Izvor: KMnovine.com, 04.Jun.2018, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genocidni Britanci ubili desetine miliona ljudi širom sveta - deo l
Istraživanje: Najveći genocidi, etnička čišćenja, zločini protiv čovečnosti, masovna ubistva i ratni zločini Velike Britanije u svetu.
Velika Britanija - Carstvo genocida / Ilustracija: KM novine 2018.
• Masovni zločini, brutalna ubistva, masakri, ugnjetavanje, glad, surova prebijanja, silovanja, pljačke i najgori zatvori obeležja su vladavine Velike Britanije u poslednjih 300 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << u celom svetu
• Smrt miliona ljudi u kolonijama je bila masovna i obična stvar. Naredbe o pokoljima je izdavao vladajući politički i vojni vrh kraljevske Viktorijanske Engleske
• Neshvatljivo je i danas prisutno britansko veličanje svojih ratnih zločinaca i masovnih ubica: britanskih državnika, vojvoda, markiza, grofova, barona, lordova, generala, političara i visokih sveštenika
• Tvorci ideje nacizma su Englezi: TomasKarlajl, Hjuston Čemberlen, DžejmsHant, Frensis Galton, KarlPirson...
• Jasno je zašto je firer Adolf Hitler hvalio Engleze: sve ideje nacizma je preuzeo od Britanaca
• u Britaniji stvoren 1932. godine Savez fašista
• Britanska aristokratija, a ne običan narod, su odgovorni za počinjene masovne genocide u svetu
Piše: Jovo Vukelić
O temi genocida, etničkih čišćenja, zločina protiv čovečnosti, masovnih ubistava i ratnih zločinaVelike Britanije u svetu se vrlo malo zna, a i govori i piše. O tome se u Srbiji skoro ništa ne zna, a maloje pisano u medijima (čak nema ni ozbiljnih publikacija na ovu temu). Na srpski uglavnom nisu prevedene strane knjige koje govore o tome.
Na osnovu dostupnih izvora dobro se uočavaju glavni masakri Britanaca na ključnim mestima u svetu (Indija, Kina Amerika, Afrika, od Australije, preko Indonezije, Malezije, Pakistana, Avganistana do Iraka...), ali su mnogi zločini skriveni, neki i zaboravljeni, ili se naslućuju.
Britanci su činili sve da pedantno zatru i unište dokaze svojih zlodela. I ponegde su to uspeli. Mislim da će obim i broj zločina iznenaditi mnoge, ili većinu sveta kod nas. Em su ih Britanci krili i kriju i danas koliko god mogu, em je politika nekadašnje Kraljevine Srbije, pa Kraljevine Jugoslavije i SFR Jugoslavije Josipa Broza (potom SRJ, Srbije i Crne Gore) i sada Srbije prema Britaniji bila takva da do danas ova tema nije ozbiljnije obrađena.
Zašto?
Da se nekada moćnoj i velikoj sili, a i sada uticajnoj zemlji ne bi zamerilo i „stajalo na žulj“. Neuviđavni, osorni, nadmeni, bahati Britanci to nisu cenili, naprotiv satanizovali su Srbe i Srbiju gde su god mogli, što čine i danas.
Brutalnom silom, a ne pijenjem čaja, stvara se carstvo u kome sunce nikad ne zalazi
O mračnim delima britanske političke, vojne i crkvene vrhuške malo ili nedovoljno znaju i sami Britanci. Iz tog razloga oni većim delom i danas veličaju svoje najveće zlikovce i ubice: vojvode, markize, grofove, lordove, vicekraljeve Indije, guvernere, premijere, generale i ministre koji su davali naređenja o masakrima... Svi oni bi dobili doživotne robije i najteže kazne za nepočinstva koja su učinili u kolonijama gde su vladali da su optuženi, kako su zaslužili. Svaki Međunarodni sud osudio bi ih bez ikakve sumnje na hiljade godina robije.
Iz više nezavisnih i različitih izvora (američkih, ruskih, nemačkih, italijanskih, indijskih, kineskih..) ali i iz njihovih sopstvenih, britanskih izvora saznajemo podatke o neverovatno masovnim ubijanjima, progonima nedužnih civila, egzodusima celih naroda i grupa, masakrima i ugnjetavanju, istrebljivanju i stvaranju masovne gladi i smrti u kolonijama Indiji, Australiji, Africi, Aziji i Americi kojima su upravljali. Tako da genocid Turske nad Jermenima (1915/1916) jeste brojčano omalen u odnosu na genocide i etnička čišćenja Britanije.
