Izvor: juGmedia, 21.Dec.2015, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Face to face
Zar nije drugačije i lepše pričati sa nekim lice u lic
KOLIKO zapravo mi poznajemo sebe, prijatelje ili porodicu? Koliko imamo sluha za druge? Da li slušate svoje prijatelje kada sa njima izađete, ili surfujete društvenim mrežama? Što se više menja tehnologija, menjamo se i mi! e „Face to face“ i videti reakcije i izraze lica tokom govora, nego dopisivati se i živeti u neznanju da li su to zaista ti ljudi za koje ih smatramo. Najlakše je sakriti se iza računara i >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << ,,glumiti“ ono što nisi. Iz svog ličnog iskustva znam koliko su ljudi zavisni od raznih društvenih mreža, i koliko više pridaju značaju virutelnom svetu. Da li smo mi zaista ,,nevidiljivim okovima“ vezani za svoje mobilne telefone?
Da li smo spremni da propustimo na primer bitan sastanak u slučaju da zaboravimo telefon kod kuće i vratimo se da ga uzmemo? Kao da deo tela nam nedostaje ako nam telefon nije u džepu ili ruci.
Malo sam istraživala o ovoj temi, i napravila kratku anketu za neke ljude koje sam skoro upoznala. Na pitanje kako provode vreme sa svojim prijateljima, da li koriste telefon ili razgovaraju ,,face to face“, odgorili su da ne koriste telefon vec da razgovaraju.
PRESTANIMO KORISTITI DRUŠTVENE MREŽE ZA GUBLJENJE VREMENA! PORADIMO NA SEBI, JER TU SE UVEK IMA STA RADITI!
Na moje drugo pitanje, da li bi im bio problem kada ne bi koristili telefon tokom celog dana, bilo je različitih odogovora, ali većina njih je odgovorilo sa nesigurnošću ( možda ). Posmatrajući ljude oko mene, primećujem koliko smo zapravo zavisni od mobilnih telefona, koliko god tvrdili suprotno, sam dokaz nam je to koliko puta dnevno otključamo telefon ili proverimo društvene mreže.
Ja društvene mreže koristim za prikupljanje informacija i deljenja istih. I mislim da je to naispravniji vid korišćenja društvenih mreža.
Ovaj tekst je realizovan kao deo projekta „Pravo da znam“ koji je finansijski pomogao grad Vranje sredstvima dobijenim na konkursu za medije
