih krimskih Tatara koji su krajem Drugog svetskog rata deportovani u Kirgiziju, jer je dobar deo njih tokom nemačke okupacije dobrovoljno sarađivao sa nacistima. Tako se po proverenom principu banderovskog „koca i konopca” formirala etnički šarolika mala muzička, istočno-frontovska NATO banda, koja je nišanila u Staljina i 1944., da bi posredstvom pesničkih metafora zapravo pucala u Putina, 2014. i čin vraćanja Krima matici Rusiji. Da je sudbinu Tatara iz 1944. zloupotrebila, kako bi skrivajući se iza pesme o povesti svoje porodice osudila pripajanje Krima Rusiji, priznala je novinarima i sama Džamala; govoreći o tekstu svoje pesme «1944.», Džamala je rekla da se „naravno radi i o 2014. godini”.3) Da je reč o političkoj zloupotrebi jednog složenog istorijskog problema iz istorije krimskih Tatara u dnevnopolitičkom intersu režima iz Kijeva, potvrdio je vicepremijer Krima iz reda tatarskog naroda, Ruslan Balbek.4) Po njegovim rečima manipulacija sa jednim događajem iz prošlosti ima za cilj da kod evropskih gledalaca veštački stvori predrasudu o viševekovnom neprekinutom progonstvu krimskih Tatara u ruskoj državi. Notorni političko-manipulativni karakter pesme «1944.» samo je bio nedokučiv članovima ženevskog odbora Eurosonga.5)
Uostalom, uloga tzv. muzičkih, umetničkih, naučnih i sportskih festivala koji se organizuju pod EUropskim imenom, a uz medijsku, organizacionu i finansijsku podršku belosvetske plutokratije, uglavnom se svodi na to da budu informaciono oružje u hibridnom ratu koji se vodi protiv Rusije. Zato je medijski instrument američke okupacije Evrope, Radio Slobodna Evropa, posebno izdvojio reči Džamale: „bila sam sigurna da, ako pevate o istini, zaista možete da doprete do ljudi”.6)
Preko Džamaline pesme-pamfleta o progonu krimskih Tatara zapadna bankokratija je po ko zna koji put oživela Engelsovu, Vitfogelovu i Tojnbijevu „istinu” o tiranskom, asimilatorskom i velikoruskom karakteru kao bitijnom svojstvu ruske države kao „tamnice naroda”, a komunizmu, višestranačkoj demokratiji ili carizmu, tek kao njenoj površinskoj maski. Tako bi „istina” o okrutnom ruskom imperijalizmu, opevana upečatljivim ženskim glasom rečima – When strangers are coming/They come to your house/They kill you all/and say/We̓re not guilty/Not guilty7) – trebala da postane socijalno-istorijski aksiom u svesti velikog broja savremenih Evropljana, čija istorijska svest i kultura čitanja započinje i završava se na naslovima tabloida ili reklamama sa oznakom – sale! Stihovi jedne propagandne pesma treba da budu jači od, primera radi, činjenice, da je tokom velike operacije preseljenja 180 000 krimskih Tatara u Kirgiziju, umro tek 191 čovek; da je i pored toga V. V. Putin u Ukazu o rehabilitaciji krimsko-tatarskog naroda osudio ovaj čin. Pri svemu tome, niko ne govori o koncentracionim logorima u SAD za vreme Drugog svetskog rata u kojima je bila zatočena celokupna japanska populacija od oko 120 000 ljudi, odraslih, žena i dece.8) Jer, u svesti prosečnog zapadnjaka, ali i kod naknadno vesternizovanih naroda (pa i kod Srba) treba stvoriti predstavu da je ruska vladavina nad ogromnim evroazijskim prostranstvom, kao istorijski nepravična, trajno izgubila legitimitet. Drugoj velikoj sili, SAD, koja se kroz propagandno retuširanu istoriju predstavlja kao liberalna kolevka prava naroda na samoopredeljenje (tačke programa predsednika V. Vilsona iz Prvog svetskog rata), preostaje da arbitrira kod primene ovog prava, razbijajući ili čuvajući prema sopstvenom interesu pojedine države sveta.