A najviše najstrašnijih zločina protiv čovečnosti, genocida i etničkih čišćenja počinili su u Indiji, kojom su dugo vladali i koju su nazivali „biserom kolonijalnog carstva“. Ali, i u Kini, Americi, Africi... Ta zverstva genocidnih Britanaca su takva da se svakom normalnom i pristojnom čoveku i danas ledi krv u žilama. Zato treba zarad istine znati mnogo više o tome šta je stolećima radila vrhuška ostrvske zemlje, čiji savremeni predstavnici glume zalaganje za demokratiju i ljudska prava. Dvoličnost je karakteristična za Britanace.
Bez presuda za zlodela, bez izvinjenja i kajanja
Nema do danas od Britanaca mnogo reči izvinjenja ni jednoj od država ili naroda, koje su uništavali i ubijali. Pokušao je pre desetak godina da to učini premijer Dejvid Kamerun kada je istakao da je „Velika Britanija odgovorna za mnoge svetske probleme u istoriji, uključujući konflikt u Kašmiru između Indije i Pakistana1947. godine“. Doživeo je odmah salve napada sa ostrva, jer „Britanija ne treba da se stidi svoje kolonijalne prošlosti“.
Drugo, nema molbi za oprost grehova i nema kajanja.
Treće, ne pada im na pamet da vrate otete dragocenosti, bogatstva, umetnička dela velike vrednosti kojima su napunili muzeje.
Da bi u najkraćim crtama predstavili tu skoro neverovatnu i u svetu nezabeleženu spiralu zločina, koju nije „uspela“ da realizuje nijedna druga država (čak ni SAD) tekst delimo na nekoliko zasebnih celina: zlodela Britanije u Indiji, Kini, SAD i Kanadi, Africi i u drugim zemljama ( u Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Bengalu, Maleziji, Indoneziji, Australiji, Tasmaniji i atolu Dijego Garsija).
Edvard Prvi, engleski kralj
Prema potvrđenim istorijskim podacima čak i prvo etničko čišćenje u Evropi sproveli su Britanci: „Edvard Prvi Dugonogi je 1290. doneo zakon kojim je proterao sve Jevreje iz Engleske zbog glasina o njihovim „ritualnim ubistvima“. Zakon je trajao 366 godina, a tek 1656. konačno ukinut čime je opet dozvoljeno Jevrejima da se nastane u Engleskoj“. (1)
Drugo etničko čišćenje: „Statut iz Kilkenyja je 1366. u Irskoj zabranio irski jezik, imena i sportove. Mnogi Irci su nasilno raseljeni od Britanaca na zapadni deo ostrva,gde su stradali od gladi i bolesti,kako bi se omogućilo da engleski doseljenici zauzmu što više zemlje“. (2)
Treće etničko čišćenje: engleski vladar Oliver Kromvel je osvojio Irsku, a 1652. je sproveo etničko čišćenje i „nametnuo mere namerne politike proterivanja katoličkog stanovništva iz istočnog dela Irske“.
Četvrti primer: u Australiji je 1788. živelo 300.000 Aboridžina. Nakon dolaska doseljenika, pretežno državljana iz Britanskog carstva i to osuđenika, problematičnih ljudi, počelo je ubijanje, proterivanje, nasilno krštavanje i uništavanje kulture pripadnika domorodaca. Ostalo je 1921. godine živo samo 72.000 Aboridžina! Planski su ubijani. (3)
Konačno, Englezi su poznati i kao „vešači svoje dece“. London je tokom 16. veka nosio nadimak Grad obešenih. Tokom vladavine Henrija Osmog (1509-1547) kažnjeno je vešanjem 72.000 ljudi. Svoju decu beskućnike Britanci su masovno vešali zbog krađe hleba čak i u narednim vekovima. Britanija je tek 1908. godine usvojila zakon po kome se na smrtnu kaznu ne mogu osuditi mlađi od 16 godina.
Najgori zločini u u istoriji ljudskog roda
Britanci su ipak sami prebrojali neke od miliona žrtava koje su tokom istorije pale pod njihovom rukom. Nekad najveće carstvo u istoriji sveta sa svim svojim kolonijama, protektoratima i drugim teritorijima se početkom 20. veka prostiralo na 33 miliona kvadratnih kilometara, što je gotovo četvrtina ukupne površine na Zemlji.Oko 1922. godine pod britanskom krunom živelo je 458 miliona ljudi, što je tada odgovaralo petini svetske populacije.
