Izvor: KMnovine.com, 06.Jun.2020, 06:38

FELjTON: Tajna šifra „S/1999/648“ U Rezoluciji 1244 SB UN - podmetanje i posledice njene primene - VII deo

"Tekst usvojene Rezolucije 1244 je samo delimično bio u skladu tekstom  nacrta rezolucije koja je distrbuirana dan pre potpisivanja Kumanovskog sporazuma."



   
Podmetanje teksta u Rezoluciju predstavlja najviši oblik međunarodnog kriminala    
U ovom delu:
I posle 78 dana bombardovanja, UN je rezolucijom potvrdio da je KiM SrbijaAlen Dežame, francuski ambasador u >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << UN, izveo akciju podmetanja nedogovorenog dela Rezolucije 1244U aneks 11 Rezolucije 1244 podmetnut je deo koji nameće odbijeni učtimatum iz RambujeaPiše: Mihajlo Makić




Diplomatske aktivnosti za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju

Dok je trajala oružana agresija NATO pakta na SRJ, u Pitsburgu u Nemačkoj u blizini Bona, ministri Grupe-8  ekonomski najrazvijenijih zemalja su 6. maja 1999. godine predložili određena načela na osnovu kojih bi rešenje kosovske krize moglo da bude postignuto. Nakon ovog skupa Savet bezbednosti UN  je 14. maja 1999. godine usvojio Rezoluciju 1239 u kojoj iznova potvrđuje da je Kosovo deo SRJ  i teritorijalnu celovitost i suverinitet svih država u regionu. NATO nije uspeo da ubedi rukovodstvo Jugoslavije i srpski narod da moraju da se povinuju uslovima iz ultimatuma od 23. februara 1999. godine koji nosi naslov „Privremeni dogovor za mir i samoupravu na Kosovu“, čak ni nakon 78. dana bombardovanja SR Jugoslavije.



   
Marti Ahtisari    
Marti Ahtisari, diplomata iz Finske kao predstavnik Evropske Unije, i bivši premijer Ruske  Federacije Viktor Čerdomirdin, 2. juna 1999. godine predstavili su jugoslovenskim i srpskim vlastima tekst s predlozima  da se krene ka rešenju krize na Kosovu i Metohiji. Sledećeg dana 3. juna 1999. godine, ovi predlozi su prihvaćeni od strane Vlada SR Jugoslavije i Srbije. Beogradski sporazum od 3. juna 1999. godine je predstavljao osnovu za usvajanje Rezolucije 1244 SB UN, kojom  bi pitanje  Kosova i Metohije bilo stvaljeno pod okrilje Ujedinjenih nacija, a svako buduće rešenje za autonomiju Kosova i Metohije bilo bi zasnovano na načelima suvereniteta i teritorijalne celovitosti SRJ i drugih država u regionu, kao i u skladu sa pravnim poretkom  Srbije.




Politička i vojna misija UN biće uspostavljene na Kosovu i Metohiji u skladu sa glavom sedam Povelje UN. Beogradski sporazum je potpisan u skladu sa sporazumom iz Rambujea o načelima skupa koja su prethodno ustanovljena od strane Kontakt grupe.

Prisustvo bezbedonosne i međunarodne civilne misije na Kosovu i Metohiji zasnovano je na saglasnosti SRJ (Srbije i Crne Gore). Dakle, svako njihovo dalje prisustvo mora da bude uz saglasnost SRJ (Srbije i Crne Gore). Prisustvo vojne sile  i civilnih službenika UN ni na koji način ne menja pravni status Kosova i Metohije koji su deo teritorije Srbije pod upravom UN.

FRANCUSKI AMBASADOR ALEN DEŽAME U UN KREĆE U KRIMINALNU AKCIJU



Alen Dežame, francuki ambasador u UN, 4. juna 1999. godine  dostavlja generalnom sekretaru Saveta bezbednosti UN pismo, gde navodi:

„Imam čast da Vašoj pažnji predstavim, u ime  dvoje kopredsedavajućih Konferencije u Rambujeu, Francuske i Velike Britanije, Sporazum iz Rambujea: “Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu “. Bio bih vam zahvalan ako bi ste tekst ovog pisma i njegovog dodatka distribuirali kao tekst Saveta vezbednosti“.

Ovo je citat iz  naučnog rada prof. dr. Panajotisa G. Haritosa: „Satus Kosova i Metohije prema međunarodnom pravu“, koji je saopšten na međunarodnom naučnom skupu koji je održan u Beogradu od 16. do 18. marta 2006. godine na Odeljenju društvenih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti a prihvaćen na skupu Odeljenja društvenih nauka od 12. septembra 2006.g odine. Inače, profesor međunarodnog prava Haritos je svoje tvrdnje dokumentovao mikrofilmovima. Zapažen članak na ovu temu novinara J. Kosanovića i J.


