Izvor: KMnovine.com, 15.Apr.2017, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Episkop Artemije: Vaskršnja poslanica 2017. 🎥
Svoj duhovnoj i hristoljubivoj deci, monaštvu, sveštenstvu i vernom narodu Eparhije raško-prizrenske U EGZILU svepobedni i radosni vaskrsni pozdrav
HRISTOS VASKRSE! VAISTINU VASKRSE!
"Evo dana kojeg stvori Gospod da se
radujemo i veselimo u njemu“
POGLEDAJTE VIDEO: 📽
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Kako malo reči, braćo i sestre, a kako dubok smisao. Dan kojeg stvori Gospod jeste upravo dan Njegovog slavnog Vaskrsenja, dan kada je smrt pobeđena, kada je ad razoren, kada je satana vezan gvozdenim verigama, dan kada je rod ljudski oslobođen od troglave aždaje – greha, smrti i đavola, – koja ga je držala u svojim kandžama od praoca Adama pa do Gospoda Hrista. Zato taj dan i jeste dan radosti, kada nas sveta Crkva poziva da se radujemo i veselimo u njemu. Da se radujemo ne samo tog dana, nego svih dana našeg života na zemlji, kako bismo po odlasku odavde nastavili večnu radost u Carstvu Vaskrsloga Gospoda.
Vaskrsenje Hristovo je događaj koji daje smisao ne samo svim segmentima i događajima iz njegovog Bogočovečanskog života ovde na zemlji, nego daje smisao svemu što postoji na nebu i na zemlji. Vaskrsenje Hristovo je kozmički događaj, vidljiv i očigledan i za nebeske sile, zbog čega se i Anđeli javljaju kao svedoci vaskrsenja Hristovog. Vaskrsenje Gospoda Hrista toliko je moćno posvedočeno da je postaloi zauvek ostalo temelj i osnov hrišćanstva. Na tom temelju, na tom faktu, sveti Apostoli zidaju svu veru svoju i svu propoved svoju. Sva njihova čudesna dela, u stvari, niču iz tog jednog Hristovog dela, i svode se na to jedno delo. To je zato što, po rečima svetog Jovana Zlatousta, Dela Apostolska sadrže u sebi, upravo dokaz o vaskrsenju, pošto je onome koji je poverovao u vaskrsenje bilo već lako primiti i sve ostalo.
Istinitost vaskrsenja Hristovog svedočili su i posvedočili ne samo Njegovi učenici, nego su to nevoljno činili i sami Njegovi neprijatelji, oni koji su Ga sudili, koji su Ga razapeli na krstu. Jer oni čuvši o vaskrsenju Hristovom, potplaćuju stražare da proture lažnu vest kako su učenici noću ukrali telo Isusovo dok su oni spavali. Čak i najveći neprijatelj Hristov, gonitelj Savle, posle čudesnog javljanja Gospoda na putu za Damask, preobratio se u apostola Pavla, koji je kasnijesvu svoju evanđelsku propoved zasnivao na faktu Hristovog vaskrsenja. Vaskrsli Gospod bio je potka i osnova njegove propovedi, kako i sam piše korinćanima: „ako Hristos ne usta, uzalud propovedanje naše, a uzalud i vera vaša“ (1. Kor. 15,14).
Vaskrsenjem Gospoda Hrista iz mrtvih završen je i dovršen Bogočovečanski podvig iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Tek je u Bogočovečanskom vaskrsenju priroda ljudska dobila svoj pravi smisao i značaj, jer je iz nje uklonjena tama greha i užas smrti, i ona se pokazala u svojoj prvobitnoj bezgrešnoj krasoti i besmrtnoj svetlosti. Otuda je vaskrsenje Hristovo u stvari jedino opravdanje i osmišljenje života ljudskog na zemlji, zbog čega sveti Apostol i kaže: „Hristos predade sebe za grehe naše, i ustade za opravdanje naše“ (Rim. 4, 25).
Vaskrsnuvši iz mrtvih, Gospod Hristos se pokazao kao Spasitelj ljudske prirode i time Spasitelj svih ljudi svih vremena, samo ako Ga poznaju i prihvate kao svoga Spasitelja. On svojom vaskrsnom silom i danas privlači ljude pobožnosti, oduševljava ih za dobrodeteljni život, poučava besmrtnosti, ispunjuje srca ljudska ljubavlju prema nebeskim istinama, otkriva im znanje o Bogu Ocu, uništava idolopokloničku bezbožnost i svaku jeretičku laž i zabludu.
Kako onda, braćo i sestre, da se i mi danas ne radujemovelikom duhovnom radošću, kad danas praznujemo najveći praznik, najdivnije slavlje? Sveta pashalna radost obasjava naša srca, zagreva naše duše, krepi nas i bodri usred gomile zemaljskih briga, nadahnjuje za život u dobroti i ljubavi, daruje nam predosećaj našeg ličnog vaskrsenja u koje verujemo i kome se nadamo.Današnji praznik sobom ispunjava radošću nebo i zemlju i preispodnju, jer je to dan novog početka, dan koji ne prestaje i koji će trajati do svršetka sveta i veka, jer je to dan novoga večnoga života. Od vaskrsenja Hristovog nastaje novo nebo i nova zemlja „gde smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti“ (Otkr. 21, 4)….Ni žalosti ni jauka ni bola …. ovo je sinodski prevod, ja bih se pre odlučio za njega, nije svaka vika jauk
Danas, na praznik Vaskrsenja Hristovog, Gospod svima otvara blagodatni izvor te duhovne radosti i ne pita nikoga u koji je sat izašao na delo svoje. On poznaje, prima i priznaje za svoje i one koji su se trudili od prvoga časa, i one koji su u vinograd Njegov stupili u jedanaesti čas i svakome daje po meri vere i trudu koji je uložio. On prima poslednjeg kao i prvog, i dela prima i nameru celiva. Prima svakoga koji mu sa verom pristupa, i nikoga koji dođe k Njemu ne izgoni napolje.