Britanci vladari pola sveta - mapa iz 1901. ( roze su zemlje Albiona)
Nedavna anketa koju je sproveo britanski „ Jujgov“ kaže da čak 43 odsto Britanaca smatra da je Carstvo bilo „dobro“, dok se čak 44 odsto ponosi britanskom kolonijalnom prošlošću. Podstaknuti tim istraživanjem i anketom u listu „Indipendent“ Britanci su nabrojali, po svojim saznanjima, pet najvećih zločina Britanskog carstva. To su:
Carstvo 1886. Mapa britanskih agresija i okupacije u svetu
Drugi Burski rat (1899. -1902.) u Južnoj Africi između V. Britanije i Transvala i Oranjea gde su 107.000 zarobljenika Bura držali Britanci u logorima u zverskim uslovima i gde je pomrlo od premlaćivanja, gladi i bolesti više od 30.000 ljudi. Crnačke žrtve nisu ubrojane u ove ubijene.
Masakr u Amritsaru (1919.) Pokolj u Jalianvala Baghi (Indija) dogodio se 1919. godine, kada su britanski vojnici po naredbi pukovnika Reginalda Dyera pucali na nenaoružane indijske demonstrante u pokrajini Punjab. U manje od deset minuta ubijeno je oko 1.000 mirnih ljudi. Što je najgore, Dom lordova i deo britanske javnosti su zbog ovog masakra naredbodavca pukovnika Dyera smatrali herojem.
Glad u Indiji (1943.) Oko tri miliona ljudi umrlo je od gladi i bolesti u indijskoj provinciji Bengal. Glad se u svakom slučaju mogla sprečiti transportom hrane iz drugih delova Indije, ali je premijer Čerčil to naredbom sprečio. List „Independent“ navodi da je pod Carstvom u Indiji za jedan vek od gladi umrlo između 12 i 29 miliona ljudi.
Podela Indije (1947.) Kada je Indija 1946. dobila nezavisnost od Britanskog carstva, na površinu je izbila velika mržnja između hindusa i muslimana. UNHCR pretpostavlja da je čak 14 miliona ljudi krenulo u egzodus i u izbeglištvo. Što je još gore, od milion do dva miliona ljudi je izgubilo živote u pokoljima i međureligijskom masakru 1947. Rezultat su bili ratovi i raspad države Indije. Nastao je Pakistan. Zbog vekovnog upravljanja i osiromašenja nekad bogate Indije - Britansko carstvo odigralo je ključnu ulogu u ovoj tragediji. Omogućili su ovu tragediju i stvorili za nju idealne uslove! (Britanski premijer Kamerun je 2011. prihvatio odgovornost Albiona za ovo zlodelo).
Ustanak Mau Mau (1952. - 1960.) Ustanak plemena Mau Mau bio je vojni sukob u tada britanskoj koloniji Keniji. S jedne strane bili su lokalni pobunjenici (među njima i Britanci koji su živeli u Keniji), a s druge strane britanska vojska. Pobedu su odneli Britanci pobivši između 20.000 i 100.000 ljudi, a britanske vojnike su hiljade Kenijaca optužile za zločine mučenja i silovanja. (5)
Crveni mundiri - prolivali krv širom sveta
Vidi se i po ovom „skromnom“ spisku da Britanci ipak ne znaju njihova najveća mračna zlodela zbog kojih se mogu samo stideti. Nisu pomenuti najveći milionski genocidi u Indiji, Americi i Kanadi nad Indijancima, zločini protiv čovečnosti i etnička čišćenja u Kini, Africi, Australiji... Neki od tih genocida, etničkih čišćenja i masakara spadaju i najgore u istoriji ljudskog roda.
Britanija i danas glumi demokrate i drugima drži predavanja o ljudskim pravima, slobodama, a obogatili su se na zločinima, pljačkama, otimanju tuđeg, tuđoj krvi. Englezi su mučili i ubijali, a njihovo bogatstvo počiva na kostima stotina miliona nedužnih ljudi. Takva Britanija propagira ljudska prava i drži neubedljiva predavanja o demokratiji. Njihovi zločini još uvek traju preko neokolonijalizma, imperijalizma i korporativnog predatorskog i pljačkaškog kapitalizma. (6)
Ova zemlja stoga nema nikakvo pravo, moralno niti bilo kakvo drugo, da bilo kome drži predavanja. Dok god se jasno ne ograde od ovih zločina, osude počinioce i nadoknade štetu narodima i državama koje su uništavali i čije su građane nemilosrdno ubijali, tlačili i pljačkali. Ovakvi zločini nikad ne zastarevaju i za njih nema amnestije!