Jovovića, pod naslovom „Rambuje u 1244!„  objaviio je dnevni list „Večernje novosti" 27. oktobra 2002. godine. U njemu se citira izjava profesora Haritosa i upozoravajuća izjava „Opasna brojka 648“ Vladislava Jovanovića, bivšeg šefa Jugoslovenske diplomatije. Takođe je ostao veoma zapažen intervju koji je sa profesorom Haritosom imao novinar Srđan Marjanović a koji je objavljen 20. 5. 2007 u listu „Glas javnosti“, pod naslovom „Status je jasan - Kosovo i Metohija su pokrajina“. U dnevnom listu „Večernje novosti“ 7. 12. 2003. godine objavljen je članak na istu  temu pod naslovom „Tajna šifra zaključava Srbiju“. U dnevnom listu „Glas javnosti“  28. decembra 2007. godine takođe je objavljen moj članak na ovu temu pod naslovom „Podmetnuta Rezolucija SB 1244“. Pored ostalog, tada sam predložio Ministarstvu inostranih poslova Srbije da u saradnji sa Ruskom federacijom što hitnije upozna svetsku javnost sa podmetnutom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i od Saveta bezbednosti zatraži njenu reviziju. Takođe sam zatražio da SANU upozna svetsku javnost sa podmetnutom rezolucijom SB UN 1244.


   
Alen Dežame    

Ovaj falsifikovani dokument koji nije potpisala delegacija SR Jugoslavije i Srbije ni u Rambujeu, niti u Parizu, niti u Beogradu 2. i 3. juna 1999. godine, francuski ambasador Alen Dežame ga je nazvao „Sporazum“. Ovaj dokument takozvani „Sporazum“ dobija dana 7. juna 1999. godine, šifrovani broj u administraciji Ujedinjenih nacija „S/1999/648”. Ovaj broj je dodat u Savetu bezbednosti UN nakon sklapanja Beogradskog sporazuma između predstavnika SRJ i Srbije s jedne strane i Martija Ahtisarija kao predstavnika Evropske Unije i Viktora Čerdomirdina kao predstavnika ruske strane dana  3. juna 1999. godine.


   
Viktor Černomirdin    


Pismo koje je francuski ambasador dostavio zajedno sa „Privremnim dogovorom o miru i samoupravi na Kosovu“ generalnom sekretaru kao dodatak u UN 4. juna 1999. godine nije potpisan od strane Vlada SR Jugoslavije i Srbije. Navedeni dokument „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ je kao ultimatum odbila Narodna skupština Republike Srbije na sednici koja je održana 23. marta 1999. godine, kako je napred detaljno opisano.

Tekst nacrta Rezolucije SB UN o Kosovu je 8. juna 1999. godine putem medijske distribucije postao dostupan  javnosti. U tom nacrtu u nijednom delu ne pojavljuje se šifrovani broj (S/1999/648), niti takozvani sporazum pod nazivom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“.

Na osnovu Beogradskog sporazuma od 3.juna 1999. godine Vlade SR Jugoslavije i Srbije su 9. juna 1999. potpisale Vojni sporazum u Kumanovu sa međunarodnim snagama bezbednosti KFOR-om.

Na osnovu tog sporazuma, Vojska Jugoslavije je počela da se povlači sa Kosova i Metohije. U isto vreme oružane snage NATO I KFOR-a su počele da se razmeštaju na teritoriji Kosova i Metohije.

Rezolucija 1244 SB UN usvojena je 10. juna 1999. godine sa 14 glasa za i jednim uzdržanim glasom od strane Kine. Tekst usvojene rezolucije je samo delimično bio u skladu sa tekstom Beogradskog sporazuma od 3. juna 1999. godine i sa tekstom  nacrta rezolucije koja je distrbuirana dan pre potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Uvodni deo rezolucije je u skladu sa Beogradskim sporazumom od 3. juna 1999. godine, jer se Savet bezbednosti poziva na svoje ranije usvojene rezolucije 1160 od 31.marta 1998. godine,1199 od 23. septembra1998. godine,1203 od 24. oktobra 1998. godine i 1230 od 14. maja 1999. godine. Pozdravlja opšte principe o političkom rešenju za kosovsku krizu koji su usvojeni 6. maja 1999. godine, pozdravljajući što je SR Jugoslavija prihvatila dokument od 2. juna 1999. godine (Beogradski sporazum). Savet bezbednosti ponovo potvrđuje  privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritettu SRJ i drugih država regiona.
U članu 10. Rezolucije 1244 koji je u skladu sa Beogradskim sporazumom, piše da Savet bezbednosti ovlašćuje generalnog sekretara da uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu da bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije.

