Izvor: JužneVesti.com, 07.Feb.2018, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Faši(zi)rana šnicla
Sećam se da mi je deda pričao kako su mu oca u Velikom ratu zarobili i odveli u logor. Vratio se po cičoj zimi, bos i promrzao. Pešaka. "Neka, makar se vratio" govorio je deda. Njegov polubrat nije se vratio nikada.
Kada su drugi put došli, pričao je deda, pradeda je već bio star i neupotrebljiv da bi ga opet vodili.
Užarile se prethodnih dana naslovnice od usijanih glava, čije poglavice jedva da pamte i poslednja stradanja na ovim prostorima, a ruke im već >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << iz podlaktice srljaju ka nebesima pozdravljajući onoga molera što je u budžaku overio od cijanida. Znate onog, s brčićima.
Blizu smo sedamdeset šeste godišnjice od trenutka kada su iz niškog logora u slobodu i smrt bežali oni koji su od početka rata tu bili internirani. I otkako je bekstvo dalo povoda okupatorima da se na Bubnju narednih godina strelja preko 10 000 ljudi.
Tu, na Bubnju, danas je stanište velikog detlića, drozda pevača, kreje, ćuka i još preko trideset vrsta ptica. Sve vaskrsle iz prolivene krvi nevinih žrtava. Da nas uz Sabolićeve ”Tri pesnice” vazda podsećaju na slobodu.
I dok gore na Bubnju, Šumaricama ili Banjici slobodu i grakću i cvrkuću perjem pokriveni dvokrilci, po prestoničkim ulicama kukuriču pubertetski glasovi izgubljenih generacija.
Onih koje svoje srpstvo dokazuju identifikujući se sa svastikom pod čijom su zastavom stradali preci tih nesrećnika, baš onako kako i moj pradeda. A država mudro ćuti.
”Ne diraj to. Trebaće nam hunta kad jednom oslabimo”, misli nam vrhuška.
Dok se u ova vedra zimska jutra, spuštene glave šetam pored "Ćele–kule", ne mogu a da ne razmislim kojih je to 58 mučenih glava, od njih 952 tamo ostalo. Onih što su kao i svi mi nekoga voleli, na nekog mislili i čekali da se nekom vrate.
Pa onako, sputavajući misao da sam dostojan da o njima promišljam, kažem:
”Bežite, preci naši, bežite što dalje odavde. Vaše su glave samo podsetnik na zlodela Huršid-paše. A ovo je vreme Huršid-paše. Vreme zieg-heila. Vreme kad se slave pradedini dželati. Bežite i oprostite nam”
Pa još jednom gledajući slike sa kioska osmislim oglas:
Prodajemo ideal. Rabljen, robljen, porobljen.
Negaražiran i havarisan.
Slobodu poklanjamo.
Ne umemo sa njom!
.jpg)