Britanija je tvorac ideje nacizma i više rase
Da podsetimo: Rusija je 20. aprila ove godine objavila deo arhivske građe o genocidnim akcijama Britanije na svetskoj sceni. U tim dokumentima Rusi podsećaju ceo svet da „nacizam uopšte nije deloHitlera i Nemaca već „džentlmena Engleza“. Britanija je, a ne Nemačka, otadžbina nacizma, ideje vlasti rase, tačnije izabrane „nordijske rase“ koja treba da vlada celim svetom. Tvorci nacizma su Englezi: Tomas Karlajl (praroditelj), Hjuston Čemberlen (pisac i filozof), Džejms Hant (crncima „dodelio“ ulogu prelaznog oblika između majmuna i čoveka 1862. godine), Frensis Galton (osnivač eugenike – „nauke“ o ljudskoj selekciji radi odgajanja idealne rase), Karl Pirson (biolog i osnivač biometrije – rasističkog smera socijal-darvinizma), čija je poznata izjava „Pravo na život još ne znači pravo svakoga da produži svoj rod.“ (7)
Adolf Hitler zato i izjavljuje:
„Oduševljavam se engleskim narodom. U kolonizaciji, oni su učinili nemoguće“. Jasno je zašto ih je firer hvalio, sprovodili su eliminaciju "nižih rasa" - crne, žute, crvene (Indijanaca, Indijaca, Zulu Crnaca i drugih afričkih plemena, Aboridžina) i više naroda iz Azije. Zato je Hitler sve ideje i preuzeo od Britanaca. U Britaniji je stvoren 1932. godine Savez fašista kojim je rukovodio baron Osvald Mozli.
Vojvoda od Vindzdora i vojvotkinja od Velsa sa Hitlerom 1930-tih
Tako da je nesporan fakat koji se mora priznati da je vrhuška Britanije idejni tvorac i realizator, najveći majstor za genocid i masovna zverstva i pokolje od svih drugih na svetu.
Britanska aristokratija, a ne običan narod, su odgovorni za počinjene masovne genocide u svetu.
(sledi: Genocid V. Britanije u Indiji)
1. Holmes, Tara (24. juna 2011). Readmission of Jews to Britain in 1656. BBC
2. Mann, Michael (2005). The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing, M.E. Sharpe, str 49.
3. Mann, Michael (2005). The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing, M.E. Sharpe, str. 76
4. „Ta neizgovorivariječ - genocid“, Nacional, „( objavljeno 2012)
5. Jutarnji.HR: Najveći zločini najvećeg carstva - Britanci sami pobrojali milione žrtava koje su tokom istorijom pale od njihove ruke
6. Inter magazin: O ovome se ne uči u školama - Evo ša su radile zemlje koje danas glume demokrate i svima drže pedavanja o ljudskim pravima
7. Vaseljenska TV: Udar tajfuna Zaharove u Britaniji - vi ste svetski rekorderi u genocidu, ovo su vaši rezultati
Piše: Jovo Vukelić ｜ Lični blog: Između sna i jave⇗
Rođen je 1952. godine u Herceg Novom. Diplomirao je na Filozofskom fakultet u Beogradu. Kao student (druge godine) proganjan je pa potom i osuđen 1974., na godinu dana zatvora, uslovno na dve godine zbog odbrane profesora koje je u to vreme proganjala Brozova komunistička mašinerija.
Proglašen je moralno-politički nepodobnim i zato godinama nije mogao da dobije stalan posao. Učestovao je aktivno kao organizator od sredine 70-tih do 80-tih u skoro svim ključnim akcijama protiv režima Josipa Broza. Prvi je sekretar Demokratske stranke 1990. godine. Jedan je od osnivača Demokratskog centra (februar 1996.) U listu Politika (po privatizaciji Politika ad) provodi sedam godina na rukovodećim poslovima sa visokom stručnom spremom. Tu pokreće izdavačku delatnost – štampanje knjiga.
Iz „Politike ad“ u „Službeni glasnik“ prelazi 2009. godine, sektor Izdavaštvo, na mesto izvršnog urednika na poziciji Urednik knjiga gde je 2017. godine dočekao penziju.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2018 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
