Izvor: KMnovine.com, 27.Dec.2016, 18:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Episkop Artemije: ''Revnitelji'' bez revnosti
Nijedan koji je stavio ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božije (Lk. 9, 62).
To, između ostalog znači: Onaj ko misli da se spase, a osvrće se ka onom što je, radi spasenja, neophodno napustiti – u stvari se ne spasava i ne ide ka Carstvu Božijem.
U našem 21. veku, veku sveopšte apostasije i potonuća u svejeres EKUMENIZMA ( a pre toga u jeres papizma), pojedini se odvažuju da se bore, da ostanu u predanju >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << svete Pravoslavne vere i crkvenog poretka, i kreću tim spasonosnim putem: rečima, besedama, izjavama, spisima. Međutim, neusuđuju se da odlučno prekinu sa onima koji idu ili ostaju na putu otpadništva. Ostaju borci (za neko vreme) koji zbore a ne tvore, a najzad prestaju i da zbore. Revnitelji za ”otačka predanja” koji misle o spasenju i o putu koji tome vodi, svesni su toga, ali rastanak sa nekim navikama, posebno po pitanju očuvanja ”jedinstva Crkve”, konačni korak u raskidu sa ekumenizmom odlažu za… sutra sa izgovorom: ”još nije momenat”. Čekaju ”znake” s neba, a ne vide ih svuda oko sebe. Izgleda im suviše velika žrtva da odjednom sve prekinu. Oni bi hteli da se od njih (ekumenista) odvoje postepeno, kako drugima ništa ne bi padalo u oči, a u suštini je pitanje nespremnost na bilo kakvu i koliku žrtvu radi očuvanja prave Vere. Međutim, ta namera odlaganja se gotovo uvek proigra. U prvo vreme je taj nesklad veoma upadljiv. Ali već to ”sutra” i obećana promena savesti zatvaraju usta. Na taj način, sve od ”sutra” do ”sutra”, savest (i revnost) se umara da jednako opominje, i najzad otpočinje sa ĆUTANjEM. (Malo li je danas takvih, pre svega među ”pastirima” crkve?). A onda dolaze misli da se može i ovako, da je moguće sve ostaviti kao što jeste. Ta misao polako jača i najzad se ustaljuje. Tako se dobija lice koje je spolja ispravno, ali ne i iznutra. To je okrečeni grob u očima Božjim. Najgore je to što je obraćanje (ponovno buđenje revnosti u praksi, ne samo u rečima) takvih ljudi veoma teško, gotovo koliko i onih koji su okoreli u javnim gresima. A možda i teže… A njima se sve čini da to nije ništa.
Takvi ”revnitelji” iliti ”antiekumenisti” ne samo da pokazuju sebe da ”nisu pripravni za Carstvo Božije”, nego služe i kao sablazan za mnoge. Oni su ti koji ne samo da sami ne ulaze u Carstvo Božije, nego sprečavaju i one koji bi hteli da uđu. Tako, ubeđeni da idu putem spasenja, pripremaju sebi sugubu pogibao, od čega neka bi nas Gospod izbavio.
17. 12. 2016.
+Episkop ARTEMIJE
Izvor: Eparhija RP u egzilu :: © 2014 - 2016 :: Hvala na interesovanju