To nas hrabri, tu večitu duhovnu radost živimo u punoj meri i mi danas, deco naša duhovna, iako Vaskrsenje Hristovo već šest godina dočekujemo u ezgilu, proterani sa našeg raspetog Kosova i Metohije, kao i iz Raške oblasti, izobilujući u stradanjima i nevoljama. Ipak,dočekujemo taj radosni praznik sa verom i nadom da ako sa Gospodom stradamo da ćemo sa Njim i vaskrsnuti. Verujemo u Njegove reči, izgovorene u molitvi Ocu svome nebeskom: „Oče, hoću da oni koje si mi dao, budu tamo gde sam i ja“. Mnogi danas ove reči Spasiteljeve poimaju tako da će sa Gospodom biti samo u Njegovoj slavi, u večnom Carstvu Njegovom, u budućem blaženom životu. No to je jednostrano i sebično poimanje. Gospod od nas očekuje da budemo sa Njim i u Njegovom stradanju, poniženju, raspeću i pogrebu, da Ga pratimo na svim putevima Njegovim, pa razume se, da onda taj naš život sa Hristom i u Hristu bude krunisan i večnim bitisanjem sa Njim Vaskrslim u Njegovoj slavi i večnom blaženom životu.
Istu pouku i poruku daje nam, samo drugim rečima, i sveti apostol Pavle, govoreći: „da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Nebesko“. I zaista, ako iko ispunjava te uslove koji vode i uvode u život večni i Carstvo Nebesko, to je onda naš srpski narod na Kosovu i Metohiji i u ostalim oblastima gde je izložen neviđenom stradanju, progonu i ponižnju, koji je sarazapet Gospodu Hristu, i godinama prolazi „kroz mnoge nevolje“, noseći Krst Hristov dostojno i sa ponosom, znajući da „stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se javiti“ (Rim. 8,18).
U Vaskrsenju Hristovom je izvor naše vere i nade, kao i ove pashalne radosti, koju niko ne može oduzeti od nas. Jedino, deco naša duhovna, čega se treba plašiti i što nas može lišiti te večne duovne radosti u Carstvu Hristovome, jeste greh, i samo greh.Tama greha ljudskoga je zamračila nebo, a na zemlji mrak je obavio celu planetu. U toj tami ljudi pomračenoga uma i srca smislili su i izvršili najstrašniji zločin u čitavoj ljudskoj istoriji. Boga su sudili i na smrt Ga osudili, na Krstu raspeli i u grob položili. Greh je i našeg praoca Adama isterao iz raja, greh i nas može lišiti raja i Carstva Nebeskoga. A to znači da samo greh nas može odvojiti i razdvojiti od sladčajšeg Gospoda Hrista. Hristos je to znao, znao je i našu slabost i sklonost ka grehu. Zato je i postao čovek da ljude spasi i oslobodi od tiranije greha. Hristos je celokupnim svojim životom, posebno stradanjemi vaskrsenjem, darovao ljudima pobedu nad grehom, smrću i đavolom, i kroz to nam osigurao besmrtnost i život večni.
Stoga, bez obzira na sve spoljašnje okolnosti i nevolje kroz koje prolazimo i kojima smo izloženi sa bilo koje strane, Hristov čovek je duhovno slobodan, radostan, besmrtan. U Hristu svaki hrišćanin živi, kreće se i postoji, kao što i kaže jedna crkvena pesma na današnji veliki praznik: „Juče se s Tobom sapogreboh, a danas vaskrsavam s Tobom“. U tome je tajna hrišćanstva, u tome i izvor naše pashalne radosti.
Ostanimo dakle, draga deco duhovna, sa Vaskrslim Gospodom, ostanimo u toj nepomućenoj radosti, ostanimo na putu naših svetih Otaca, u veri njihovoj Pravoslavnoj. Čuvajmo tu veru kao što su oni čuvali, sačuvajmo tu veru neiskvarenu, neizmenjenu, neuprljanu raznim jeresima, i predajmo je našoj deci i omladini, da se i oninjome spasavaju, ostanimooko naših svetinja, oko grobova naših slavnih i svetih predaka. Taj i takav krsto-vaskrsni put jedini je koji vodi i uvodi u život večni gde nas čeka naš Vaskrsli Gospod.Ta naša vernost i odanost Vaskrslom Gospodu, vernost i odanost našim duhovnim i narodnim korenima koji su duboko urasli u dušu i biće našeg krstonosnog naroda srpskog, jeste najveće bogatstvo koje možemo ostaviti našoj deci i našim potomcima, da i oni veruju, žive i spasavaju se tom jedino spasavajućom verom Pravoslavnom.
Sa takvim mislima i molitvenim željama, svima vam čestitamo srećne i Bogom blagoslovene vaskršnje praznike, pozdravljajući vas još jednom sveradosnim i pobednim pozdravom
HRISTOS VASKRSE! – VAISTINU VASKRSE!
Vaši molitvenici pred prestolom Vaskrsloga Gospoda Isusa Hrista
Episkop raško-prizrenski u egzilu
+ ARTEMIJE
Horepiskop staro-raški i loznički
+ NIKOLAJ
Horepiskop novo-brdski i panonski
+ MAKSIM
Horepiskop hvostanski i barajevski
+ NAUM
O Vaskrsu 2017. godine
Izvor: ERP u egzilu :: © 2014 - 2017 :: Hvala na interesovanju
