Izvor: KMnovine.com, 27.Sep.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Krstovdan - Vozdviženje časnog krsta
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Vozdviženije časnoga krsta, praznik koji je ustanovljen u slavu dva događaja: pronalaska časnog Krsta na Golgoti i povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.
...
Časnom krstu posvećena su dva datuma, današnji (14. septembar) po starom i 18. odnosno 5. januar po starom kalendaru. Bez obzira kog dana se proslavlja, Krstovdan je uvek posan.
Pobožna carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla je u >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Palestinu da se pokloni svetim mestima.Obilazeći Svetu Zemlju javila joj se misao da pronađe krst, na kome je Gospod Hristos bio razapet.
Bio je to težak zadatak, jer su ga Jevreji, čim je Gospod sa njega skinut, sakrili, i strogo čuvali tajnu o tome. Da bi saznala gde je krst, carica, po savetu Patrijarha Makarija, skupi sve najstarije ljude Judeje, te ih počne ispitivati.
Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao mesto gde se Krst nalazi, ispitivan podrobno o tome kazao je da je Krst zakopan pod Venerinim hramom. Carica Jelena naredi da se idolski hram sruši. Kada se patrijarh Makarije pomoli Bogu na tom mestu, razli se divan miris, i odmah se ukazaše prema istoku Grob Hristov i Golgota, i u blizini njihovoj nađoše zakopana tri krsta, a zatim i klince kojima je Gospod bio prikovan na krst. A dok oni behu u nedoumici, koji bi od tri nađena krsta bio Hristov, dogodi se da u to vreme naiđe pratnja sa mrtvacem koga su nosili da sahrane. Tada patrijarh Makarije naredi onima što nošahu mrtvaca da stanu, i kretovi biše polagani redom na mrtvaca. I kada Krst Hristov bi položen, mrtvac tog časa vaskrse i, silom božanskog Krsta Gospodnjeg, ustade živ. Carica s radošću primivši časni Krst, pokloni mu se i celiva ga, takođe i sva carska svita njena. A neki, koji zbog teskobe, ne behu u stanju videti i celivati sveti Krst, moliše da im se makar izdaleka pokaže časni Krst da ga vide. Tada patrijarh jerusalimski Makarije, stavši na uzvišici, podiže Krst pokazujući ga narodu. A narod vikaše: Gospode, pomiluj! - Tako je počeo praznik Vozdviženja (= podizanja) časnog Krsta Gospodnjeg.
Kasnije osvajanjem Jerusalima, Krst Gospodnji se našao u Persiji, gde je bio 14 godina, da bi 628. godine car grčki Iraklije povratio Krst u Jerusalim. On je u grad ušao sa krstom na svojim leđima. Međutim, neka sila ga je zaustavila da nije mogao ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija tada je video anđela, koji je sprečavao cara da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodao. To viđenje patrijarh je objavio caru. Tada se car svukao pa u bednoj odeći i bosonog uzeo Krst, izneo ga na Golgotu, i položio u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Narodni običaji
Na Kosovu se Krstovdan uoči Bogojavljenja naziva Netka, i tada je običaj da svi probaju od svakog jela koje je ostalo od Badnje večeri. Kao i svi drugi i ovaj običaj je gotovo potpuno iščezao i zaboravljen.
Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaje dokle ko može.
U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.
Pripremile: KM Novine
