Izvor: KMnovine.com, 28.Avg.2015, 19:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas slavimo Uspenije Presvete Bogorodice

Uspenije Presvete Bogorodice, glavni praznik Bogorodice, dan je kojim se obeležava njen ulazak na Nebo, dan kada se Hristos spustio da primi njenu dušu, dan koji je kraj boravka Logosa među ljudima do ponovnog dolaska i Strašnog Suda.



Slavljenje praznika Uspenija Presvete Bogorodice, 15. avgusta, uvedeno je u Jerusalimu tokom VI veka. Iz jednog jerusalimskog kanonara, koji potiče iz VII veka, saznaje se da je bazilika u Getsimaniji, podignuta za vreme cara >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Markijana, bila posvećena Uspeniju Presvete Bogorodice. U Vizantiji je praznik Uspenija uveden za vreme cara Mavrikija (588-602), s tim da se praznuje 15. avgusta.

Stihire za ovaj praznik pisali su Anatolije (IX vek), Jovan Damaskin (pre 745), Patrijarh carigradski German (740), Teofan Ispovednik (IX vek) i car Lav Mudri Vizantijac (911).

U Getsimaniji, gde se nalazi Bogorodičin grob, a takođe i u Rusiji, po ugledu na pogreb Gospoda Isusa Hrista, na jutrenju Velike subote, vrši se čin pogreba Presvete Bogorodice, koji je izložen u grčkim i slovenskim rukopisima. Za doček ovog praznika služi Velikogospojinski ili Uspenski post, koji počinje 1. avgusta, a završava se uoči Velike Gospojine.


Ikonografski prikaz

Na ikonama, ovaj praznik se obično predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja nalaze se svećnjaci sa upaljenim svećama. Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su Sv. Apostol Pavle i Sv. Apostol Jovan, a ostali Apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci Sv. Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje; tu su i žene koje plaču. Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, okružuju Ga svetlost i Anđeli. Može da se pojavi i Sv. Jovan Damaskin sa svitkom na kojem su ispisane reči: "Dostojna si da primiš nebeski život i pojaviš se u nebeskom tabrnaklu", a sa druge strane, Sv. Kozma Majumski sa rečima: "Smrtna si žena ali te sada vide Apostoli kao neporočnu majku Gospoda". Često se slika i epizoda ο Jevrejinu koji je pokušao da oskrnavi pokrov Bogorodice i Anđeo kako mu odseca ruke. Predstava se obično slika na zapadnom zidu crkve. Najpoznatija i najlepša kompozicija Uspenija Bogorodice sačuvana je u Sopoćanima.


Narodni običaji

Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice ili međugospojinci. U Hercegovini ove dane zovu i Nesnovica. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje u jesen cvetaju) i malu zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad. Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. 

Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2015 ::    Molimo za navođenje izvora

Nastavak na KMnovine.com...