U stavu 2. Aneksa 2 Rezolucije 1244, piše da je odlučeno povlačenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova.

U stavu 5. Aneksa 2 Rezolucije 1244 koji je u skladu sa Beogradskim sporazumom, piše da se uspostavlja privremena administracija za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa  suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN.







U stavu 6. Aneksa 2  Rezolucije 1244,piše da se određenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja dozvoljava povratak na Kosovu radi obavljanja određenih funkcija.

U stavu 7. Aneksa 2 Rezolucije 1244, piše da treba omogućiti povratak svih izbeglica i raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, a to znači i proteranih Srba sa Kosova i Metohije. Povratak treba da obezbedi UNHCR (Visoki komesar UN za izbeglice). Na kraju Rezolucije pod oznakom „Drugi traženi elementi“ navodi se da broj osoblja iz stava 7. Aneksa 2 Rezolucije se ograničava na stotine, ne hiljade. Logičkim tumačenjem se dolazi do broja do hiljadu vojnika i policajaca

Deo dokumenta pod naslovom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu„ koji je podmetnuo 4. juna 1999. godine francuski ambasador Alem Dežame, ubačen je u član 11. glavnog dela Rezolucije1244 SB UN gde se pojavljuje broj (S/1999/648) i to tačka 1. gde piše (misli se na Savet Bezbednosti)

„Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati:

1. unapređenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samopuprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir aneks

2 i sporazume  iz Rambujea (S/1999/648).

Dakle, ovde se koristi izraz „sporazume“ u množini, da bi se neosnovano predstavilo stanje, kao da je u Rambujeu potpisano više sporazuma. Istina je da delegacije SR Jugoslavije i Srbije nisu potpisale  nijedan zajednički sporazum sa delegacijom albanskih separatista. Dakle u članu 11. tačka 1. Aneksa 2, Rezolucije 1244, namerno se ne navodi pun naziv podmetnutog nepotpisanog dokumenata „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ sa jedinim ciljem - da Uprava UN na Kosovu može selektivno da primenjuje sadržaj podmetnutog ultimatuma to jest „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosmetu“ pod šifrovanim brojem (S/1999/648).


   
Bernard Kušner je bio prvi šef civilne misije Ujedinjenih nacija za Kosovo i Metohiju, u to vreme kidnapovano je najviše Srba za koje se sumnja da su odvedeni u Albaniju radi prisilnog vađenja organa i prodaje na crno.    

Na primer, u petom stavu Aneksa 2 Rezolucije 1244 SB UN, piše da će se uspostaviti privremena administracija za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva, pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN. Međutim, u stavu 11 Rezolucije 1244 SB UN, kada se govori o suštinskoj autonomiji na Kosovu, ne navode se reči „unutar SR Jugoslavije“, već sporazumi iz Rambujea sa navođenjem šifre (S/1999/648).



Prethodno:

FELjTON Mihajla Makića - l deoFELjTON Mihajla Makića - ll deoFELjTON Mihajla Makića - lll deoFELjTON Mihajla Makića - lV deoFELjTON Mihajla Makića - V deoFELjTON Mihajla Makića - VI deo 

 
!!NASTAVAK u subotu 06. juna!!


Autor: Mihajlo Makić



Posle osnovne škole, završio gimnaziju u Gnjilanu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu. Bio zaposlen u organima uprave u Gnjilanu. Od juna 1984. do marta 2018. radio kao sudija u Opštinskom, a kasnije Osnovnom sudu u Despotovcu gde je obavljao funkciju predsednika Opštinskog suda (2001 - 2005). Aktivni je član strukovnog udruženja Društva sudija Srbije od osnivanja, gde je u dva mandata bio član Upravnog odbora. Bio je prvi predsednik Odeljenja Društva sudija Srbije za područje Okružnog suda u Jagodini.

Objavio tri stručna rada iz oblasti javnog beležništva na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, koju je osnovao akademik prof. dr. Slobodan Perović. Pisanjem počeo da se bavi od 1996. Ove godine navršava se dvadesetpet godina od kako je objavljen prvi njegov tekst u listu "Novi put " u Jagodini, pod naslovom "Sudstvo mora ostati samostalno".

Rođen u selu Gornje Kusce kod Gnjilana, živi u Despotovcu. Oženjen, otac dvoje dece. Aktivno se bavi pisanjem hronika, studija i istraživačkim radom.
Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2020 ::    Hvala na interesovanju

Nastavak na KMnovine.com...