Izvor: KMnovine.com, 26.Nov.2018, 00:39

Dr Vladislav Đorđević: ''Jugo - mahnitanje''

Dr Vladislav Đorđević: Jugo - mahnitanje

"Razlozi srpskog „jugo-mahnitanja” su složeni, ali se uglavnom svode na izrazito negativne posledice koje je po srpsku nacionalu svest imao period komunističke diktature."



















Piše: dr Vladislav Đorđević



U Hrvatskoj je malo institucija za vreme titoizma nosilo jugoslovensko ime. Među te izuzetke spada „Jugoslavenska >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << akademija znanosti i umjetnosti” (JAZU). Ali čim je HDZ došala na vlast (1990), odmah je naziv promenjen u „Hrvatsku akademiju znanosti i umjetnosti” (HAZU) (1991).

U Srbiji analognih promena nije bilo. Iako se SFRJ raspala 1991. u Srbiji je i dalje postojala „Jugoslovenska narodna armija” (JNA), kasnije „Vojska Jugoslavije” (VJ), „Narodna banka Jugoslavije” (NBJ) i „Jugoslovenske železnice” (JŽ). Čak se i država do 2003. zvala Jugoslavija.

Čak i danas, skoro tri decenije posle raspada SFRJ, neke institucije u Srbiji imaju jugoslovenski naziv. Srbi još gledaju predstave u „Jugoslovenskom dramskom pozorištu”, još imaju „Jugoslovensku kinoteku”, još se obaveštavaju od „Telegrafske agencije nove Jugoslavije” (TANJUG) i još odsedaju u hotelu „Jugoslavija”. Sve donedavno letili su „Jugoslovenskim aerotransportom” (JAT Airwais). Takvi relikti jugoslovenstva u Hrvatskoj su nezamislivi. U Hrvatskoj je čak ustavom zabranjeno da Hrvatska ponovo postane Jugoslavija. Činjenica da su to uneli u ustav svedoči o njihovoj jakoj jugofobiji.

Nasuprot njima u Srbiji postoji jaka jugofilija. U Srbiji mnoge privredne organizacije još uvek nose prefiks „jugo”: „Jugoalat” (Novi Sad), „Jugodent” (Novi Sad), „Jugoexport” (Beograd), „Jugoinvest” (Kragujevac), „Jugolab” (Novi Sad), „Jugo-Mont” (Novi Sad), „Jugoremedija” (Zrenjanin), „Jugoslavijapublik” (Beograd) i „Jugohemija” (Beograd). Takvo „jugo-mahnitanje” nezamislivo je u Hrvatskoj.


Razlozi srpskog „jugo-mahnitanja” su složeni, ali se uglavnom svode na izrazito negativne posledice koje je po srpsku nacionalu svest imao period komunističke diktature. Dok je za sve druge jugoslovenske narode titoizam predstavljao period jačanja nacionalne svesti, za Srbe je on predstavljao period gušenja nacionalne svesti. Od negativnih posledica titoizma mi se još nismo oporavili. 
O tome zorno svedoči i srpsko „jugo-mahnitanje”, koje postoji iako je Jugoslavija nestala skoro pre tri decenije. Te i druge činjenica dale su povoda da dr Radmilo Marojveć u knjizi „Ćirilici na raskršću vekova” (1991) primeti da su Hrvati „narod sa snažnom etničkom samosvešću” (str. 59), a da se Srbi odlikuju „veoma slabom etničkom samosvešću” (str. 60). Opaska je objavljena u godini kraja Jugoslavije, a docniji događaji su je nažalost potvrdili.


KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK

Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2018 ::    Hvala na interesovanju


Nastavak na KMnovine.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta KMnovine.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta KMnovine.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.