Da je Evrosong oružje u hibridnom ratu koji zapadna pseudoimperija vodi protiv Rusije, pokazuje ne samo sadržaj pobedničke pesme-pamfleta, već i članovi antiruske muzičko-ratne koalicije. Maksimalan broj poena predstavnici Kijeva dali su Gruzija, Moldavija, Estonija, Litvanija, sve same članice antiruskog NATO luka na Istočnom frontu. Prethodno je provrenim kanalima Kijev lobirao kod ministara za kulturu Moldavije i Gruzije da njihovi „nezavisni muzički” žiriji daju maksimalan broj bodova predstavnici Kijeva.9) Dok NATO nedaleko od Bukurešta aktivira svoj protivruski antiraketni štit, stanovnici istočnoevropskih NATO kolonija se podvrgavaju muzičkoj i svakoj drugoj rusofobskoj propagandi. Zato se u Džamalinoj pesmi oseća snažan miris baruta.
Među zemljama čiji su „nezavisni muzički” žiriji dali maksimalan broj bodova za Džamalinu rusofobsku «1944.» našla se i Srbija. Preko glasova Slobodana Marković, Nikole Čuturila Čuture, Marije Marić Mari Mari, Ane Milenković i Vladimira Graića, koji su u žiri Eurosonga ušli na predlog RTS, petooktobarska muzička Srbija je pokazala šta misli o NATO paktu i Rusiji. Glasovi ovog žirija pokazuju ko gospodari medijima i kulturom u Vučićevoj Srbiji. Kroz dvanaest poena datih Ukrajini od strane Srbijinog žirija, plaćeni su svakako brojni računi za slast lagodnog života u blizini raznih nivoa i fela vlasti članova žirija. Ipak, neki od ovih dvanaest poena dati su iz najdubljeg drugosrbijanskog ubeđenja da Krim nije ruski, kao što ni Kosovo i Metohija nisu srpski, da Ukrajinci nisu Rusi, kao što Crnogorci nisu Srbi i da je današnja Ukrajina onoliko istorijski autentična država koliko je to i sadašnja Bosna i Hercegovina. Zato je priča o rusofobiji među Srbima, uvek bila samo uvod u priču o drugosrbijanskom autošovinizmu.
I najzad, ključno pitanje, da li je Rusiji mesto na takvoj muzičkoj bahanaliji kakva je Eurosong? I to ne samo zbog trenutnih političkih zloupotreba kijevskog režima, već prevashodno zbog antivrednosti koje se otvoreno i agresivno propagiraju na svakom novom Eurosongu. Tako je ove godine muzičku „elitu” Evrope predstavljala: u ime Finske, kikbokserka i lezbejka Sanda, inače ćerka jednog Finca i Indijanke iz Gvajane, koja je prešla, kao i njen otac u judejstvo, Izrael, otvoreni gej Hovav Sekulec.
Francusku, tunisko-marokanski Jevrej Amir Halif Hadad, Švedsku, jedan britansko-nigerijski fudbaler, San-Marino, turski producent i stomatolog Ahmet Serhat Hadžipašalioglu, Maltu, jedna od vođa logalnog LGBT pokreta, Iva Losko.10) Dovljno je pogledati fotografije navedenih individua, pa shvatiti kakvu Evropu i Evroaziju po modelu rasnog, verskog i vrednosnog melting pot-a popularišu tvorci Eurosonga. Orvelovo proročanstvo o animalizaciji čoveka i ljudskog društva preko Eurosnga postaje stvarnost. Cilj je da se kod mlađih gledalaca ubije bogomdani osećaj za lepo i uzvišeno, kako bi duhovnu izopačenost ujedinjene Evrope, kao plutokratsko kraljevstva Sodome i Gomore, prihvatili kao normalnost.
Učešće Rusije na manifestacijama kakva je Eurosong može se pravdati misijom popularisanja drugačijih vrednosti i očuvanjem komunikcije sa evropskom publikom. U prilog tome govori činjenica, da je u glasanju miliona gledalaca prvo mesto osvojio ruski pevač, a predstavnica Kijeva tek treće. Tako su i srpski gledaoci glasali sasvim obrnuto od beogradskog žirija. Međutim, kada se začuju ratne trube, a na delu je hibridni rat zapadne pseudoimperije protiv Rusije, ne važi pravilo da je glas naroda glas Boga. U ratu, demokratske oblike odlučivanja potiskuju autokratski. Zato je od ovog Eurosonga glas nacionalnih žirija, formiranih iz redova proverenih pokolonika zapadne potkulture i američkog dolara, jači od glasa naroda.11) Tako smo posle seobe migranata, francuskog vanrednog stanja i upotrebe od strane francuskog predsednika vanrednih zakonodavnih ovlašćenja radi sužavanja socijalno-ekonomskih prava, dobili i muzčki argument da ujedinjena Evropa menja svoj pluralni i demokratski politički identitet i da se preobražava u opsadnu tvrđavu na atlantističkom pohodu ka Istoku. Kako u tvrđavi nema mesta za pluralizam, čak 22 nacionalna žirija nije dalo ni jedan poen ruskom takmičaru. I 22. juna 1941. godine o pohodu na Istok nije odlučivala publika, već vrhuška Evrope ujedinjene u Hitlerov Novi poredak.
Rusija se našla na udaru belosvetske plutokratske elite, jer se suprostavili svetskom gospodstvu Novog poretka anti-vrednosti, stajući istovremeno u odbranu tradicionalnih vrednosti, koje čoveka čine Božijim bićem koje je usmereno ka večnosti – ČELOVEK. Sledstveno, učešće Rusije na manifestacijama kakva je Eurosong otvara prostor petokolonaškoj liberalnoj eliti da kroz „benigne” zabavne i lako pristupačne i primamljive forme legalno radi na duhovnom raslabljivanju ruskog naroda, popularišući zapadne anti-vrednosti. Izjava zamenika predsednika komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost, Franca Klinceviča, da „Rusija nema šta da traži na Eurosongu 2017. ako stvari u Ukrajini ostanu iste”, uliva nadu da će Rusija odustati od daljeg učešća na muzičkoj bahanaliji Evrovizije.12) Uostalom, Putin i kineski predsednik su već odavno razgovarali o mogućnosti da se organizuje evroazijska muzička alternativa orvelijanskom duhovnom lešu Eurosonga.13) Jer se u neprestanom svedočenju vrednosno-civilizacijske alternative i to po mogućnosti van okoštalih i dirigovanih institucionalnih okvira zapadne civilizacije, sastoji samooslobodiačka i oslobodiačka misija, istorijski priziv nove-stare Rusije. Ili će se ponovo naći u stanju duhovne aporije, nalik onoj iz Petrovske epohe.
Zato kada Srbi i Rusi poveruju na čas da im se preko raznih «evrosongova» približavaju čari zapadnog potršačkog raja, neka se sete maloruske poslovice: „Glupak se glupošću bogati!”
Piše: Zoran Čvorović
http://vz.ru/news/2016/5/15/810597.htmlhttp://www.vz.ru/news/2016/5/15/810594.htmlhttp://www.slobodnaevropa.org/content/ukrajina-je-pobednik-61-evrosonga/27735492.htmlhttp://vz.ru/society/2016/2/22/795803.htmlhttp://www.telegraph.co.uk/tv/2016/05/11/jamalas-ukraine-eurovision-song-stirs-up-russia/; http://ria.ru/culture/20160515/1433453732.htmlhttp://www.slobodnaevropa.org/content/ukrajina-je-pobednik-61-evrosonga/27735492.html
„Kada stranci dolaze Oni dlaze u vaš dom
Oni vas ubijaju
I govore
Mi nismo krivi
Nismo krivi“.
http://www.telegraph.co.uk/tv/2016/05/11/jamalas-ukraine-eurovision-song-stirs-up-russia/
http://svyatoslav.livejournal.com/650572.htmlhttps://lenta.ru/news/2016/05/15/victory/http://rossijane.mirtesen.ru/blog/43513283325/Zachem-Rossiya-prinimayet-uchastie-v-etom-shou-moralnyih-urodov-?image=20485647791http://www.politonline.ru/interpretation/22886211.htmlhttp://www.vz.ru/news/2016/5/15/810588.htmlhttp://www.telegraph.co.uk/tv/2016/05/11/jamalas-ukraine-eurovision-song-stirs-up-russia/
Izvor: FSKSRB :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
